Nacionalna biblioteka Novog Zelanda

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Nacionalna biblioteka Novog Zelanda
Te Puna Mātauranga
Zgrada Nacionalne biblioteke Novog Zelanda
Osnivanje1965. godine
LokacijaVelington
 Novi Zeland
Obim1.515.172 (glavna kolekcija)
5.333.500 (Alexander Turnbull Library)
DirektorRachel Esson
AdresaMolesvort ulica, Velington, Novi Zeland
Veb-sajtwww.natlib.govt.nz

Nacionalna biblioteka Novog Zelanda (maor. Te Puna Matauranga o Aotearoa) ima ulogu da obogati kulturni i ekonomski život Novog Zelanda i njegovu razmenu sa drugim zemljama. Po zakonu iz 2003. biblioteka takođe ima ulogu da:

  • prikuplja, čuva, i zaštiti dokumenta, naročito ona koja se odnose na Novi Zeland i omogući njihov pristup svim građanima Novog Zelanda, na način koji je u skladu sa njihovim statusom dokumentarne baštine; i
  • dopunjuje i unapređuje rad drugih biblioteka na Novom Zelandu; i
  • sarađuje sa drugim institucijama sa sličnim ciljevima, uključujući i one koje čine deo međunarodne biblioteke.

Biblioteka podržava škole kroz poslovnu jedinicu i usluge u školama, koje imaju kurikulum i savetodavne filijale po Novom Zelandu. Sedište biblioteke je blizu Parlamenta Novog Zelanda i Apelacionog suda na uglu ulica Aitken i Molesvort, Velington.

Ministar za državne službe je 25. marta 2010. godine objavio da će arhiva Novog Zelanda i Nacionalna biblioteka Novog Zelanda biti spojeni u Odeljenje za spoljašnje poslove[1].

Istorija[uredi | uredi izvor]

Nacionalna biblioteka Novog Zelanda osnovana je 1965. godine kada su se Biblioteka Aleksandra Turnbula, Biblioteka Generalne skupštine i Služba Nacionalne Biblioteke okupile po Zakonu Nacionalne biblioteke, 1965. godine. Godine 1980. Arhiv novozelandske muzike osnovan je na predlog novozelandskog kompozitora Daglasa Lilburna.

Hol Nacionalne biblioteke

1985. godine Biblioteka Generalne skupštine se odvojila od Nacionalne biblioteke i sada je poznata kao Parlamentarna biblioteka. Osoblje i kolekcije sa 14 različitih mesta oko Velingtona su centralizovane u novoj zgradi Nacionalne biblioteke, zvanično otvorene u avgustu 1987. Za arhitekturu zgrade se navodi da je bila pod velikim uticajem dizajna Bostonske dvorane[2], ali ne treba isključiti direktno upućivanje na Centralnu biblioteku u Birmingemu. 1988. godine Nacionalna biblioteka postala je autonomna vladina služba, gde je ranije upravljalo Odeljenje za obrazovanje. Iste godine, Biblioteka je preuzela ime Maori Te Puna Matauranga o Aotearoa, koja prevedena znači: izvori znanja Novog Zelanda.[3]

Početkom 1998, računarski projekat vredan 8,5 miliona američkih dolara je ukinut.[4]

Zgrada Nacionalne biblioteke je trebalo da se proširi i nadogradi u periodu 2009-2011,[5] ali je predstojeća vlada značajno smanjila obim posla, smanjila budžet za to i odložila početak, raspravljajući zabrinutost oko troškova projekta i smanjenja dostupnosti kolekcija i objekata tokom građevinskih radova.[6] Zgrada je zatvorena na dve godine, ponovo je otvorena u junu 2012. godine, dok je renovacija nastavljena.[7]

Kolekcije[uredi | uredi izvor]

Čitaonica u Nacionalnoj biblioteci

Kolekcije Nacionalne biblioteke čuvaju se u glavnoj zgradi u Vellingtonu i nekoliko drugih gradova na Novom Zelandu. Biblioteka ima tri glavne grupe: Opšte kolekcije, školske kolekcije i zbirke Biblioteke Aleksandra Turnbula. Pristup mnogim kolekcijama se pruža preko digitalnih proizvoda i onlajn izvora.

Generalne kolekcije se fokusiraju na podršku informacionim potrebama građana Novog Zelanda kroz usluge za pojedince, škole i istraživače, uz značajne zbirke kao što je kolekcija Doroti Neal Vajt. Školska kolekcija sadrži knjige i druge materijale koji podržavaju nastavu i učenje u novozelandskim školama.

Biblioteka Aleksandra Turnbula[uredi | uredi izvor]

Zbirke biblioteke Aleksandra Turnbula nalaze se pod zaštitom Nacionalne biblioteke[8] i obično se drže u zgradi Velington. Naziv je dobio po Aleksandru Horsburgh Turnbulu (1868—1918), čija je zaostavština naciji uključivala 55.000 zapreminskih jezgara trenutne kolekcije. Prema Zakonu je zadužena da:

  • Očuva, zaštititi, razvije i učini dostupnim za sve stanovnike Novog Zelanda zbirke te biblioteke u trajnosti i na način koji je u skladu sa njihovim statusom dokumentarne baštine i taonga; i
  • Razvije istraživačku zbirku i usluge Biblioteke Aleksandra Turnbula, posebno u oblastima studija Novog Zelanda i Pacifika i retkih knjiga; i
  • Razvije i održava sveobuhvatnu zbirku dokumenata koji se odnose na Novi Zeland i narod Novog Zelanda.[9]

Turnbul je opširno prikupio dela Džona Miltona, a biblioteka sada poseduje Miltonove radove koji su "rangirani među najkvalitetnijim u svetu" i "dobre kolekcije pesničke raznolikosti iz sedamnaestog veka i Drajden materijala ... pored kvalitetnih kolekcija književnih magazina.[10]

Turnbull kuća, bivša lokacija biblioteke u ulici Boven u centru Velington, sada upravlja Nasleđe Novi Zeland.[11]

Usluge u školama[uredi | uredi izvor]

Usluge u školama je poslovna jedinica koja podržava osnovne i srednje škole u Novom Zelandu kroz usluge nastavnog plana i savetodavnih usluga.

Službe nastavnog plana poseduju stavke iz svoje Školske kolekcije radi poboljšanja nastave i učenja u školama u Novom Zelandu. Zbirka ima jedinstveni asortiman novih resursa iz Novog Zelanda i međunarodnih nastavnih planova, uključujući fikcije i video zapise, CD-ove i DVD-ove. Svaki nastavnik može pristupiti i pozajmljivati iz 600.000 predmeta u kolekciji i koristi ga 98% škola iz Novog Zelanda. Službe nastavnih planova izdaju skoro 1,5 miliona resursa svake godine.

Knjige Školske kolekcije

Centri za usluge nastavnog plana u Oklendu i Krajstčerču pružaju usluge na daljinu za nastavnike putem besplatnog faksa, telefona, e-pošte, pošte i onlajn upitnika, a nastavnici mogu posetiti centre za odabir sredstava. Osoblje pomaže i savetuje nastavnike o odgovarajućim sredstvima i odabira i šalje predmete u odgovoru na zahteve tema nastavnika.

Savetodavna služba podržava razvoj školske biblioteke, pruža besplatne informacije i savete o upravljanju školskim bibliotekama i pruža profesionalni razvoj. Bibliotekarski savetnici na 14 lokacija širom Novog Zelanda pomažu i podržavaju škole u planiranju i razvoju u ovim područjima. Svaka škola iz Novog Zelanda može da koristi Savetodavnu službu. Publikacija "Školska biblioteka i učenje u informacionom pejzažu: smernice za novozelandske škole" pruža vodeća načela za razvoj školske biblioteke.

Nacionalni arhiv digitalne baštine[uredi | uredi izvor]

Nacionalna biblioteka digitalne baštine, osnovana 2004. godine, predstavlja partnerstvo između Nacionalne biblioteke, Eks Librisa i San Majkrosistemsa za razvoj digitalnog arhiva i sistema za očuvanje poslovanja.[12] Digitalni skladišni sistem obezbeđuje da veb stranice, digitalne slike, CD-ovi, DVD-ovi i drugi digitalno-rođeni i digitalizovani predmeti koji čine kolekciju digitalne baštine Biblioteke, uprkos tehničkoj zastarelosti, očuvaju i ostanu dostupni istraživačima, studentima i korisnicima biblioteka sada i u budućnosti.

Pejpr Past (Papers Past)[uredi | uredi izvor]

Veb stranica Pejpr Past, koju vodi Narodna biblioteka Novog Zelanda, pruža besplatan pristup digitalizovanim novinama, časopisima, pismima, dnevnicima i parlamentarnim radovima iz 19. i 20. veka. Pokrenuta je 2001. godine.[13]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Bihajv Pres izdanje”. 
  2. ^ Catherall, Sarah (22. 8. 2009). „National Library: Bookworm heaven vs wow factor”. The Dominion Post. p. D2. 
  3. ^ „Our history/ About the library/ National Library of New Zealand”. 
  4. ^ Gifford, Adam (19. 1. 1999). „"Library systems miss out on NZ technology."”. The New Zealand Herald. 
  5. ^ „$69m plan to extend National Library”. Stuff. 26. maj 2008. 
  6. ^ „Concern over plans for National Library | Stuff.co.nz”. The Dominion Post. 10. 2. 2009. Arhivirano iz originala 10. 09. 2012. g. 
  7. ^ Hunt, Tom (6. 8. 2012). „National Library re-opens to researchers”. The Dominion Post. Fairfax NZ News. 
  8. ^ „Public Act 11 Continuation of Alexander Turnbull Library – New Zealand Legislation”. www.legislation.govt.nz. 
  9. ^ „Public Act 12 Purposes of Alexander Turnbull Library – New Zealand Legislation”. www.legislation.govt.nz. 
  10. ^ „Turnbull, Alexander Horsburgh”. An encyclopaedia of New Zealand, edited by A. H. McLintock, 1966. [mrtva veza]
  11. ^ „(Press release). New Zealand Department of Conservation”. 29. 6. 2017. 
  12. ^ „National Digital Heritage Archive — National Library of New Zealand”. 23. 5. 2012. Arhivirano iz originala 23. 05. 2012. g. 
  13. ^ „National Library of New Zealand”. Papers Past. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Nacionalna biblioteka Novog Zelanda na Vikimedijinoj ostavi.


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Национална_библиотека_Новог_Зеланда&oldid=26948126”