Nacionalni konvent

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Nacionalni Konvent
Nacionalni konvent
Convention nationale
Prva francuska republika
Osnivanje20. septembar 1792
Broj poslanika850
Mesto održavanja sednica
dvorana Manež, Pariz

Nacionalni (Narodni) Konvent (franc. Convention nationale) bio je ustavotvorni i zakonodavni organ Prve francuske republike od 10. avgusta 1792. do 26. oktobra 1795. godine. Tokom prvih godina (do formiranja Komiteta) Konvent je imao i izvršnu vlast.

Uvod[uredi | uredi izvor]

Francuska vojska bila je podeljena na pristalice republike i monarhije. Već na početku Francuskih revolucionarnih ratova dolazi do dezertiranja i prelaska u protivnički tabor. Zbog toga je francuska vojska bila slaba i trpela poraze na svim frontivima. Monarhisti su već slavili gušenje revolucije. Preokret je usledio nakon intervencije Mare i Robespjera koji su se stavili na čelo naroda i obrazovali tajni direktorijum. Zemlja je bila svesna da je za pobedu revolucije potrebno zbaciti monarhiju. Dana 9. avgusta predstavnici 48 pariskih sekcija obrazovali su revolucionarnu Parisku komunu. Noću između 9. i 10. avgusta počelo je zvoniti za uzbunu, a 10. avgusta narodne mase su pošle ka dvoru kralja Luja. Kraljevska porodica prebegla je u Zakonodavnu skupštinu da od nje traži zaštite. Ona je privremeno oduzela vlast kralju. Komuna je naređivala da se kralj uhapsi. Kralj Luj i kraljica Antoaneta zatvoreni su u tamnicu Templ. Tako je 10. avgusta 1792. godine narod u Francuskoj zbacio monarhiju.

Nastanak[uredi | uredi izvor]

U drugoj polovini avgusta su započeli izbori za Narodni konvent. Po prvi put u istoriji Francuske, narodne mase postali su birači. Od fejanaca niko nije ušao u konvent. U unurašnjosti su izabrani žirondinci, a sankiloti su poslali jakobince. Za Konvent je bilo izabrano svega 750 poslanika. Dana 20. septembra Konvent je otpočeo sa radom. Istog dana Francuzi su izvojevali veliku pobedu nad Pruskom u bici kod Valmija. Poslanici su se ubrzo podelili u tri partije: Planinu, Žirondu i Ravnicu (Baruštinu). Predstavnici Planine bili su Robespjer, Mara, Sen-Žist i sl. Najbrojniji su bili poslanici Baruštine. Žirondinaca je bilo 165, Jakobinaca oko stotinu, a članova Baruštine oko 500 poslanika. Konvent je na prvom zasedanju proglasio ukidanje monarhije i proglasio Francusku republiku.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Konvent je 1793. i 1794. godine bila najmoćnija vlada u Evropi. Nakon revolucije od 31. maja do 2. juna 1793. godine, izvršna vlast pripala je Komitetu Javnog spasa i Komitetu Javne bezbednosti koje je Konvent neposredno kontrolisao. Na vrhuncu je bio tokom Jakobinske dikature. Termidorska reakcija i zbacivanje Jakobinaca sa vlasti nije u potpunosti ukinulo Konvent. On je postojao još petnaest meseci. Svoj rad, Konvent je prekinuo 26. oktobra 1795. godine. Na poslednjoj sednici predsednik je izjavio:

" Narodni Konvent objavljuje da je njegova misija završena i da je njegovo zasedanje zaključeno".

Sa istorijske pozornice nije sišao Konvent koji je u doba Jakobinske diktature uzdrmao prestole i podigao narod na borbu, već termidorski Konvent, Konvent "novih bogataša". On je neprimetno iščezao iz političkog života Francuske.

Izbori[uredi | uredi izvor]

Indirektni izbori održani su od 2. do 10. septembra 1792. nakon selekcije izbornih kolegijuma u primarnim skupštinama 26. avgusta.[1] Uprkos uvođenju opšteg prava glasa za muškarce, izlaznost je bila niska,[2][4] mada su izbori zabeležili porast u odnosu na izbore 1791. godine. Godine 1792, učešće na izborima bilo je 11,9% sa znatno povećanom veličinom biračkog tela, u poređenju sa 10,2% znatno manjeg biračkog telo 1791. Mali odziv je delimično bio posledica straha od viktimizacije; u Parizu je Robespjer predsedavao izborima i, u dogovoru sa radikalnom štampom, uspeo da isključi svakog kandidata koji je bio rojalistički simpatizer.[5] U čitavoj Francuskoj samo jedanaest primarnih skupština želelo je da zadrži monarhiju. Sve izborne skupštine su prećutno glasale za „republiku”, iako je samo Pariz koristio tu reč.[2] Izbori su vratili isti tip ljudi koje su aktivni građani izabrali 1791.[6]

Konvencija je 20. septembra održala svoju prvu sednicu u „dvorani Son-Svis”, a sledećeg dana se prešlo u dvoranu Manež, koja je imala malo mesta za javnost i lošu akustiku.[7] Od 10. maja 1793 sastanci su održavani u dvorani Mašin, ogromnoj sali u kojoj su poslanici bili rasuti. Dvorana Mašin je imala galerije za javnost koja je često uticala na debate prekidima ili aplauzom.[8] [10]

Članovi Konvencije su poticali iz svih slojeva društva, mada su najbrojniji bili advokati. U Narodnoj ustavotvornoj skupštini bilo je 75 poslanika, a u Zakonodavnoj skupštini 183. Pun broj poslanika bio je 749, ne računajući 33 iz francuskih kolonija, od kojih su samo neki na vreme prispeli u Pariz. Tomas Pejn i Anaharsis Klut su u Konvent imenovali žirondinci. Osim njih, međutim, novoformiranim departmanima pripojenim Francuskoj od 1782. do 1789. bilo je dozvoljeno da šalju predstavnike.[11]

Prema sopstvenoj odluci, Konvent je birao svog predsednika svake dve nedelje, i odlazeći predsednik je imao pravo na ponovni izbor nakon proteka od dve nedelje. Uobičajeno, sednice su se održavale ujutru, mada su se i večernje sesije često dešavale, često do kasno u noć. Ponekad se u izuzetnim okolnostima Konvent izjašnjavao na stalnom zasedanju i zasedalo se po nekoliko dana bez prekida. Zakonodavni, kao i administrativni, Konvent su koristili odbore, sa ovlašćenjima koja su manje ili više široko proširena i regulisana uzastopnim zakonima. Najpoznatiji od ovih odbora bili su Komitet javnog spasa i Komitet javne bezbednosti.[11]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Du 2 au 10 septembre 1792: élection des députés à la Convention nationale”. Arhivirano iz originala 22. 12. 2018. g. Pristupljeno 20. 09. 2021. 
  2. ^ a b Thompson 1959, str. 310.
  3. ^ Furet 1996, str. 115.
  4. ^ The Convention had therefore been elected by small minority of the population, but those who were the most determined. That explains the ambiguity of the word "popular" when it is applied to this period: "popular" the French Revolution was certainly not in the sense of participation by the people in public affairs. But if the word "popular" is taken to mean that revolutionary policy was formed under pressure from the sans-culotte movement and organized minorities, and received an egalitarian impetus from them, then yes, the Revolution had well and truly entered its "popular" age.[3]
  5. ^ Jordan, David P. (1989-07-15). The Revolutionary Career of Maximilien Robespierre. University of Chicago Press. str. 119. ISBN 978-0-226-41037-1. 
  6. ^ Dupuy 2005, str. 34–40.
  7. ^ „Saint-Just: Lieux de mémoire”. 
  8. ^ The National Convention 1906
  9. ^ Thompson 1959, str. 320.
  10. ^ During the early meetings of the Convention the deputies had sat indiscriminately, where they pleased. But it was noticed that, as the quarrel between Jacobins and Girondins developed, they grouped themselves to the right and left of the President's chair, whiles the extreme Jacobins found a place of vantage in the higher seats at the end of the hall, which came to be called the Mountain (franc. La Montagne).[9]
  11. ^ a b Anchel 1911.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Nacionalni konvent na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Национални_конвент&oldid=27672553”