Nacionalni park Matsalu
| Nacionalni park Matsalu | |
|---|---|
IUCN kategorija II (nacionalni park) | |
 Reka Suicu u parku 
Zvanični grb parka | |
.png)  | |
| Mesto | Lanema  Estonija |
| Najbliži grad | Lihula |
| Koordinate | 58° 45′ 36″ N 23° 35′ 49″ E / 58.76000° S; 23.59694° I |
| Površina | 486.1 km² |
| Osnovano | 1957. godine |
| Upravljačko telo | Ministarstvo voda i životne sredine |
Nacionalni park Matsalu (est. Matsalu rahvuspark) je nekadašnji rezervat prirode, a danas nacionalni park koji se nalazi u okrugu Lanema u Estoniji. Park je površine 486,1 km², obuhvata zaliv Matsala, ušće reke Kasari, selo Matsalu i okolne regije.
Zaliv Matsalu jedan je od najvažnijih područja močvarnih ptica u Evropi, zbog svoje pozicije na istočno—atlantskoj ptičijoj ruti. Veliki broj ptica selica koriste Matsalu kao odmaralište.[1] Svakog proleća preko dva miliona plovuša pređe preko ovog parka, od čega oko 1,6 miliona njih su ledenjarke.[2][3]
Nacionalni park Matsalu je dom velikog broja ugroženih vrsta, a mnoge od njih zavedene su u estonsku Crvenu listu IUCN, kao što je belorepan. Čak 22 vrste ptica uživa zaštitu druge i treće kategorije, kao i smrdljiva krastava žaba i 10 vrsta sisara.[4]
Geografija[uredi | uredi izvor]
Nacionalni park Matsalu zauzima površinu od 486,1 km², zajedno sa Matsalu zalivom, ušćem reke Kasari, selom Matsalu i okolnim regijama — poplavnim ravnicama, livadama, poljima trske, šumama i delovima Vajnamerija oko ušća zaliva, koji obuhvata više od 50 ostrva.[2][5] Zemljanu površinu parka zauzima 224,4 km², dok 261,8 km² otpada na vodene površine.[6]
Zaliv Matsalu je plitak, sadrži braktičnu vodu, koja je izuzetno ekološki čista. Zaliv je 18 km dužive i 6 km širine, dok je njegova prosečna dubina 1,5 m, a maksimalna 3,5 m.[2][7] Salinitet vode je 0,7% promila, dok je dužina čitave obale oko 165 km.
Na obali ostrva nalaze se šindre i trska, paralelno sa najširim delom zaliva.[4] Reka Kasari je najveća od nekoliko reka koje se ulivaju u zaliv Matsalu. Delta reke Kasari nije u svom prvobitnom obliku usled iskovanja koje su se odvila 1930 i 1960. godine. Na tom predelu se danas nalazi vlažna livada, jedna od najvećih u Evropi.[4] Oko glavnog kanala šire sve trske ka zapadu i zauzmu svake godine predeo od 10 m².[2] Godišnji priliv iz reke Kasari u zaliv Matsalu je osam puta veći od samog zaliva.[4] Sedimenti koji iz reke vodom dospeju u zaliv doprinose proširenju trava.[3]
U parku je popisano 282 vrste ptica, 175 vrsta njih se ove gdezdi, a 35 vrsta su ptice vodarice. U vodama parka nastanjeno je 49 vrsta ptica, a 47 vrsta sisara registrovano je u parku, zajedno sa 772 vrste vaskularih biljaka.[2][3][5]
Svakog proleća preko 2 miliona ptica vodarica prođe preko Nacionalnog parka Matsalu, uključujući između 10.000—20.000 malih labuda, 10.000 patki dupljašica, ćubastih pataka, velikih ronaca, morskih crnki i mnogih drugih. Kolonija od 20.000 belolikih gusaka, preko 10.000 divljih gusaka i hiljade vrsta Semipalmated sandpiper zadržavajuse u toku proleća na pašnjacima i rekama Matsalua. Najbronije vrste u parku su ledenjarke, kojih kroz park tokom jedne godine prođe oko 1,6 miliona. Otprilike oko 35.000-40.000 pataka hrane se u na vlažnim ravnicama parka u proleće.[2][3] U jesen oko 300.000 ptica selica prođe kroz park. Vlažna područja parka su najveća mesta zaustavljanja ždrala u Evropi. Najveći broj ždralova u parku bio je 23.000.[3][8]
Istorija[uredi | uredi izvor]
Naučno istraživanje u Matsalu započeto je oko 1870. godine, kada je Valerijan Rusov, kustos muzeja Univerziteta u Tartuu kratko vreme posmatrao i popisivao ptice u zalivu Matsalu.[7] Između 1928. i 1936. godine, Erik Kumari istraživao je ptice u Matsaluu i predložio stvaranje područja za zaštitu ptica na prostoru današnjeg parka, 1936. godine.[7] Godine 1939. delovi zaliva Matsalu bili su zaštićeni.[9][10]
Istraživanje u Matsalu postalo je redovno 1945. godine kada je Institut za botaniku i zoologiju Estonske akademije nauka osnovao istraživačku bazu u selu Peniču.[11] Prirodni rezervat Matsalu osnovan je 1957. godine uglavnom zbog zaštite gnezda ptica i ptica selica. Prvi stalni radnici rezervata prirode bili su naučnici i biolozi, koji su počeli sa radom na ovom području 1958. godine i istraživački centar u selu Peniču postao je administrativni centar od rezervata prirode Matsalu.[7] Estonski centar za naučno prstenovanje ptica takođe se nalazi u selu Peniču.[12][13]
Godine 1976, Matsalu je bio uključen u listu močvara međunarodnog značaja u skladu sa Međunarodnom konvencijom o zaštiti močvara po Ramsarskoj konvenciji.[14] Evropska povelja o zaštićenim područijima dodeljena je prirodnom rezervatu Matsalu 2003. godine od strane Saveta Evrope, u znak uspeha u očuvanju različitosti staništa i brojnih vrsta ptica i drugih biomskih grupa u rezervatu prirode. Matsalu je jedini rezervat prirode u Estoniji koji je dobio ovu nagradu.[15][16][17]
Godine 2004. rezervat prirode Matsalu je zajedno sa okolnim regijama postao nacionalni park.[2][3][13] Matsalu ima tri planinske staze i sedam tornjeva za posmatranje ptica, a oni se nalaze u selima Peniče, Klostri, Haeska, Suicu, Jugasar, Kudeva u selu Kemu.[9]
Međunarodni filmski festival u Matsalu[uredi | uredi izvor]
Međunarodni filmski festival u Matsalu (est. Matsalu loodusfilmide festival) se održava svake jeseni u obližnjem gradu Lihula. Festival organizuje neprofitna organizacija MTU Matsalu Festival filma, koja je osnovana krajem 2003. godine.[18] U februaru 2001. godine MTU Matsalu festival filma organizovao je Filmski festival u saradnji sa estonskim Državnim centrom za upravljanje šumama.[19][20]
Prvi filmski festival filma Matsalu održan je u periodu 3. oktobra do 5. oktobra 2003. godine u Lihuli sa konkurentnim programom od 23 filma iz 7 zemalja i te godine festival je posetilo više od 2.500 ljudi. Drugi festival održan je u periodu od 23. septembra do 25. septembra 2004. godine, sa učesnicima iz 14 zemalja, konkurentnim programom od 35 filmova i oko 5.000 posetilaca.
Treći festival održan 22. septembra, a trajao je do 25. septembra 2005. godine sa konkurentnim programom od 39 filmova iz 16 zemalja i preko 7.000 posetilaca.
Četvrti festival, održan je u periodu od 21. septembra do 24. septembra 2006. godine, imao je 21 zemlju učesnica i 41 takmičarski film. Peti festival filma prirode Matsalu održan je između 19. septembra i 23. septembra 2007. godine, a imao je više od 7.000 posetilaca[18][21][18]
Godine 2007, .organizatori Međunarodnog festivala prirode Matsalu dobili su Nagradu za zašititu životne sredine godine od Ministarstva životne sredine Estonije. Ministarstvo je istaklo uspešnu organizaciju filmskog festivala tokom proteklih godina, koja je popularizovala zaštitu prirode i znatno doprinela ekološkoj svesti.[22][23]
Galerija[uredi | uredi izvor]
-
Livada u parku -
Jato gusaka -
Ostrvo Kumari -
Obala poluostrva Puis -
Reka Kasari u proleće -
-
Suicu reka u parku -
Stara štala za seno na kraju Suitsu planinarske staze -
Pogled na reku iz sela Haeska -
Centar nacionalnog parka, selo Peniču -
Stara kuća u Matsalu -
Pristanište u nacionalnom parku
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Couzens 2009, str. 50–52
- ^ a b v g d đ e „Matsalu National Park”. Official home page. Arhivirano iz originala 06. 07. 2003. g. Pristupljeno 1. 10. 2007.
- ^ a b v g d đ „West-Estonian plains: Migratory birds and the Matsalu Nature Reserve”. Estonica. Arhivirano iz originala 25. 2. 2002. g. Pristupljeno 1. 10. 2007.
- ^ a b v g „Information Sheet on Ramsar Wetlands (RIS)” (PDF). Wetlands International. Arhivirano iz originala (PDF) 22. 6. 2011. g. Pristupljeno 17. 5. 2010.
- ^ a b „RMK - Matsalu National Park”. State Forest Management Centre (RMK). Pristupljeno 17. 5. 2010.
- ^ „Matsalu looduskaitseala”. Keskkonnaregistri avalik teenus (na jeziku: Estonian). Keskkonnaregister. 24. 4. 2009. Pristupljeno 17. 5. 2010.
- ^ a b v g Väljal, Enno (1980). Matsalu roostikus, randadel ja vetel. Tallinn: Eesti Raamat.
- ^ „Matsalus loendati ühe õhtuga üle 13 000 sookure ja hane”. Postimees. Arhivirano iz originala 30. 6. 2012. g. Pristupljeno 1. 10. 2007.
- ^ a b „EELIS infoleht: Matsalu rahvuspark”. Eesti Looduse Infosüsteem (EELIS) (na jeziku: Estonian). Keskkonnateabe Keskus. Arhivirano iz originala 20. 7. 2011. g. Pristupljeno 17. 5. 2010.
- ^ „Õigusakt: 1939.05.19 Vabariigi Valitsuse otsus 19. maist 1939 veekogude looduskaitse alla võtmise kohta”. Eesti Looduse Infosüsteem (EELIS) (na jeziku: Estonian). Keskkonnateabe Keskus. 1939. Arhivirano iz originala 20. 7. 2011. g. Pristupljeno 17. 5. 2010.
- ^ Carp 1980, str. 452–453
- ^ „Rõngastuskeskus”. Arhivirano iz originala 21. 09. 2007. g. Pristupljeno 1. 10. 2007.
- ^ a b „Matsalu rahvuspargi kaitse-eeskirja ja välispiiri kirjelduse kinnitamine” (na jeziku: Estonian). Elektrooniline Riigi Teataja. 2006-01-01. Pristupljeno 17. 5. 2010.
- ^ „The Annotated Ramsar List: Estonia”. The Ramsar Convention on Wetlands. Arhivirano iz originala 7. 11. 2005. g. Pristupljeno 12. 10. 2007.
- ^ „Convention on the conservation of European wildlife and natural habitats - 28th meeting of the Standing Committee - Strasbourg, 24-27 November 2008 - Meeting of the Group of Specialists on the European Diploma of Protected Areas (Strasbourg, 17-18 mars 2008) – Report”. European Diploma of Protected Areas. Council of Europe. Pristupljeno 17. 5. 2010.
- ^ Lattu, Kirsti (19. 3. 2008). „Matsalu rahvuspark säilitas Euroopa kaitsealade diplomi”. ERR Uudised (na jeziku: Estonian). Eesti Rahvusringhääling. Arhivirano iz originala 14. 09. 2012. g. Pristupljeno 17. 5. 2010.
- ^ „Resolution on the renewal of the European Diploma of Protected Areas to the Matsalu National Park (Estonia)”. Council of Europe. 2. 6. 2008. Pristupljeno 29. 5. 2010.
- ^ a b v „Matsalu International Nature Film Festival”. Arhivirano iz originala 17. 11. 2007. g. Pristupljeno 1. 10. 2007.
- ^ „RMK-st sai Matsalu loodusfilmide festivali ametlik partner” (na jeziku: Estonian). Ministry of Environment. 19. 2. 2010. Arhivirano iz originala 15. 6. 2011. g. Pristupljeno 17. 5. 2010.
- ^ „RMK became an official partner of the Matsalu Nature Film Festival”. State Forest Management Centre (RMK). 23. 2. 2010. Arhivirano iz originala 19. 7. 2011. g. Pristupljeno 17. 5. 2010.
- ^ „Matsalu loodusfilmide festivali tänavune peaauhind rändab Soome”. Postimees. Arhivirano iz originala 30. 6. 2012. g. Pristupljeno 1. 10. 2007.
- ^ „Aasta keskkonnategu 2007” (na jeziku: Estonian). Estonian Ministry of Nature. Arhivirano iz originala 8. 10. 2009. g. Pristupljeno 17. 5. 2010.
- ^ Ilves, Kaie (8. 12. 2007). „Matsalu filmifestival sai aasta keskkonnateo auhinna”. Lääne Elu (na jeziku: Estonian). Pristupljeno 17. 5. 2010.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Carp, Eric (1980). Directory of Wetlands of International Importance in the Western Palearctic. Gland, Switzerland: World Conservation Union (IUCN). str. 452-453. ISBN 978-2-88032-300-4.
- Väljal, Enno (1980). Matsalu roostikus, randadel ja vetel. Tallinn: Eesti Raamat.
- Couzens, Dominic (2009). Top 100 Birding Sites of the World. University of California Press. str. 50—52. ISBN 978-0-520-25932-4.
