Nacionalni prirodnjački muzej u Sofiji

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Nacionalni prirodnjački muzej
Nacionalen prirodonaučen muzeй pri BAN
Osnivanje1889.
LokacijaSofija
Bugarska
Vrstamuzej geologije, paleontologije, botanike, zoologije
DirektorProf. dr. Nikolaj Spasov
Adresabul. „Car Osvoboditel“ № 1
Veb-sajthttp://www.nmnhs.com

Nacionalni prirodnjački muzej (NPM) (bug. Национален природонаучен музей при БАН) je naučni institut u Sofiji i najbogatiji prirodnjački muzej na Balkanskom poluostrvu.

Tu se čuva i promoviše živa i neživa priroda u Bugarskoj i inostranstvu- preko milion uzoraka prepariranih životinja, biljaka i minerala.

Postavka Nacionalnog prirodnjačkog muzeja uključuje više od 400 vrsta sisara, preko 1200 vrsta ptica, veliki broj vodozemaca i gmizavaca, stotine hiljada insekata i drugih beskičmenjaka, kao i fosilne uzorke (kosti, fragmenti kostiju i celi skeleti). Takođe su izložene razne vrste minerala i oko 1200 uzoraka herbarijuma iz flore Bugarske. Nacionalni prirodnjački muzej je prvi i najbogatiji prirodnjački muzej na Balkanskom poluostvu.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Nacionalni prirodnjački muzej je izgrađen 1889. godine, kao Prirodno-istorijski muzej Kneza Ferdinanda.[1] Postavka je otvorena za posetioce 1907. godine.

Akademik dr Ivan Bureš, direktor muzeja od 1914. do 1947, pretvorio ga je u savremeni Bugarski centar zoologije i botanike i najvažniji deo kraljevskog prirodnjačkog instituta.

Zgrada muzeja je uništena 1944. godine tokom savezničkog bombardovanja Sofije.[2]

Nacionalni prirodnjaki muzej je 1947. izdvojen  kao nezavistan institut Bugarske akademije nauka. U Asenovgradu izgrađen je Paleontološki muzej koji čuva jedinstvene kolekcije fosila sisara. Izgrađen je 1995. godine na osnovu zbirki lokalnog nastavika biologije Dimitra Kovačeva, na inicijativu profesora Nikolaja Spasova,

Aktivnosti[uredi | uredi izvor]

Pored specijalizovanih muzejskih aktivnosti povezanih sa obogaćivanjem i održavanjem kolekcija, naučnoistraživački posao radnika je povezan sa savremenim međunarodnim i nacinalnim prioritetima u oblasti istraživanja biodiverziteta, geologije, ekologije i očuvanje životne sredine. Od 1989. muzej izdaje časopis „ Historia naturalis bulgarica“.

Sturktura[uredi | uredi izvor]

Do 2007. godine muzej uključuje sledeća odeljenja:

  • Savremeni i fosilni sisari
  • Savremene i fosilne ptice
  • Savremeni i fosilni vodozemci i gmizavci
  • Savremene i fosinle ribe
  • Insekti
  • Zglavkari
  • Fosili beskičmenjaka
  • Biljke i gljive
  • Minerali i kamenje

Godine 2007. je izvršeno spajanje odeljenja:

  • Paleontologija i mineraologija
  • Botanika
  • Beskičmenjaci
  • Kičmenjaci

Direktori[uredi | uredi izvor]

  • Ivan Bureš (1914.-1947.)
  • ...
  • Ivan Kostov (1974.-1988.)
  • ...
  • Petar Beron (1993.-2005.)
  • Aleksi Popov (2005.-2011.)

Izložba[uredi | uredi izvor]

Izložba je raspoređena na četiri sprata. Prvi sprat upoznaje posetioca sa neživom prirodom, kao i raznolikost stena i minerala. U vitrinama je izloženo 450 vrsta minerala, sistematski složenih. Prikazane su nove zakonitosti stvaranja i unutrašnja struktura kristala, kao i očigledna fizička svojstva minerala. Na drugom spratu posetioci se susreću sa bogatstvima žive prirode. Treći sprat predstavlja raznovrsnost savremenih sisara. Izloženi su jedni od poslednjih čistokrvnih bizona koji su živeli u Evropi. Medved od dva metra, sa planine Rile, uspravljen na zadnjim nogama je dobio zlatnu medalju za najvećeg medveda na Međunarodnoj lokvačkoj izložbi u Berlinu 1937. godine. Diorame kreiraju scene iz života velikih predatora u ekvatorijalnim šumama Amerike i Azije.

Iskopine životinja i biljaka[uredi | uredi izvor]

Predstavljena je geološka istorija Zemlje i evolucija. Prikazani su skamenjeni ostaci iz različitih geoloških perioda. Džinovski amonit, koji je izložen u muzeju, star je oko 84 miliona godina.

Ribe[uredi | uredi izvor]

U muzeju je predstavljena ihtiofauna i sve vrste vodozemaca u Bugarskoj. Izložene su i sve osnovne vrste porodice riba koje naseljavaju slatke vode. Diorama predstavlja život u koralnim grebenima Karipskog mora.

Ptice[uredi | uredi izvor]

U ovom delu izložbe se predsavlja egzotična avifauna, odnosno prikazane su preparirane velike ptice sa svih kontinenata. Zatim su prikazani eksponati skoro svih vrsta savremenih ptica, uključujući i njihove bugarske predstavnike. Ovaj muzej je jedino mesto u Bugarskoj gde može da se vidi nekoliko stotina vrsta ptica, uključujući i vrste koje su izumrle u bugarskoj prirodi i u svetu, kao bradan, mali ždral itd. Kolekcija ptica dostiže oko 12 000 primeraka.[3][4][5][6]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Georgiev, Venelin (jun 2014), Strategy Maps and Balanced Scorecard - used for Assessing the Activities of the Entities in the BAS, Institute of Information and Communication Technologies, Pristupljeno 2018-12-26 
  2. ^ Walter, Hilmar (januar 2010). „Bъlgarska akademiя na naukite. Sъvet za čuždestranna bъlgaristika: Čuždestranna bъlgaristika prez HH vek. Enciklopedičen spravočnik, 2008”. Kritikon Litterarum. 37 (3-4). ISSN 0340-9767. doi:10.1515/kl.2010.005a. 
  3. ^ Zayrnyi, Sergey; Ochirov, Utash (1. 6. 2017). „OTHOD ČASTEЙ 110-Й OKKD POSLE BOEV NA DONU V IЮLE 1942 G.”. MAGNA ADSURGIT HISTORIA STUDIORUM. 3 (1): 111—120. ISSN 2541-9749. doi:10.22162/2541-9749-2017-3-1-111-120. 
  4. ^ Historia Naturalis & Experimentalis, Elsevier, 1662, str. vii—xi, ISBN 9781493304004, Pristupljeno 2018-12-26 
  5. ^ „Usačeva E.A. Юridičeskaя priroda soglašeniя ob uplate alimentov”. Aktualьnыe problemы rossiйskogo prava. 6 (6): 1173—1179. jun 2014. ISSN 1994-1471. doi:10.7256/1994-1471.2014.6.10183. 
  6. ^ „V.N. Zima Parmenid i statičeskaя koncepciя vremeni”. Filosofiя i kulьtura. 6 (6): 756—765. jun 2013. ISSN 1999-2793. doi:10.7256/1999-2793.2013.6.8058. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Национални_природњачки_музеј_у_Софији&oldid=27706125”