Нацрт:Dvostruki govor

Dvostruki govor(eng. doublespeak) je jezik koji namerno sakriva, iskrivljuje ili obrće značenje reči i čini ih nerazumljivim. Dvostruki govor se može sresti u obliku eufemizama(npr. servisiranje mete umesto bombardovanje, smanjivanje broja umesto otpuštanje), sa ulogom da učini da istina zvuči prijatnije. Međutim, ovaj pojam se može odnositi i na namerno korišćenje dvosmislenih izraza, ili čak na potpuno invertovanje značenja. U tom slučaju, dvostruki govor služi da zamaskira istinu. Dvostruki govor se najčešće vezuje za jezik politike i političara. Termin dvostruki govor potiče iz čuvenog romana Džordža Orvela "1984". Međutim, iako se sam izraz ne pojavljuje u romanu, smatra se da je dobijen spajanjem dva izraza koja se pojavljuju u knjizi: novogovor i dvostruko mišljenje.

Poreklo i koncept

Izraz „dvostruki govor“ potiče iz knjige „1984-ta“ Džordža Orvela. Iako se sam izraz ne pominje u knjizi, veoma je blizak je sa dva glavna koncepta knjige, „dvostruko mišljenje“ i „novogovor“. Druga varijanta, „dvostruki razgovor“, koja se takođe odnosi na namerno dvosmislen govor, postojala je u vreme kada je Orvel napisao svoju knjigu, ali je upotreba „dvostrukog govora“, kao i „dvostrukog razgovora“, u smislu koji naglašava nejasnoću, kasnijeg datuma u odnosu na objavljivanje „1984-te“. Povučene su i paralele između dvostrukog govora i Orvelovog eseja "Politika i engleski jezik", koji govori o izobličenju jezika u političke svrhe. U ovom eseju, Orvel primećuje da politički jezik služi da izobliči i zamuti stvarnost. Orvelov opis političkog govora veoma je sličan savremenoj definiciji dvostrukog govora:

U naše vreme, politički govor i pisanje su u velikoj meri odbrana neodbranjivog... Stoga se politički jezik mora sastojati od eufemizma, tautologije i potpune nejasnoće... neiskrenost je veliki neprijatelj jasnog jezika. Tamo gde postoji jaz između stvarnih i deklarisanih ciljeva neke osobe, ona se instinktivno okreće dugim rečima i korišćenim idiomima.

Pisac Edvard S. Herman naveo primere dvostrukog govora i dvostrukog mišljenja u savremenom društvu. Herman u svojoj knjizi „Izvan licemerja“ opisuje glavne karakteristike dvostrukog govora:

Ono što je zaista važno u svetu dvostrukog govora jeste sposobnost da se laže, bilo svesno ili nesvesno, i da se izvuče sa tim; i sposobnost da se koriste laži i da se selektivno biraju i oblikuju činjenice, blokirajući one koje se ne uklapaju u dnevni red i program.

Vrste dvostrukog govora

Vilijam Luc, jedan od najpoznatijih boraca protiv upotrebe dvostrukog govora, prvi je koji je uvideo vrste jezičkih manipulacija koje se koriste i detaljno ih opisao. On u svojim delima navodi da postoje četiri vrste dvostrukog govora: eufemizmi, žargon, birokratski govor i naduvani jezik.

Eufemizam

Eufemizmi se koriste sa ciljem da se nešto ružno, grubo, neprijatno ili nedolično ublaži ili ulepša. U govornom jeziku, eufemizmi se koriste svakodnevno(npr. kaže se da neko zaobilazi istinu umesto da laže, kaže se preminuo umesto umro...). Međutim, eufemizam postaje oblik dvostrukog govora onda kada služi za obmanjivanje ljudi. Korišćenje izraza etničko čišćenje(umesto genocid), hirurški udar(umesto precizno bombardovanje), neutralizacija subjekta(umesto ubistvo), unapređeno ispitivanje(umesto mučenje), kao i činjenica da farmaceutske kompanije na etiketi leka napišu da pri konzumaciji istog mogu postojati manji sporedni efekti(umesto da napišu da lek može izazvati čak i srčani udar) samo su neki primeri korišćenja eufemizama kao forme dvostrukog govora.

Žargon

Žargon je lokalni dijalekat, korišćen od strane ljudi koji pripadaju nekoj specijalnoj grupi(npr. lekari, advokati...) i kao takav, razumljiv je isključivo pripadnicima te grupe. Luc ističe da, ako se žargon koristi u okviru grupe u kojoj su svi članovi upoznati sa značenjem svih termina, to ne može biti smatrano dvostrukim govorom baš zbog činjenice da su svi prisutni upućeni šta govornik želi da kaže. Sa druge strane, ako se žargon koristi van te grupe, on postaje dvostruki govor jer publika koja sluša nije upoznata sa terminima, što ostavlja prostor za manipulaciju. Tako žargon, upotrebom stručnih izraza, čini da jednostavno izgleda kompleksno, a da očigledno izgleda pronicljivo. Upotrebom žargona, čak i najobičniji izrazi mogu zvučati komplikovano, npr. korišćenje izraza stopljeni silikat(umesto staklo), organoleptička analiza(umesto ocena kvaliteta namernica), usklađivanje ideja sa liderima u nekoj oblasti(umesto krađa ideja)...

Birokratski govor

Birokratski govor je, po mišljenju Vilijama Luca, vrsta dvostrukog govora koja se najlakše ostvaruje, jer sve što je potrebno jest gomilati reči i zasuti slučaoce. Upotrebom ove vrste dvostrukog govora stiče se utisak da osoba koja govori ima autoritet nad ostalima i zbog toga se slušaoci osećaju potčinjenima. Ova vrsta dvostrukog govora karakteristična je za jezik politike i političara. Otpuštanje se birokratskim govorom opisuje kao odricanje pozicije u kompaniji, uzrokovano procesom modernizacije, a sa ciljem da kompanija nesmetano pređe u sledeći period. Na ovom primeru se vidi kako je gomilanje reči učinilo da negativna informacija zvuči skoro pa pozitivno. Međutim, birokratski govor može imati i suprotan efekat: može učiniti da nešto sitno, nevažno zvuči mnogo ozbiljnije nego što zapravo jeste. To se može videti iz sledećeg primera: ako bi neko želeo da kaže da se dve noći uoči Božića na imanju ništa nije čulo, tako da zvuči ozbiljno, koristeći birokratski govor reći će da širom prebivališta, tokom dva noćna segmeta perioda koji prethodi godišnjoj proslavi zimskog solsticija, nije uočena nikakva kinetička aktivnost od strane vlasnika tog prebivališta.

Naduvani jezik

Naduvani jezik podrazumeva korišćenje reči koje zvuče važno, tako da se slušaocu obično učini izvanrednim, a svakodnevno impresivnim. Ova vrsta dvostrukog govora najčešće se koristi u reklamne svrhe. Korišćenje izraza u slučaju da(umesto ako), u bliskoj budućnosti(umesto uskoro), terminirati(umesto završiti), olakšati(umesto pomoći), negativan ishod nege pacijenta(umesto smrt), standardna procedura(umesto osnovna pravila i uputstva) samo su neki od primera naduvanog jezika.

Teoretski pristupi

Terens P. Moran, član Nacionalnog saveta nastavnika engleskog jezika iz SAD-a uporedio je upotrebu dvostrukog govora u masovnim medijima sa nizom laboratorijskih eksperimenata sprovedenih na pacovima. U eksperimentu, uzorak pacova je prvo lišen hrane, pa je jedna grupa nahranjena šećerom i vodom, a druga grupa rastvorom saharina. Obe grupe su ispoljile ponašanje koje je pokazivalo da je njihova glad zadovoljena, ali su pacovi iz druge grupe(koji su nahranjeni rastvorom saharina) umrli od neuhranjenosti. Moran upoređuje efekat dvostrukog govora na mase sa drugom grupom pacova. On takođe naglašava strukturalnu prirodu dvostrukog govora i zapaža da masovni mediji i druge društvene institucije koriste aktivan pristup da bi upravljali mišljenjem društva :

Ovaj eksperiment navodi na određene analogije između okruženja koje su naučnici stvorili za pacove i okruženja stvorenih za ljude jezikom i raznim komunikacionim masovnim medijima. Poput okruženja punog saharina, okruženje stvoreno ili infiltrirano dvostrukim govorom pruža osećaj sitosti i obećava opstanak, ali izgled je iluzoran, a obećanje lažno.

Dvostruki govor takođe ima bliske veze sa nekim savremenim teorijama. Edvard S. Herman i Noam Čomski komentarisali su u njihovoj knjizi Saglasnost za proizvodnju : Politička ekonomija masovnih medija da je Orvelov dvostruki govor važna komponenta manipulacije engleskim jezikom u američkim medijima, kroz proces koji se naziva dihotomizacija, komponenta medijske propagande koja uključuje „duboko usađene dvostruke standarde u izveštavanju“. Na primer, upotreba državnih sredstava od strane siromašnih i finansijski ugroženih obično se naziva „socijalna pomoć“ ili „poklon“, koje „razmaženi“ siromašni ljudi „iskorišćavaju“. Ovi termini se, međutim, ne primenjuju tako često kod ostalih korisnika vladinog budžeta, kao što je vojna potrošnja.

Najistaknutiji predstavnici

Najistaknutiji protivnici upotrebe dvostrukog govora oformili su 1971. godine, usred afere Votergejt, Komitet za javni dvostruki govor nacionalnog saveta nastavnika engleskog jezika(skraćeno NCTE). To je bio period kada je bila rasprostranjena sumnja o stepenu istine koja karakteriše odnose između građana sa jedne i sveta politike i vojske sa druge strane. Ovaj Komitet doneo je dve važne odluke. Prvom odlukom ustanovljeno je da je zadatak Saveta da pronađe načine za proučavanje nehumane i neiskrene upotrebe jezika i književnosti od strane oglašivača, da skrene pažnju javnosti na prestupe i da predloži načine podučavanja koji bi mogli pripremiti decu da se izbore sa reklamnom propagandom. Druga odluka zahtevala je od Saveta da pronađe načine za proučavanje odnosa jezika i politike, kao i da traži, objavljuje i da se bori protiv semantičke distorzije jezika od strane javnih zvaničnika, kandidata za određenu funkciju, novinara koji se bave političkim dešavanjima i svih ostalih čije se reči prenose putem masovnih medija. Ove dve rezolucije ostvarene su formiranjem Komiteta za javni dvostruki govor.

Hju Rank

Hju Rank je pomogao pri formiranju Komiteta za javni dvostruki govor i bio je njegov prvi predsednik. Pod njegovim uredništvom, Komitet objavljuje knjigu "Jezik i javna politika" (1974) sa ciljem da informiše čitaoce o širokom spektru upotrebe dvostrukog govora koji se koristi da bi namerno zavaravao i obmanjivao slušaoce. Istakao je namerne javne zloupotrebe jezika i priložio strategije za borbu protiv dvostrukog govora usredsređujući se na podučavanje ljudi, što bi im pomoglo da prepoznaju dvostruki govor onda kada je upotrebljen. On je, takođe, tvorac obrasca intenzivirati/omalovažiti koji je široko prihvaćen, a služi za otkrivanje slučajeva u kojima je dvostruki govor upotrebljen.

Rankov model intenzivirati/omalovažiti

Rank je svojim modelom intenzivirati/omalovažiti skrenuo pažnju na dva načina korišćenja dvostrukog govora.

Intenziviranje

Prvi način, intenziviranje, predstavlja posebno naglašavanje onih elemenata za koje želimo da budu primećeni. Intenziviranje se može ostvariti na tri načina: ponavljanjem, asociranjem i kompozicijom.

Ponavljanje

Ponavljanje reči ili vizuelnog sklopa ne samo što se veoma lako pamti, već i navodi slušaoca da ponavljano automatski orihvati kao istinito. Tako se, na reklamama za deterdžente, slušaocima platno učini čudesno belo samo ponavljanjem reči belina.

Asociranje

Asocijacija povezuje predmet sa idejom ili sa nečim što već ima emocionalnu konotaciju(sa nečim željenim ili pak strašnim). Stoga ljudi koji reklamiraju deterdžente često prikazuju atraktivne ljude u čistim kućama, koristeći ideju da je čistoća poželjna(pa je, samim tim, ekstremna čistoća ekstremno poželjna).

Kompozicija

Proces intenziviranja može se dodatno poboljšati celokupnom kompozicijom onoga što se prezentuje, na primer, upoređujući ono što treba prezentovati sa njegovom suprotnošću. Zato ljudi koji reklamiraju deterdžent pored osobe u čistoj odeći neretko stave i osobu u prljavom odelu.

Omalovažavanje

Sa druge strane, postoji omalovažavanje, proces suprotan intenziviranju. Omalovažavanje se, takođe, može ostvariti na tri načina: diverzijom, propustom i zbrkom.

Diverzija

Kada nije poželjno da slušalac nešto primeti, onda mu se skreće pažnja sa toga. U skladu sa tim, reklameri deterdženata preusmeravaju pažnju sa zabrinutosti za oštećenje životne sredine tako što naglase da je za pranje dovoljna samo mala količina deterdženta.

Propust

Još jedan način ostvarivanja dvostrukog govora jeste jednostavno ne reći ništa što bi bilo protivno argumentima koji se zastupaju. Zato reklameri deterdženata neće reći ništa o negativnim efektima konstantnog pranja odeće.

Zbrka

Koristi se onda kada sagovornik zna argumente koji se suprotstavljaju argumentima druge strane, ali se koristi i za prikrivanje sopstvenih slabosti. Tipičan način na koji se zbrka ostvaruje jeste zasipanje sagovornika raznim informacijama i postavljanje kompleksnih pitanja. Proizvođači deterdženata će, na primer, dati naučno objašnjenje kako njihov proizvod radi umesto odgovora da li je opasan po okolinu.

Danijel Ditrih

Danijel Ditrih bio je drugi predsednik Komiteta. Na tom mestu nasledio je Hjua Ranka 1975. godine. Urednik je druge publikacije Komiteta, pod nazivom "Predavanje o dvostrukom govoru". Ova knjiga nastavila je da promoviše informisanje nastavnika o načinima kako bi trebalo da podučavaju učenike kako da prepoznaju dvostruki govor i kako da se bore protiv jezika namenjenog obmanjivanju i dezinformisanju.

Vilijam Luc

Vilijam Luc bio je treći predsednik Komiteta, posle Ranka i Ditriha. Godine 1989, Luc objavljuje svoju knjigu "Dvostruki govor", kao i treću knjigu Komiteta pod nazivom "Izvan 1984"(koja se sastoji od 18 članaka čiji su autori dugogodišnji članovi Komiteta, kao i drugi, koji su celokupnim stvaralaštvom doprineli razumevanju jezika, uz bibliografiju koja obuhvata 103 izvora). Luc je, takođe, bivši urednik časopisa "Kvartalni pregled dvostrukog govora", koji je ispitivao upotrebu vokabulara od strane javnih zvaničnika, koji je korišćen kako bi se prikrilo pravo značenje onoga što govore javnosti. On je jedan od onih ljudi koji su najviše doprineli Komitetu, a bio je zaslužan i za promovisanje izraza "dvostruki govor" masovnoj publici, kako bi ih informisao o varljivim osobinama ovog jezika. Prvi je koji je uvideo vrste dvostrukog govora i opisao ih. Luc je jednom prilikom rekao:

Svi oni koji koriste jezik treba da se zapitaju da li se izjave i činjenice poklapaju, da li je jezik, Orvelovim rečima "u velikoj meri odbrana neodbranjivog" i da li je jezik "kreiran tako da učini da laži zvuče iskreno, ubistva respektabilno, i tako da daje privid čvrstine čistom vetru ".

Kritike na račun Komiteta

A.M.Tibets jedan je od glavnih kritičara Komiteta. On tvrdi da "sam pristup Komiteta prema zloupotrebi jezika i ono što njegovi članovi smatraju "dvostrukim govorom" može dugoročno da ograniči njihovu korist". Prema njegovim rečima, "upotreba Orvelovih citata od strane Komiteta istovremeno je nejasna i zbunjujuća". Publikacije Komiteta odjekuju imenom Džordža Orvela, a aluzije na njega obiluju u izjavama o dvostrukom govoru; na primer, Komitet je citirao Orvelovu napomenu da se "jezik često koristi kao instrument društvene kontrole" u govoru i u politici. Tibets tvrdi da je takav odnos između Komiteta i Orvelovih dela kontradiktornan jer je "stav odbora prema jeziku liberalan, čak i radikalan", dok je "Orvelov stav bio konzervativan, čak i reakcionarski".On takođe kritikuje "kontinuirani napad" Komiteta protiv jezičkog "purizma".

Savremena upotreba

Dok se u prošlosti smatralo da je konstruisanje reči da bi se prikrilo značenje loše, to je sada ustaljena praksa. Veoma je uspešno stvaranje reči bez eksplicitnog značenja, ali sa posebnim konotacijama za nove proizvode ili kompanije. Dvostruki govor se takođe primenjuje u oblasti politike.

U reklamiranju

Oglašivači koriste dvostruki govor kako bi svoje komercijalne namere prikrili od korisnika, jer se jača odbrana korisnika od reklamiranja. Neki pokušavaju da se suprotstave ovoj tehnici brojnim sistemima koji nude različite prikaze i informacije kako bi istakli manipulativne i nepoštene metode koje oglašivači koriste.

Prema Žaku Elulu, „cilj nije čak ni da se promene ideje ljudi o određenoj temi, već postizanje usaglašenosti u načinu na koji se ljudi ponašaju“. On demonstrira ovo gledište nudeći kao primer reklamiranje lekova. Upotreba dvostrukog govora u reklamiranju rezultirala je da su stope proizvodnje aspirina porasle za gotovo 50 procenata sa preko 23 miliona funti 1960. godine na preko 35 miliona funti 1970. godine.

Obrazovanje protiv dvostrukog govora

Čarls Vajngartner, jedan od osnivača NCTE Komiteta za javni dvostruki govor spomenuo je : „ljudi ne znaju dovoljno o temi(stvarnosti) da bi prepoznali da jezik koji se koristi prikriva, izvrće, obmanjuje. Nastavnici engleskog jezika treba da podučavaju naše studente da reči nisu stvari, već verbalni simboli ili znakovi koji bi napokon trebalo da se vrate stvarima koje označavaju da bi verifikovali ono što jesu.“

Po Vilijamu Lucu : „Samo podučavanjem poštovanju i ljubavi prema jeziku, nastavnici engleskog jezika mogu u učenicima usaditi osećaj besa koji bi trebali doživeti kada naiđu na dvostruki govor.“ „Samo ako koristimo jezik kako treba shvatićemo izopačenost svojstvenu dvostrukom govoru.“

Obrazac intenzivirati/omalovažiti

Ovaj obrazac formulisao je Hju Rank i to je jednostavno sredstvo dizajnirano da poduči nekim osnovnim obrazcima ubeđivanja koji se koriste u političkoj propagandi i komercijalnom oglašavanju. Funkcija obrasca intenzivirati/omalovažiti nije da diktira o čemu treba razgovarati, već da podstakne koherentnu misao i sistematsku organizaciju. Obrazac deluje na dva načina: intenziviranjem i omalovažavanjem. Svi ljudi vrše intenziviranje i to se radi ponavljanjem, asociranjem i slaganjem. Omalovažavanje se obično događa putem propusta, diverzije i zbrke dok komuniciraju rečima, gestovima, brojevima itd. Pojedinci se mogu lakše izboriti sa organizovanim ubeđivanjem prepoznajući uobičajene načine na koje se komunikacija pojačava ili umanjuje, kako bi se suprotstavili dvostrukom govoru.

Nagrada za dvostruki govor

Dvostruki govor često koriste političari za unapređivanje svog programa. Nagrada za dvostruki govor je „ironična počast javnim govornicima koji su ovekovečili jezik koji je prostački obmanjujuć, dvosmislen, eufemistički, zbunjujuć ili sebičan.“ Nacionalno veće nastavnika engleskog jezika(NCTE) je izdaje od 1974. godine. Dobitnici nagrade za dvostruki govor obično su političari, nacionalne administracije ili departmani. Primer za to je Ministarstvo odbrane SAD-a, koje je tu nagradu osvojilo tri puta : 1991, 1993 i 2001. godine. Za nagradu iz 1991. godine, Ministarstvo odbrane SAD-a je osiguralo šest mesta u prvih deset zbog korišćenja eufemizama kao što su „servisiranje meta“(bombardovanje) i „paketi sile“(ratni avioni). Među ostalim tvrdnjama bili su „teško sprovođenje u radnim odnosima“ što je bio štrajk i „smisleno opadanje ukupne proizvodnje“, pokušaj da se izbegne izgovaranje reči „recesija“.

U komediji

Dvostruki govor, posebno kada se preuveličava, može se koristiti u satiričnim komedijama i društvenim komentarima ironično parodirajući političke ili birokratske institucije. Televizijska serija Da,ministre znamenita je po upotrebi ovog sredstva. Oskar Vajld je bio prvi zagovornik ovoga i značajno je uticao na Orvela. Kod nas, elementi dvostrukog govora mogu se naći u Nušićevim komedijama.