Pređi na sadržaj

На доковима Њујорка

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Na dokovima Njujorka
Filmski poster
Žanrkrimi, drama
RežijaElija Kazan
ScenarioBad Šulberg
ProducentSam Spigel
Temelji se naZločin na obali, Malkom Džonson
Glavne ulogeMarlon Brando
Karl Malden
Li Dž. Kob
Eva Mari Sejnt
Rod Stajger
MuzikaLeonard Bernstajn
Direktor
fotografije		Boris Kofman
MontažaDžin Milford
Producentska
kuća		Columbia Pictures
DistributerHorizon Pictures
Godina1954.
Trajanje108 minuta
ZemljaSAD
Jezikengleski
Budžet910.000 dolara (procena)
Zarada9,6 miliona dolara
IMDb veza

Na dokovima Njujorka (engl. On the Waterfront) je američka kriminalistička drama iz 1954. godine, koju je režirao Elija Kazan, a napisao je Bad Šulberg. U njemu glumi Marlon Brando, a u svom filmskom debiju glume Karl Malden, Li Dž. Kob, Rod Stajger, Pet Hening i Eva Mari Sejnt. Muzičku partituru je komponovao Lenard Bernstajn. Film je inspirisan „Zločinom na obali“ Malkolma Džonsona, serijom članaka objavljenih u novembru–decembru 1948. u New York Sun koji je 1949. dobio Pulicerovu nagradu za lokalno izveštavanje, ali je scenario Bada Šulberga direktno zasnovan na njegovoj originalnoj priči.[1] Film se fokusira na sindikalno nasilje i korupciju među brodarima, detaljno opisujući rasprostranjenu korupciju, iznudu i reketiranje na obalama Hobokena u Nju Džerziju.[2]

Na dokovima Njujorka je bio kritički i komercijalni uspeh. Dobio je dvanaest nominacija za Oskara i osvojio osam, uključujući najbolji film, najboljeg glumca za Branda, najbolju sporednu glumicu za Sejnt i najbolju režiju za Kazana. 1997. godine, Američki filmski institut ga je rangirao na osmo mesto za najveći američki film svih vremena; na AFI-ovoj listi iz 2007. bio je na 19. mestu. To je jedina Bernstajnova originalna filmska muzika koja nije adaptirana iz scenske produkcije sa pesmama.

Godine 1989., film je bio jedan od prvih 25 filmova koji je Kongresna biblioteka smatrala „kulturološki, istorijski ili estetski značajnim“[3] i odabrala ga je za čuvanje u Nacionalnom filmskom registru Sjedinjenih Država.[4][5]

Radnja[uredi | uredi izvor]

 Upozorenje: Slede detalji zapleta ili kompletan opis filma!

Teri Maloj je bivši nagrađivani borac koga je korumpirani sindikalni šef Džoni Frendli primorao da namami kolegu sa pristaništa Džoija Dojla na krov. Džoi je gurnut sa krova, a Teri je vidno uznemiren jer je verovao da će sindikalni nasilnici samo da razgovaraju sa Džoijem o njegovom planu da svedoči protiv Frendlija pred komisijom za kriminal. Ostali pristanici ćute, u strahu za svoje živote. Teri se ponovo povezuje sa Džoijevom sestrom Edi, koja sramoti lokalnog sveštenika, oca Berija, koji će pozvati radnike na pristaništu na sastanak. Beri pokušava da ih ubedi da stanu, ali Frendli je poslao Terija da izveštava o onome što je rečeno. Teriju se rugaju ostali radnici na pristaništu pre nego što ljudi prekinu sastanak. Teri pomaže Edi da pobegne, dok otac Beri ubeđuje Timotija „Kajo” Dugana da svedoči. Frendli otkriva Teriju da je Dugan svedočio iza zatvorenih vrata, a sledećeg dana Dugana ubija tovar viskija, što su namestili Frendlijevi ljudi.

Otac Beri drži strastveni govor podsećajući brodare da Hristos hoda među njima, govoreći da je svako ubistvo raspeće. Teri i dalje ne želi da svedoči, čak ni nakon što je dobio sudski poziv, dok ostali radnici na pristaništu takođe odbijaju da svedoče. Terijeva krivica i žaljenje rastu zajedno sa njegovim osećanjima prema Edi dok on vidi njenu nemilosrdnu potragu za pravdom. On priznaje svoju ulogu u Džoijevoj smrti ocu Beriju koji ga nagovara da prizna Edi. Užasnuta, Edi beži. Istražitelj komisije za zločin podseća Terija na njegovu poslednju veliku borbu, koju je izgubio jer je pristao na opkladu, nakon što je Džoni Frendli „kupio deo” od njega. Frendlijevi ljudi su svedoci Terijevog razgovora sa istražiteljem i Frendli govori Čarliju, Terijevom bratu, da ubedi Terija da ćuti, nudeći mu dobar posao. Teri se opire i Čarli izvlači pištolj, kojim Teri nežno odmahuje. Teri izražava žaljenje zbog svoje najbolje borbe i krivi Čarlija što je postavio opkladu, uništivši njegovu karijeru. Čarli daje Teriju pištolj i govori mu da beži. Teri odlazi u Edin stan, gde ona odbija da ga pusti unutra. On provaljuje i insistira da ga ona voli i oni se ljube, pre nego što se Terijevo ime prozove kroz otvoreni prozor. Ljudi dole na ulici viču da ga njegov brat čeka i Teri trči da mu pomogne, a Edi ga prati.

Trejler za film Na dokovima Njujorka.

Nakon što ih je zamalo pregazio kamion, Edi i Teri pronalaze Čarlijevo telo obešeno na kuku u uličici. Teri odlazi u bar da upuca Frendlija, ali otac Beri mu odvlači pažnju dok čeka, a ostali sindikalni ljudi trče da upozore Frendlija. Beri ubeđuje Terija da se bori protiv Frendlija svedočenjem na sudu. Teri daje osuđujuće svedočenje pred komisijom, a Frendli je odsečen od svojih moćnih prijatelja dok se suočava sa optužnicom. Frendli zabranjuje Teriju bilo kakve sindikalne poslove. Odbijajući da napusti grad sa Edi, Teri se pojavljuje na pristaništu za svakodnevni ritual gde se radnici biraju među okupljenim brodarima. Svi su pozvani na posao osim Terija, koji se podsmeva Frendliju ispred obližnje kolibe, vičući da je ponosan što svedoči. Frendli podstiče Terija da ga napadne i dobija batine sve dok ne pozove u pomoć svoje nasilnike, koji tuku Terija skoro do smrti. Podvoznici odbijaju da rade osim ako i Teriju ne bude dozvoljeno da radi, a Džoijev otac gura Frendlija u reku kada je pokušao da maltretira ljude. Otac Beri govori teško povređenom Teriju da je izgubio bitku, ali da ima šansu da pobedi u ratu ako može da uđe u skladište. Otac Beri i Edi ga dižu na noge i Teri se spotiče uz prolaz da bi stao ispred skladišta, gde šef klima glavom Teriju i govori im da se baci na posao. Ljudi prate Terija unutra, ignorišući Frendlija dok se on nabacuje praznim pretnjama i pesnicama. Vrata se zatvaraju za njima, ostavljajući Frendlija na hladnom.

Uloge[uredi | uredi izvor]

Produkcija[uredi | uredi izvor]

Scenario i politički kontekst[uredi | uredi izvor]

Za više informacija pogledajte: Makartizam
Marlon Brando kao Teri Maloj.
Eva Mari Sejnt kao Edi Dojl.
Karl Malden kao otac Beri.

Smatra se da je film odgovor Elije Kazana onima koji su ga kritikovali što je identifikovao osam (bivših) komunista u filmskoj industriji pred Komitetom Predstavničkog doma za neameričke aktivnosti (HUAC) 1952. Jedan od Kazanovih kritičara bio je njegov prijatelj i saradnik, poznati dramski pisac Artur Miler, koji je ranije napisao prvu verziju scenarija, prvobitno nazvanu Udica. Kazan je pristao da ga režira, a 1951. godine su se sastali sa Harijem Konom u Columbia Pictures oko snimanja filma. Kon se u principu složio da snimi Udicu, ali je postojala zabrinutost u vezi sa prikazivanjem korumpiranih sindikalnih zvaničnika. Kada je Kon zatražio da se antagonisti promene u komuniste, Miler je to odbio. Kon je poslao pismo u kojem je Mileru rekao da je zanimljivo da se odupro želji Kolumbije da film učini "proameričkim". Kazan je zamolio Milera da prepiše scenario; Miler je odbio zbog svog razočaranja Kazanovim prijateljskim svedočenjem pred HUAC-om. Kazan je zatim zamenio Milera Badom Šulbergom.[7]

Kasting[uredi | uredi izvor]

Prema Ričardu Šikelu u njegovoj biografiji Elije Kazana, Marlon Brando je prvobitno odbio ulogu Terija Maloja, a Frenk Sinatra (rodom iz Hobokena, gde je film sniman) je tada imao „rukovanje“ – ali ne i formalno potpisan ugovor – da igra ulogu, čak i da prisustvuje početnom prilagođavanju kostima. Ali Kazan je i dalje favorizovao Branda za tu ulogu, delom zato što bi glumačka uloga Branda obezbedila veći budžet za film. Dok je Brandov agent, Džej Kanter, pokušavao da ubedi Branda da se predomisli, Kazan je angažovao glumca Karla Maldena, koga je Kazan smatrao prikladnijim za karijeru reditelja nego kao glumca, da režira i snimi ekranski test „više Branda“ Terija Maloja, u pokušaju da ubedi Špigela da bi "glumac poput Marlona Branda" mogao da izvede tu ulogu snažnije od Sinatre. U tom cilju, Malden je snimio ekranski test članova Actors Studio Pola Njumana i Džoane Vudvord koji su izvodili ljubavnu scenu između Terija i Edi. Ubeđen ekranskim testom Njuman/Vudvord, Špigel je pristao da preispita Branda za ulogu, a ubrzo nakon toga, Kanter je ubedio Branda da preispita svoje odbijanje. U roku od nedelju dana, Brando je potpisao ugovor da nastupa u filmu. U tom trenutku, besni Sinatra je tražio da bude izabran za ulogu oca Berija, sveštenika na obali. Špigelu je prepušteno da Sinatri saopšti da je Malden potpisan za ovu ulogu.[8]

Lokacije snimanja[uredi | uredi izvor]

Na dokovima Njujorka je sniman tokom 36 dana na različitim mestima u Hobokenu u Nju Džersiju, uključujući pristaništa, radničke sirotinjske stanove, barove, zatrpane uličice i krovove. Crkva korišćena za spoljašnje scene u filmu bila je istorijska Gospa od Milosti, izgrađena 1874. godine, dok su enterijeri snimani u crkvi Svetog Petra i Pavla u ulici Hadson 400.[9]

Prijem[uredi | uredi izvor]

Kritika filma uvrštena u trejler. "Na dokovima Njujorka, dostignuće koje će se dugo pamtiti kao izvanredan film".

Po izlasku, film je dobio pozitivne kritike od kritičara i bio je komercijalni uspeh, zaradivši procenjenih 4,2 miliona dolara na blagajnama Severne Amerike 1954. godine.[10] U svojoj recenziji od 29. jula 1954. kritičar Njujork Tajmsa A. H. Vajler nazvao je film „neobično moćnom, uzbudljivom i maštovitom upotrebom ekrana od strane nadarenih profesionalaca“.[11]

Na Rotten Tomatoes-u, film ima kritičku ocenu od 99% od 99 kritika sa prosečnom ocenom 9,2/10 i kritičkom konsenzusom: „Sa svojim naelektrisanim nastupom u melodrami Elije Kazana koja izaziva razmišljanje, stručno konstruisan, Marlon Brando je redefinisao mogućnosti glume za film i pomogao da se trajno promeni bioskopski pejzaž“.[12] Dobijanje Oskara za najboljeg glumca i proglašenje Arona Vesta za najbolju i drugu najbolju filmsku predstavu svih vremena od strane Arona Vesta od Kriteriona,[13][14] Brandova izvedba se smatra jednim od prelomnih trenutaka u istoriji filma.[15]

Kroz svoj portret Terija Maloja, Brando je popularizovao metodu glume i ubedljivo pokazao snagu pristupa zasnovanog na Stanislavskom u bioskopu. Hvaleći Branda 2004. godine, reditelj Martin Skorseze je primetio da „[kad] gledate njegov rad u Na dokovima Njujorka... gledate najčistiju poeziju koja se može zamisliti, u dinamičnom pokretu“.[16] Kazan, režiser filma, će kasnije u svojoj knjizi napisati: „Ako u istoriji filma u Americi postoji bolja izvedba, ja ne znam šta je to.“[17]

Al Pačino, prepričavajući svoja sećanja na prvi pogled na film, rekao je za Plejboj u intervjuu iz 1979. da se više koncentrisao na glavnog glumca nego na sam film: "Nisam mogao da se pomerim. Nisam mogao da napustim pozorište. Nikada nisam video tako nešto.“[18] Entoni Hopkins je rekao: „Kada vidite Branda u čuvenoj taksi sceni u Na dokovima Njujorka, i dalje vam oduzima dah.“ U hvalospevu za Branda, Džek Nikolson je opisao njegov prikaz: "verovatno visine bilo kojeg uzrasta", i dodao da, "jednostavno nisi mogao da skineš pogled sa tog tipa. Bio je očaravajući."[19]

Adaptacije[uredi | uredi izvor]

Scenario filma prilagodio je Šulberg. Otvoren je na Brodveju u novembru 1984. Uključivao je tehničke inovacije tog vremena, uključujući lasere, filmska scenska rastvaranja i zvukove koji su obavijali publiku. Priča je malo drugačija, sa eksplicitnijim motivima oca Berija, a kraj je manje srećniji i realističniji.[20] Revidiran je 1995. i trajao je samo 8 predstava, izgubivši 2,6 miliona dolara, što je rekord na Brodveju za nemjuzikl u to vreme.[21] Indijski film Gulam (1998) inspirisan je filmom Na dokovima Njujorka.[22]

Nagrade i priznanja[uredi | uredi izvor]

Nagrada Kategorija Nominovani Rezultat
Akademija filmskih umetnosti i nauka[23] Najbolji glavni glumac Marlon Brando Pobeda
Najbolji film Sam Špigel Pobeda
Najbolja sporedna glumica Eva Mari Sejnt Pobeda
Najbolja scenografija Ričard Dej Pobeda
Najbolja fotografija Boris Kofman Pobeda
Najbolja režija Elija Kazan Pobeda
Najbolja montaža Džin Milford Pobeda
Najbolji originalni scenario Bad Šulberg Pobeda
Bambi nagrade Najbolji film - međunarodni Pobeda
Najbolji glumac - međunarodni Marlon Brando Nominacija
Bodil nagrade Najbolji američki film Pobeda
Nagrade BAFTA Novajlija na filmu koji najviše obećava Eva Mari Sejnt Nominacija
Najbolji strani glumac Marlon Brando Pobeda
Najbolji film iz bilo kog izvora Nominacija
Nagrade Udruženja američkih režisera Izuzetno režisersko dostignuće u filmovima Elija Kazan Pobeda
Zlatni Globus Najbolji film - drama Pobeda
Najbolji glumac u filmu - drama Marlon Brando Pobeda
Najbolji režiser - film Elija Kazan Pobeda
Najbolja kinematografija - crno beli Boris Kofman Pobeda
Međunarodno udruženje filmskih muzičkih kritičara Najbolje arhivsko izdanje postojeće partiture – ponovno izdanje ili ponovno snimanje Lonard Bernstajn, Daglas Fejk, Frenk Divold, Džo Sikorjak Pobeda
Srebrna traka Najbolji strani film Pobeda
Nagrade Nacionalnog odbora za reviziju Najbolji film Pobeda
Top 10 filmova Pobeda
Nacionalni odbor za zaštitu filma Nacionalni filmski registar Pobeda
Nagrade kruga filmskih kritičara Njujorka Najbolji film Pobeda
Najbolji režiser Elija Kazan Pobeda
Najbolji glumac Marlon Brando Pobeda
Najbolja glumica Eva Mari Sejnt Nominacija
Nagrade Online Film & Television Association Kuća slavnih - filmovi Pobeda
Filmski festival u Veneciji Zlatni lav Elija Kazan Nominacija
Srebrni lav Pobeda
OCIC Pobeda
Pasineti nagrada Pobeda
Nagrade Udruženja pisaca Amerike Najbolja napisana američka drama Najbolje napisana američka drama Pobeda

Godine 1995. dospeo je na Vatikansku listu 45 najvećih filmova.[24]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „AFI|Catalog”. catalog.afi.com. Pristupljeno 2022-09-10. 
  2. ^ 1001 film koji moraš da vidiš pre nego što umreš. Beograd. 2008. str. 290. 
  3. ^ „On the waterfront”. Library of Congress, Washington, D.C. 20540 USA. Pristupljeno 2022-09-10. 
  4. ^ Facebook; Twitter; options, Show more sharing; Facebook; Twitter; LinkedIn; Email; URLCopied!, Copy Link; Print (1989-09-19). „ENTERTAINMENT : Film Registry Picks First 25 Movies”. Los Angeles Times (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-09-10. 
  5. ^ „Complete National Film Registry Listing | Film Registry | National Film Preservation Board | Programs | Library of Congress”. Library of Congress, Washington, D.C. 20540 USA. Pristupljeno 2022-09-10. 
  6. ^ „On the Waterfront - Credits”. Turner Classic Movies. Pristupljeno 12. 12. 2021. 
  7. ^ „Dartmouth News - Dartmouth acquires Budd Schulberg '36 papers - 11/21/06”. 2007-02-06. Arhivirano iz originala 06. 02. 2007. g. Pristupljeno 2022-09-10. 
  8. ^ On the Waterfront (1954) - IMDb, Pristupljeno 2022-09-10 
  9. ^ Alleman, Richard (1988). The movie lover's guide to New York (1st izd.). New York: Perennial Library. str. 10, 11. ISBN 0-06-096080-9. OCLC 16095134. 
  10. ^ 'The Top Box-Office Hits of 1954', Variety (January 5, 1955)
  11. ^ Weiler, A. H. "Movie Review: On the Waterfront" New York Times (July 29, 1954)
  12. ^ On the Waterfront (na jeziku: engleski), Pristupljeno 2022-09-10 
  13. ^ „Oscar Night | The New York Times”. archive.nytimes.com. Pristupljeno 2022-09-10. 
  14. ^ „On the Waterfront: The Great Performances”. Criterion Close-Up (na jeziku: engleski). 2015-05-15. Pristupljeno 2022-09-10. 
  15. ^ Ebert, Roger. „On the Waterfront movie review (1954) | Roger Ebert”. https://www.rogerebert.com/ (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-09-10.  Spoljašnja veza u |website= (pomoć)
  16. ^ „Marlon Brando redefined acting”. TODAY.com (na jeziku: engleski). 3. 7. 2004. Pristupljeno 2022-09-10. 
  17. ^ Girgus, Sam B. (1998). Hollywood renaissance : the cinema of democracy in the era of Ford, Capra, and Kazan. Cambridge [England]: Cambridge University Press. str. 175. ISBN 0-521-62388-X. OCLC 38016600. 
  18. ^ „Marlon Brando redefined acting”. TODAY.com (na jeziku: engleski). 3. 7. 2004. Pristupljeno 2022-09-10. 
  19. ^ Nicholson, Jack; Nicholson, Jack (2004-08-19). „Remembering Marlon Brando, by Jack Nicholson”. Rolling Stone (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-09-10. 
  20. ^ Blau, Eleanor (1984-03-20). „'ON THE WATERFRONT' ADAPTED FOR STAGE”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2022-09-10. 
  21. ^ "Broadway's Bombs". Variety. May 8, 1995. str. 8.
  22. ^ „Whose movie is it anyway?”. www.rediff.com. Pristupljeno 2022-09-10. 
  23. ^ „On the Waterfront - Awards - NYTimes.com”. 2009-04-29. Arhivirano iz originala 29. 04. 2009. g. Pristupljeno 2022-09-10. 
  24. ^ „USCCB - (Film and Broadcasting) - Vatican Best Films List”. archive.usccb.org. Arhivirano iz originala 18. 04. 2007. g. Pristupljeno 2022-09-10. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Na dokovima Njujorka na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=На_доковима_Њујорка&oldid=27781980”