Nevski zaliv

Nevski zaliv
Mapa južne obale Finskog zaliva
Lokacija	Sankt Peterburg
Koordinate	59° 57′ N 30° 00′ E
Pritoke	Neva
Okean/more	Finski zaliv (Baltičko more)
Zemlje basena	Rusija
Maks. dužina	21 km
Maks. širina	15 km
Površina	380 km2
Maks. dubina	3 m
Ostrva	Kotlin
Naselja	Sankt Peterburg, Kronštat
Vodena površina na Vikimedijinoj ostavi

Nevski zaliv (rus. Не́вская губа́, fin. Nevanlahti), u prošlosti poznat i kao Kronštatski zaliv predstavlja najistočniji deo Finskog zaliva, a samim tim i Baltičkog mora. Nalazi se između ostrva Kotlin na zapadu i delte reke Neve na istoku, i na njegovim obalama se nalazi grad Sankt Peterburg. Cela akvatorija zaliva pripada Ruskoj Federaciji.

Nevski zaliv se smatra estuarijem reke Neve.

Geofizičke karakteristike

Detaljnija mapa zaliva

Nevski zaliv predstavlja plitku maritimnu akvatoriju na krajnjem istoku Finskog zaliva Baltičkog mora. Zaliv je sa severne, južne i istočne strane ograničen obalama na kojima je smešten grad Sankt Peterburg, dok se zapadna granica zaliva preko koje je povezan sa ostatkom baltičke akvatorije, nalazi na liniji Lisij Nos—Kronštat—Lomonosov. Pre gradnje Sanktpeterburške brane (gradnja trajala od 1979. do 2011), kojom je grad zaštićen od visokih poplavnih talasa sa otvorenog mora, zalivska akvatorija je u hidrografskom smislu bila nešto manja, i obuhvatala je teritoriju površine 329 km². Po okončanju gradnje brane zaliv je gotovo u potpunosti odvojen od otvorenog mora i pretvoren u izolirani protočni akvatorij, a sa ostatkom Finskog zaliva je povezan preko dva veštačka prolaza: severnim, širine 9–10 km i južnim vratima (širine 7–8 km). Gradnjom brane zalivska akvatorija je proširena za dodatnih 51 km² i sada iznosi 380 km². Sanktpeterburška brana dugačka je 23,4 kilometra i sprečava prodiranje plimskih talasa do visine od 4,55 metara iznad nivoa mora.

Maksimalna dužina zaliva u smeru zapad-istok je 21 kilometar, dok je širina do maksimalnih 15 km. Zapremina zaliva je u proseku oko 1,2 km³. Prosečna dubina u zalivu je oko 3 metra, dno je uglavnom peščano i relativno ravno.

Prosečna temperatura morske vode u zalivu na godišnjem nivou je oko 7,5°C. U toku zime, a posebno u decembru i januaru ima vrednosti od oko 0 °C do -0,1 °C, dok vrednosti leti redovno prelaze 25 °C (aposlutni maksimum je +30,8 °C). Zaliv je pod ledom od sredine novembra, kada se na njegovim ivičnim delovima pojavljuju prve zaleđene ledene površine, pa do druge polovine aprila. Za vreme hladnijih zima debljina leda neretko dolstiže i do jednog metra u priobalnom, i do 0,8 metara u centralnom delu akvatorije.

• 
  zaštitni deo obale kod Sankt Peterburga
• 
  Pogled na zaliv iz Peterhofa
• 
  Brodovi na Nevskom kanalu

Saobraćaj

Da bi se omogućilo pristajanje veliki brodovima u sanktpeterburšku luku koja se nalazi u najistočnijem delu zaliva, po dnu zaliva (od ostrva Kotlin do ušća Neve) je prokopan kanal, odnosno produbljeno je morsko dno i na taj način je omogućen pristup brodovima u luku sa gazom do 11 metara, dužino do 320 metara i širinom ne većom od 42 metra.

Vidi još

• Finski zaliv
• Neva
• Sankt Peterburg
• Kronštat