Nekromantija

Nekromantija (grč. νεκρομαντία) je oblik magije u kome se pozivaju duše mrtvaca radi proricanja.

Od razdoblja renesanse Nekromantija je ozloglašena kao oblik crne magije, pripisujući joj kao glavni cilj prizivanje demona. Odatle je nastao izraz nigromantija u značenju crna magija.

Iz nekromantske prakse razvio se tokom 19. veka moderni spiritizam.

Istorija

Stari vek

Nekromantija je bila poznata mnogim narodima u antici; od Persije i Babilona do Egipta. Veština prizivanja mrtvih spominje se i u grčko-rimskom vremenu.

Najstariji literarni zapis o nekromantiji nalazi se u grčkom epu Odiseja, u delu u kojem Odisej odlazi u Had i priziva duše umrlih na način kako mu je objasnila Kirka.

Postoji i više spomena o nekromantiji u Bibliji. Jedan od takvih spomena je i starozavetna priča o jevrejskom kralju Saulu koji odlazi kod veštice iz Endora da mu pomogne prizvati duh preminulog Samuela (1 Sam 28-28,25). Nadalje, u Ponovljenom zakonu (Pnz 18,9-12) navodi se zabrana vračanja i nekromantije:

Kad dođeš u zemlju koju će ti dati Gospod, Bog tvoj, ne uči se činiti gnuseobe onih naroda! Neka se ne nađe kod tebe nitko koji bi pustio da njegov sin ili kći idu kroz oganj; nitko koji bi vračao, ni koji bi gatao, ni koji bi čarao ili bajao, nitko koji bi gonio duhove; nitko koji bi pitao duha mrtvaca ili vračarskog duha ili se obraćao mrtvima! Jer se gadi Gospodu ko se god tim bavi. Zbog tih gnusnosti protjerat će ih ispred tebe Gospod, Bog tvoj.

Grčki geograf Strabon zapisao je da je Nekromantija kod Persijanaca jedan od zastupljenijih vidova proricanja. Istovetni običaji zabeleženi su i kod Haldejaca, Babilonaca i Etruščana.

U Grčkoj i Rimu evokacije mrtvih odvijale su se u pećinama, i u blizini vulkana, reka i jezera.

Srednji vek

Hrišćanski oci u prvim stoljećima hrišćanstva ukazuju na raširenost nekromantije kod paganskih naroda i zalažu se protiv takve prakse. S vremenom se pojam Nekromantija sve više poistovjećuje s ostalim praksama veštičarstva i crne magije, pa se na primer, Tertulijan protivio toj praksi tvrdeći da se prizivačima umesto duša umrlih zapravo prikazuju demoni koji ih žele obmanuti.

Premda je Nekromantija etiketirana i združena sa „crnim umijećem“ zajedno s alhemijom, magijom i veštičarstvom, ipak je donekle preživela kao oblik proricanja tokom srednjeg veka.

Renesansa

Pojavom renesanse i revitalizacijom novoplatonističke filozofije, oživljavaju svi oblici okultne prakse, tako i Nekromantija. Čuveni renesansni okultist Heinrih Kornelius Agripa je u svojoj knjizi De okulta philosophia opisivao magične obrede potrebne za prizivanje duša umrlih.

Savremeno doba

Od 19. veka oblikuje se savremeni vid nekromantije, spiritizam, veština prizivanja umrlih osoba uz pomoć duhovnih medija. Jedan od najpoznatijih tradicionalnih pokušaja evokacije mrtvih, zabeležio je francuski okultist Elifas Levi u svojoj knjizi Dogma i Ritual Visoke Magije iz 1856. godine. Događaj se zbio za vreme Levijevog boravka u Londonu u leto 1854. godine. Na molbu neke engleske dame, Levi je izveo obred nekromantije i, prema njegovom uverenju, prizvao duh Apolonija iz Tijane.

Vidi još

• Magija
• Demonologija

Literatura

• Biblija, Sveto pismo Staroga i Novoga Zavjeta
• Encyclopedia of Occultism and Parapsichology, vol. 2, Farmington Hills, 2001.. ISBN 978-0-8103-9489-6.
• Eliphas Levi|Lévi, Eliphas, Transcendentalna magija, Esotheria, Beograd, 2004.. ISBN 978-86-81585-43-6.