Nestor (mitologija)
Nestor (grč. Νέστωρ) je u grčkoj mitologiji bio kralj Pila, poznat po mudrosti i dugovečnosti. Prema jednoj priči, Nestora je Apolon nagradio neuobičajeno dugim životom, jer je želeo na neki način da vrati sve te godine života koje je oduzeo Niobidima, čija je sestra bila Hlorida, Nestorova majka.[1]
Mitologija[uredi | uredi izvor]
Bio je najmlađi od dvanaestorice sinova kralja Neleja. Nije imao laku mladost i često se u starosti prisećao podviga koje je tada počinio; pobeda u takmičenjima, kao i u okršajima sa susedima, među kojima i nad Euritalionom u Arkadiji. Prema jednom predanju, Herakle mu je pobio svu braću, a on sam je morao da se bori protiv Epejaca, koje su predvodili Aktorovi sinovi Eurit i Kteat (Molionidi). Prema drugom, on je mladost proveo u Gereniji, a vlast nad Mesenijom mu je ustupio Herakle kada je osvojio Pil. I u zrelim godinama, Nestor je učestvovao u junačkim podvizima; u pohodu Argonauta, lovu na Kalidonskog vepra, a Lapitima je pomogao u borbi protiv kentaura.[2]
Bio je oženjen Euridikom ili Anaksibijom i imao dve kćerke, Pisidiku i Polikastu i sinove Perseja, Stratiha, Areta, Ehefrona, Pizistrata, Antiloha i Trasimeda. Nestorovi potomci su se nazivali Neleidima i oni su se naselili u Atini, jer su ih Dorci proterali iz Mesenije. Tamo su postali članovi vladarskih porodica.[2]
U vreme trojanskog rata, već je bio star, ali je njegovo iskustvo uticalo na ishod. Naime, pre početka rata je sa Odisejem pozivao junake u rat, pa tako i Ahila i Patrokla. On sam je pred Troju doveo devedeset lađa i svoja dva sina, Antiloha i Trasimeda. Bio je cenjen zbog svoje mudrosti i on je raspoređivao trupe, ohrabrivao je ratnike, koje je i savetovao da naprave zaštitne bedeme oko svojih lađa. Zbog dobrih saveta, Ahil mu je darovao Hekamedu, koja ga je u toku rata verno služila. Bio je poznat i po svojoj rečitosti, pa je tako ubedio Patrokla da sa Ahilovim oružjem izađe na bojno polje. On je pokušao i da izmiri Ahila i Agamemnona. Pojavljivao se i na bojnom polju i hteo je da se bori sa najstarijim Prijamovim sinom. Nakon razaranja Troje, vraćao se u zavičaj zajedno sa Menelajem i Diomedom, ali se odvojio kod Suniona i na ostrvu Keju sagradio svetilište Ateni. Tada se vratio u Pil i u narednim srećnim godinama dočekao duboku starost. Njegov grob je prikazivan u Pilu.[2]
Nestor je oličavao srećnu i krepku starost. Zbog mudrih razgovora, bio je omiljen sagovornik tokom trojanskog rata, ali i kasnije, među senima u Podzemlju.[2]
Arheologija[uredi | uredi izvor]
U Pilu je otkrivena palata iz mikenskog razdoblja, nazvana po Nestoru u kojoj je pronađen veći broj glinenih pločica sa linearnim pismom.[2]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology Greek Mythology Link: NIOBIDS Arhivirano na sajtu Wayback Machine (27. novembar 2010); Survivors
- ^ a b v g d Cermanović-Kuzmanović, A. & Srejović, D. 1992. Leksikon religija i mitova. Savremena administracija. Beograd.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Ostale | |
