Nigde u Africi

Nigde u Africi
Nigde u Africi
	Filmski poster
Žanr	drama
Režija	Karolina Link
Scenario	Karolina Link
Producent	Peter Herman
Glavne uloge	Julijane Keler; Merab Ninidze
Muzika	Niki Rajzer
Producentska; kuća	Constantin Film
Godina	2001.
Trajanje	141 minuta
Zemlja	Nemačka
Jezik	nemački; engleski; svahili
Budžet	€7 miliona
Zarada	24,352,725 dolara
Veb-sajt	www.nirgendwo-in-afrika.de
	IMDb veza

Nigde u Africi (nem. Nirgendwo in Afrika) je nemački dramski film iz 2001. godine^[2] koji je napisala i režirala Karolina Link. Scenario je zasnovan na istoimenom autobiografskom romanu Štefani Cvajg iz 1995. Film prati život nemačko-jevrejske porodice u Keniji koja je tamo emigrirala 1938. kako bi izbegla progon u Treći rajh. Osvojio je Oskara za najbolji međunarodni film i Nemačku filmsku nagradu 2001. u pet kategorija, uključujući najbolji igrani film.

Radnja[uredi | uredi izvor]

Upozorenje: Slede detalji zapleta ili kompletan opis filma!

Godine 1938. porodica Redlih beži u Keniju iz Glupčice kako bi izbegla sve veći progon Jevreja. Volter, bivši advokat, nalazi posao kao upravnik farme. Njegova supruga Džetel ima problema da se prilagodi životu u Africi iako se njihova ćerka Regina brzo prilagođava svom novom okruženju, lako uči jezik i pokazuje interesovanje za lokalnu kulturu, ubrzo uspostavlja prijateljstvo sa kuvarom Ovuorom koji je pomogao da se spasi Volterov život kada je oboleo od malarije. Jedini nemački kontakt koji Džetel ima je preko Valterovog prijatelja Suskinda, Nemca koji godinama živi u Africi. Kada ga pita zašto se nikada nije oženio on navodi da je imao običaj da se zaljubljuje u udate žene. Kada izbije Drugi svetski rat, britanske vlasti okupljaju sve nemačke državljane i interniraju ih, uključujući Jevreje, odvajajući muškarce od žena. Brak Redlihovih počinje da se pogoršava i Volter optužuje Džetel da ne želi da spava sa njim pošto je on samo farmer, ubrzo spava sa britanskim vojnikom koji govori nemački, a Regina i Valter to saznaju. Volter odlučuje da se pridruži britanskoj vojsci i želi da Džetel ode u Najrobi sa njim, ali ona odbija i ostaje da vodi farmu sa Ovuorom. Regina je poslata u engleski internat i tamo ostaje godinama, samo povremeno može da se vrati tokom sezone žetve. Džetel tečno govori svahili i vodi farmu stekavši poštovanje za afričku kulturu i naporan rad koji ranije nije imala. Tokom vremena, Džetel i Suskind razvijaju vezu. Volter se vraća iz rata zbog čega je Džetel presrećna i miri se sa njim. Kasnije joj kaže da mu je otac pretučen na smrt, a da mu je sestra umrla u nacističkom koncentracionom logoru. Prijavljuje se za advokatsko mesto u Nemačkoj i dobija obaveštenje da može odmah da bude postavljen za sudiju. Navodi da je politika britanske vojske da sve vojnike i njihove porodice pošalje kući. Džetel odbija da pođe sa njim rekavši da je potrebna farmi i da joj je dosadilo da ga prati. Takođe, odbija da veruje da bi se zemlja koja je ubila njihove rođake zaista mogla smatrati domom. Ljuti Valter odgovara da je u početku mrzela Afriku i da je jedva čekala da se vrati u Nemačku i da je sebična, pita Reginu da li želi da ide sa njim, ali ona ne želi da napusti Ovuora. Dok se sprema da ode sam pojavljuje se roj skakavaca koji preti žetvom. Džetel vidi Voltera kako se vraća da se bori protiv skakavaca i dirnuta je njegovom posvećenošću porodici. Na kraju skakavci odlaze bez ozbiljne štete po useve i farmeri slave. Džetel i Volter se mire i imaju odnos, saopštava mu da je trudna sa njim navodeći ga da zaključi da nije spavala sa Suskindom. Ovuor odlučuje da krene na putovanje shvatajući da se život Redlichovih vratio u Nemačku. Džetel dozvoljava Valteru da odluči da li treba da odu ili ne kada on dobija karte za povratak u Nemačku. Poslednja scena prikazuje Voltera, Reginu i Džetel kako putuju vozom. U naraciji, Regina navodi da je njen brat rođen zdrav i da je nazvan Maks po njenom dedi po ocu.^[3]

Uloge[uredi | uredi izvor]

Julijane Keler — Džetel Redlih
Merab Ninidze — Volter Redlih
Sidede Oniulo — Ovuor
Matijas Habih — Suskind
Lea Kurka — Regina (mlađa)
Karolina Ekerc — Regina (starija)
Gerd Hajnc — Maks
Endru Zaks — gospodin Rubens
Dajana Kin — gospođa Rubens

Reference[uredi | uredi izvor]

^ „Nowhere in Africa”. Box Office Mojo.
^ Nowhere in Africa (na jeziku: engleski), Pristupljeno 2022-10-20
^ „Zeitgeist Films | Nowhere in Africa”. web.archive.org. 2005-03-02. Arhivirano iz originala 02. 03. 2005. g. Pristupljeno 2022-10-20.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Nigde u Africi na sajtu IMDb (jezik: engleski)
Nigde u Africi na sajtu AllMovie (jezik: engleski)
Nigde u Africi na sajtu Rotten Tomatoes (jezik: engleski)
Nigde u Africi

[1] „Nowhere in Africa”. Box Office Mojo.

[2] Nowhere in Africa (na jeziku: engleski), Pristupljeno 2022-10-20

[3] „Zeitgeist Films | Nowhere in Africa”. web.archive.org. 2005-03-02. Arhivirano iz originala 02. 03. 2005. g. Pristupljeno 2022-10-20.

[1]

[2]

[3]

p r u Oskar za najbolji međunarodni film
1947—1955. (Počasni)	1947: Čistači cipela — Vitorio de Sika 1948: Gospodin Vensan — Moris Kloš 1949: Kradljivci bicikla — Vitorio de Sika 1950: Zidovi Malapage — Rene Kleman 1951: Rašomon — Akira Kurosava 1952: Zabranjene igre — Rene Kleman 1953: nije dodeljena 1954: Vrata pakla — Teinosuke Kinugasa 1955: Mijamoto Musaši — Hiroši Inagaki
1956—1975.	1956: Ulica — Federiko Felini 1957: Kabirijine noći — Federiko Felini 1958: Moj ujak — Žak Tati 1959: Crni Orfej — Marsel Kami 1960: Devičanski izvor — Ingmar Bergman 1961: Kroz tamno ogledalo — Ingmar Bergman 1962: Nedelje u gradu Avraju — Serž Burginjon 1963: 8 ¹⁄₂ — Federiko Felini 1964: Juče, danas, sutra — Vitorio de Sika 1965: Trgovina na korzu — Jan Kadar i Elmar Klos 1966: Jedan čovek i jedna žena — Klod Leluš 1967: Strogo kontrolisani vozovi — Jirži Mencel 1968: Rat i mir — Sergej Bondarčuk 1969: Z — Kosta-Gavras 1970: Istraga nad besprekornim građaninom — Elio Petri 1971: Vrt Finci-Kontinijevih — Vitorio de Sika 1972: Diskretni šarm buržoazije — Luis Bunjuel 1973: Američka noć — Fransoa Trifo 1974: Amarkord — Federiko Felini 1975: Dersu Uzala — Akira Kurosava
1976—2000.	1976: Crno-belo u koloru — Žan-Žak Ano 1977: Madam Roza — Moše Mizrahi 1978: Pripremite maramice — Bertran Blije 1979: Limeni doboš — Folker Šlendorf 1980: Moskva suzama ne veruje — Vladimir Menjšov 1981: Mefisto — Ištvan Sabo 1982: Početi iznova — Hose Luis Garsi 1983: Fani i Aleksandar — Ingmar Bergman 1984: Opasni potezi — Rišar Dembo 1985: Zvanična verzija — Luis Puenzo 1986: Napad — Fons Rademakers 1987: Babetina gozba — Gabrijel Aksel 1988: Pele osvajač — Bile August 1989: Bioskop Paradizo — Đuzepe Tornatore 1990: Put nade — Ksavijer Koler 1991: Mediteraneo — Gabrijele Salvatores 1992: Indokina — Režis Varnjije 1993: Zlatno doba — Fernando Trueba 1994: Varljivo sunce — Nikita Mihalkov 1995: Antonijina linija — Marlen Goris 1996: Kolja — Jan Sverak 1997: Karakter — Mike van Dim 1998: Život je lep — Roberto Beninji 1999: Sve o mojoj majci — Pedro Almodovar 2000: Pritajeni tigar, skriveni zmaj — Ang Li
2001—danas	2001: Ničija zemlja — Danis Tanović 2002: Nigde u Africi — Karoline Link 2003: Invazija varvara — Deni Arkan 2004: Unutrašnje more — Alehandro Amenabar 2005: Coci — Gejvin Hud 2006: Životi drugih — Florijan Donersmark 2007: Falsifikatori — Štefan Ruzovicki 2008: Odlasci — Jodžiro Takita 2009: Tajna u njihovim očima — Huan Hose Kampanelja 2010: U boljem svetu — Suzan Bir 2011: Razvod Nadera i Simin — Asgar Farhadi 2012: Ljubav — Mihael Haneke 2013: Velika lepota — Paolo Sorentino 2014: Ida — Pavel Pavlikovski 2015: Šaulov sin — Laslo Nemeš 2016: Trgovački putnik — Asgar Farhadi 2017: Fantastična žena — Sebastijan Lelio 2018: Roma — Alfonso Kuaron 2019: Parazit — Bong Džun-Ho 2020: Još jedna tura — Tomas Vinterberg 2021: Povezi me — Rjusuke Hamaguči 2022: Na zapadu ništa novo — Edvard Berger 2023: Zona interesa — Džonatan Glejzer

Normativna kontrola
Međunarodne	VIAF
Državne	Katalonija Nemačka Sjedinjene Države