Pređi na sadržaj

Nizak rast

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Nizak rast

Nizak rast je razvojni poremećaj koji postoji kod individue čija je telesna visina ispod trećeg percentila (ili ispod 2 standardne devijacije) u odnosu na telesnu visinu zdrave dece istog pola i uzrasta. Osim niskog rasta koji nastaje usled deficita hormona rasta i rezistencije receptora na hormon rasta opisuju se i druge forme niskog rasta nastale usled gastrointestinalnih poremećaja (malapsorpcija, celijakija); endokrinoloških poremećaja (hipotireoza); nefroloških oboljenja (hronična bubrežna insuficijencija); usled psihosocijalne deprivacije; jatrogene forme (primena kortikosteroida).[1]

Osnovne definicije[uredi | uredi izvor]

Rast

Rast je složen biološki proces koji se odvija pod uticajem brojnih genetskih činilaca i niza faktora iz životne sredine. Normalno rast spada u najpouzdaniji pokazatelja:

  • dobrog zdravstvenog stanja deteta,
  • adekvatne ishrane
  • povoljnog psihoemocionalnog okruženja.[2]
Fiziološki oblik niskog rasta

Kod većine dece i adolescenata sa niskim rastom, ne postoje organske bolesti, genetski ili hormonski poremećaji, već je telsana visina deteta, u skladu sa visinom ili modelom rasta roditelja ili drugih bliskih srodnika (i upućuje na porodično nizak ili usporen rast). Najveći broj niske dece ima roditelje i rođake čija je visina znatno ispod prosečne - porodični niski rast (gestacijski nizak rast). Ona su nasledila gene za nizak rast. Na rođenju ta deca nisu sitna ni nezrela, samo sporije rastu, posebno između druge i četvrte godine. Kod te dece skeletno sazrevanje odgovara uzrastu i pubertet se javlja u uobičajeno vreme. Skladno su građena - obim glave odgovara njihovoj visini. Oni izrastu u nisku osobu, kao što su to i njihovi roditelji.

Utom smislu pravilno prepoznavanjem fizioloških oblika niskog rasta, je bitan medicinski i društveni problem i zadatak struke, jer se postavljawem ispravne dijagnoze — niskog rasta, izbegava obimno, skupo i komplikovano laboratorijsko ispitivanje.

Patološki oblik niskog rasta

Ukoliko kod deteta nije prepoznat fizioloških oblika niskog rasta, zadatak lekara je Da objasni uzrok usporenog rasta, predoči prognozu (najčešće povoljnu) u pogledu visine u odraslom dobu i otkloni nepotrebnu zabrinutost deteta i njegovih roditelja. Rano otkrivanje onih uzroka poremećaja rasta i razvoja koji mogu uspešno da se leče, poboljšava krajnji ishod terapije (nedovoljna ishrana, celijakija, nedostatak hormona rasta ili hipotiroidizam, prerani pubertet), omogućava bolju prognozu (hronične inflamatorne bolesti creva, bolesti bubrega), ili može da spreči rađanje drugog obolelog deteta u porodici (skeletne displazije).[2]

Uzroci poremećaja rasta[uredi | uredi izvor]

Rast neke individue odražava interakciju različitih prenatalnih i postnatalnih uticaja, uključujući ishranu, hormone, opšte zdravstveno stanje i psihološke faktore, kao i rezultat dejstva brojnim multifaktorskih uticaja i kompleksnih procesa, kao i značajnog udela genetičkih činilaca[3][4]

Različite genetski uslovljene bolesti[uredi | uredi izvor]

Veliku grupu uzroka niskog rasta čine genetički uzrokovane forme niskog rasta nastale usled:[2]

  • Skeletnih displazija — ahondroplazija, hipohondroplazija,
  • Strukturnih i numeričkih hromozomskih aberacija — Tarnerov sindrom, Daunov sindrom, Edvardsov sindrom, Cri du Chat sindrom, Wolf Hirschhorn sindrom i drugi.
  • Izmena genetičkog materijala koje nisu dostupne klasičnom kariotipizacijom tipa mikrodelecija, mikroduplikacija, uniparentalne dizomije,
  • Poremećaja genetičkog imprintinga,
  • Varijacije broja ponovaka pojedinačnih nukleotida
  • Drugih abnormalnosti.[5]

Primeri numeričkih hromozomskih aberacija udruženih sa niskim rastom[uredi | uredi izvor]

Hromozom Sindrom Uzrok Simptomi
Hromozom 21 Daunov sindrom
(OMIM: 190685)		 Trizomija 21. hromozoma Nizak rast, specifični dismorfološki znaci; kašnjenje psihomotornog razvoja
Hromozom X Tarnerov sindrom
(OMIM: -)		 Monozomija X hromozoma Nizak rast, snižene intelektualne funkcije, dismorfološki znaci, koarktacija aorte, infertilitet, potkovičast bubreg, nevusi.
Hromozom Y Mešovita gonadna disgeneza (OMIM: -) X/XY mozaicizam Nizak rast kod oba pola; parcijalna virilizacija, ambigus genitalije; asimetričan razvoj testisa, kriptorhizam, parcijalna testikularna disgeneza, hipospadija.

Normalan psihomotorni razvoj

Primeri oboljenja sa niskim rastom uzrokovanih strukturnim hromozomskim aberacijama[uredi | uredi izvor]

Hromozom Sindrom Uzrok Simptomi
Hromozom 2 Sindrom mikroduplikacije 2p16p22 Mikroduplikacija 2p16p22 Nizak rast, kasni koštano sazrevanje, dizmorfija lica
Hromozom 4 Wolf -Hirschhorn sindrom (OMIM: 194190) Delecija kratkog kraka 4. hromozoma Nizak rast, dismorfološki znaci, „maska grčkog ratnika“, epikantusi, kratak filtrum, spušteni uglovi usana, konvulzije; kašnjenje psihomotornog razvoja
Hromozom 4 Sindrom delecije 4q21 (OMIM: 613509) Delecija dela dugog kraka 4. hromozoma Nizak rast, hipotonija, dismorfološki znaci;široko čelo, iperelorizam, kratak filtrum, teška psihomotorna retardacija
Hromozom 5 Cri du Chat sindrom (OMIM: 123450) Delecija kratkog kraka 5. hromozoma Nizak rast, mikrocefalija, okruglo lice, hipertelorizam, mikrognatija, hipotonija, dismorfološki znaci; teška psihomotorna retardacija, specifičan plač zbog hipoplazije hrskavice larinksa
Hromozom 7 i 11 Silver-Russel (OMIM: 180860; 312780; 616489) Maternalna mikroduplikacija 11p15 matUPD7, poremećaji imprintinga 11p15 Nizak rast, intrauterusna retardacija rasta, dismorfološki znaci (visoko čelo, mala vilica, triangularno lice, klinodaktilija, kamptodaktilija, hipospadija, asimetrija tela, kašnjenje psihomotornog razvoja)
Hromozom 11 WAGR sindrom (OMIM: 194072) Delecija 11p13 Nizak rast, aniridija, hemihipertrofija, kriptorhizam, Vilmsov tumor
Hromozom 14 Temple (OMIM: 616222) Mat UPD 14 (14q32) Nizak rast, mala porođajna težina, hipotonija, poteškoće sa hranjenjem, široko čelo, kratak nos, male šake i stopala
Hromozom 15 Prader Willi sindrom (OMIM: 176270) Delecija 15q11-13 Nizak rast, intelektualni deficit, poremećaji ponašanja, mikrocefalija, strabizam, mikropenis, gojaznost
Hromozom 17 Smith-Magenis sindrom (OMIM: 182290) Delecija 17p11.2 Nizak rast, brahicefalija, hipoplazija srednjeg dela lica, prognatizam, grub glas, kašnjenje govora, gluvoća, poremećaji ponašanja, psihomotorna retardacija, može biti udružen sa deficitom hormona rasta
Hromozom 17 Miller-Dieker sindrom (OMIM: 247200) Delecija 17p13.3 Nizak rast, lizencefalija, mikrocefalija, nabrana koža u predelu glabele, prominentan okcipit, usko čelo, nadole postavljeni očni prorezi, mali nos, kardiovaskularne anomalije, hipoplastične muške genitalije, konvulzije
Hromozom 17 Sindrom duplikacije 17q21.25 (OMIM: -) Duplikacija 17q21.25 Nizak rast, kašnjenje psihomotornog razvoja. distalna artrogripoza, rezistencija na hormon rasta
Hromozom 22 DiGeorge sindrom (OMIM: 192430) Mikrodelecija 22q11 Nizak rast, varijabilan fenotip, hipernazalni govor, hipokalcemija, velopalatinalna insuficijencija, hipoparatireoidizam, intelektualne poteškoće

Monogenski uslovljena oboljenja (iz grupe RAS-opatija) koja su udružena sa niskim rastom[uredi | uredi izvor]

Gen Sindrom Nasleđivanje Simptomi
Gen: PTPN11,
KRASk SOS1,
RAF1, NRAS,
BRAF, RIT1		 Noonanov sindrom
(OMIM: 163950
605275 609942
610733 611553
613224 613706
615355 616559
616564)		 autozomno dominantno Nizak rast, dizmorfija lica, urođena srčana mana
Gen: HRAS Costello sindrom (OMIM: 218040) autozomno dominantno Nizak rast, slabije napredovanje, kašnjenje psihomotornog razvoja, urođena srčana mana
Gen: PTPN11, RAF1, BRAF Leopard sindrom
(OMIM: 151100; 611554; 613707)		 autozomno dominantno Nizak rast sa multiplim lentiginoznim promenama, elektrokardiografskim poremećajima sprovođenja, hipertelorizam, pulmonalna stenoza, abnormalne genitalije, senzorineuralna gluvoća.

Poremećaji ishrane[uredi | uredi izvor]

Nedovoljna ishrana je zbog nejednaakosti u mnogim društvima i delovima sveta i danas jedan od najčešćih uzroka niskog rasta. Neuhranjena deca su niska zbog nedostatka vitamina i oligoelemenata i malokrvnosti.

Takođe takva dece zbog neadekvatne ishrane češće poboljevaju, pa samim tim i zbog toga sporije rastu. Kada se takvoj deci obezbedi adekvatna ishran ona počnu brže da rastu (kompenzatorni rast).

Stečena hronične bolesti[uredi | uredi izvor]

Hronične bolesti jedan su od uzroka sporijeg rasta i slabog dobijanja na telesnoj težine. Ova deca imaju usporeno koštano sazrevanja, kašnjenje u pojavi sekundarnih seksualnih karakteristika itd. Kako su mnoge hronične bolesti praćene nedovoljnim unosom hranljivih materija zbog — povraćanja, muke, slabe resorpcije hrane u organima za varenje, nedostatka nekih vitamina ili oligoelemenata itd, one za posledicu imaju i nizak rasta zbog sekundarno izazvanih poremećaja ishrane.

U najčeščća stečena hronična oboljenja, koja mogu biti uzrok niskog rasta spadaju:

Pravovremeno i pravilno lečenje osnovne bolesti< najčešće rezultuje i normalizicajim rasta.

Endokrini poremećaji[uredi | uredi izvor]

Iako većina smatra da su oni primarni faktor niskog rasta, samo oko 10% niske dece ima poremećaji rada žlezda sa unutrašnjim lučenjem.[6] Od endokrinih poremećaja nizak rast izaziva nedostatak:

  • Hormona rasta, čiji je nedostatak najčešće posledica poremećaja funkcije hipotalamusa ili hipofize.
  • Tiroidnih hormona,
  • Insulina,
  • Pojačano lučenje polnih hormona.

Deca, sa endokrino izazvanim poremećajima rasta su

  • niskog rasta, proporcionalno građena,
  • punačka,
  • mladalačkog lica,
  • malih stopala i šaka,
  • visokog čela.

Ova deca rastu sporije od ostale dece, koštano sazrevanje je sporije i pubertet kod njih nastupa znatno kasnije.

Nepovoljne socijalne i psihoemocionalne okolnosti[uredi | uredi izvor]

Nepovoljne socijalne i psihoemocionalne okolnosti, u kojim roditelji ili sredina ne vole ili zapostavljaju decu, mogu uticati na pojavu psihosocijalnog niskog rasta praćenog nizom poremećaja sna i različitim oblicima bizarnog ponašanja.

Takva deca koja mogu da imaju nizak rast zbog neobičnih navika u ishrani, ili lošeg socijalnog okruženja, u uslovima promene životne sredine, mogu normalizovati tok rasta.

Zastoj u rastu pre rođenja[uredi | uredi izvor]

Zastoj u rastu pre rođenja deca, karakteriše se malom porođajnom težinom i dužinom dateta na rođenju (2SD ispod težine svog gestacijskog doba), Takva novorođenčad imaju:

  • relativno veliku lobanju, a sitno lice.
  • urođene malformacije,
  • čestu mentalnu retardaciju.

Zastoj u rastu pre rođenja može da bude posledica:

  • oboljenja posteljice (insuficijencija placente),
  • infekcije majke i ploda (rubeola, citomegalovirus, toksoplazmoza, sifilis,
  • upotreba nekih lekova (npr antiepileptici),
  • gladovanje majke,
  • pušenje duvana,
  • zloupotreba alkohol i
  • teške bolesti majke.

Dijagnoza[uredi | uredi izvor]

Dijagnoza se pored fizikalnog pregleda i merenja telesnih parametara (visina i težina) dopunjuje laboratorijskoim testovima, pre svega molekularnom dijagnostikom koja je potrebna radi potvrde kliničke dijagnoze i radi pravilnog pristupa monitorovanju, potrebnoj dodatnoj dijagnostici, davanju ispravne genetičke informacije, prenatalnoj dijagnostici i lečenju.[7]

Razvoj novih tehnologija doprineo je razjašnjavanju genetičkih uzroka niskog rasta, uključujući i sindromske i nesindromske forme niskog rasta.

Danas se sve više u dijagnostici niskog rasta (naročito kada je prethodno testiranje za poznate sindrome negativno) koriste ove tehnike:

  • analiza polimorfizama pojedinačnih nukleotida kompletnog genoma (engl. Whole Genome Single Nucleotide Polymorphism)
  • erej komparativna genomska hibridizacija (engl. Array-Comparative Genomic Hybridization)
  • tehnika sekvenciranje kompletnog genoma (engl. Whole Exome Sequencing).[8]

Terapija[uredi | uredi izvor]

Pre početka bilo kakve terapije važno je da se postavi dijagnoza niskog rasta, i time isključi fiziološki nizak rast. Terapija mora da započne na vreme, i de bude zasnovana na multidisciplinarnom pristupu: u sprovođenju dijagnostike, medicinskom praćenju i lečenju dece zahvaćene niskim rastom, kako bi njen uspeh bio veći. Takođe zbog kompleksnosti mogućih genetičkih uzroka na rast, pri pristupu pacijentima sa niskim rastom treba razmotriti i mogućnosti detekcije uzroka niskog rasta savremenim dostupnim molekularno-genetičkim tehnologijama.[9]

Hirurška terapija se može pprimeniti ali ona zavisi od uzroka niskog rasta. Tumori mozga koji izazivaju hiposomatotropizam mogu zahtevati neurohiruršku intervenciju, u zavisnosti od tipa i lokacije tumora.[10][11][12] [13] Primenjene su i hirurške procedure za produženja limbusa, ali, kako nose ogromne rizike od morbiditeta i mortaliteta, danas se ne preporučuju.

Ako lečenje nije moguće ili nije potrebno dete i roditelji to treba da znaju. Davanje hormona rasta zdravoj nasledno niskoj deci nije etično, i može biti štetno.

Troškovi terapije[uredi | uredi izvor]

Kako se u savremenom svetu i medicinski tretman zasniva na utrošku znatnih materijalnih sredstava treba navesti i troškove lečenja niskog rasta. Naime cena lečenja zavisi od količine datog hormona rasta, što zavisi od težine i starosti deteta,[14] pa tako jednogodišnja cena utrošenih lekova košta oko 20.000 dolara za malo dete i preko 50.000 dolara za tinejdžera.[15] Ako se uzme u obzir da terapija traje pet ili više godina, dobijamo podatak da ukupni troškovi lečenja mogu da dostignu iznos od 100.000 do 400.000 dolara.

Zanimljivosti[uredi | uredi izvor]

Za vreme Prvog svetskog rata u Britaniji, minimalna visina za regrutovane vojnike bila je 160 cm. Tako je hiljade ljudi sa manjom visinom od ove bilo uskraćeno da se bori u ratu. Kao rezultat pritiska javnosti da im se omogući regrutacija, stvoreni su specijalni „Bantamovi bataljoni" sastavljeni od muškaraca koji su bili visoki od 150 do 160 cm. Do kraja rata osnovano je je 29 „Bantamskih bataljona” od po 1.000 ljudi. Službenici u ovim bataljonima bili su „normalne” visine za vojne standarde.[16]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Becker, Kenneth L., ur. (2001). Principles and practice of endocrinology and metabolism (3. izd.). Philadelphia, Pa.: Lippincott, Williams & Wilkins. ISBN 978-0-7817-1750-2. 
  2. ^ a b v Banićević M, Joksimović I, Zdravković D. Uzroci niskog rasta kod dece. Srp Arh Celok Lek 1987; 115:269- 79.
  3. ^ .Dauber A, Rosenfeld RG, Hirschhorn JN. Genetic Evaluation of Short Stature. J Clin Endocrinol Metab. 2014 Jun 10. jc20141506.
  4. ^ Murray PG, Clayton PE, Chernausek SD. A genetic approach to evaluation of short stature of undetermined cause. Lancet Diabetes Endocrinol. 2018 Jan 31.
  5. ^ Jee, Y. H.; Andrade, A. C.; Baron, J.; Nilsson, O. (2017). „Genetics of Short Stature”. Endocrinol Metab Clin North Am. 46 (2): 259—81. PMC 5424617 Slobodan pristup. PMID 28476223. doi:10.1016/j.ecl.2017.01.001. 
  6. ^ Lindsay, R.; Feldkamp, M.; Harris, D.; Robertson, J.; Rallison, M. (jul 1994). „Utah Growth Study: Growth standards and the prevalence of growth hormone deficiency”. J Pediatr. 125 (1): 29—35. PMID 8021781. doi:10.1016/S0022-3476(94)70117-2. 
  7. ^ Dauber A, Rosenfeld R, Hirschhorn J. Genetic evaluation of short stature. J Clin Endocrinol Metab. . 99 (9). 2014: 3080—92.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć).
  8. ^ Argente J. Challenges in the management of short stature. Horm Res Paediatr. 2016; . 85 (1): 2—10.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć).
  9. ^ Cohen P, Rogol AD, Deal CL, et al. Consensus statement on the diagnosis and treatment of children with idiopathic short stature: a summary of the Growth Hormone Research Society, the Lawson Wilkins Pediatric Endocrine Society, and the European Society for Paediatric Endocrinology Workshop. J Clin Endocrinol Metab. . 93 (11). novembar 2008: 4210—7.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć).
  10. ^ Asa SL, Kovacs K. Functional morphology of the human fetal pituitary. Pathol Annu. 1984. 19 Pt 1:275-315.
  11. ^ Cogan, J. D.; Phillips Ja, 3rd; Sakati, N.; Frisch, H.; Schober, E.; Milner, R. D. (maj 1993). „Heterogeneous growth hormone (GH) gene mutations in familial GH deficiency”. J Clin Endocrinol Metab. 76 (5): 1224—8. PMID 8496314. doi:10.1210/jcem.76.5.8496314. .
  12. ^ Goth, M. I.; Lyons, C. E.; Canny, B. J.; Thorner, M. O. (februar 1992). „Pituitary adenylate cyclase activating polypeptide, growth hormone (GH)-releasing peptide and GH-releasing hormone stimulate GH release through distinct pituitary receptors”. Endocrinology. 130 (2): 939—44. PMID 1346381. doi:10.1210/endo.130.2.1346381. .
  13. ^ Ikeda H, Suzuki J, Sasano N, Niizuma H. The development and morphogenesis of the human pituitary gland. Anat Embryol (Berl). . 178 (4). 1988: 327—36.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć).
  14. ^ Growth hormone therapy for short children born small for gestational age. Chatelain P, Carrascosa A, Bona G, Ferrandez-Longas A, Sippell W.Horm Res. . 68 (6). 2007: 300—9.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć). Epub 2007 Sep 7.
  15. ^ Allen, David B. (2006). „Growth Hormone Therapy for Short Stature: Is the Benefit Worth the Burden?”. Pediatrics. 118 (1): 343—348. PMID 16818584. S2CID 10045158. doi:10.1542/peds.2006-0329. 
  16. ^ Tom de Castella (8. 2. 2015). „Bantams: The army units for those under 5ft 3in”. BBC News Magazine. Pristupljeno 11. 3. 2019. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Albertsson-Wikland, K.; Aronson, A. S.; Gustafsson, J.; Hagenäs, L.; Ivarsson, S. A.; Jonsson, B.; Kriström, B.; Marcus, C.; Nilsson, K. O.; Ritzén, E. M.; Tuvemo, T.; Westphal, O.; Aman, J. (novembar 2008). „Dose-dependent effect of growth hormone on final height in children with short stature without growth hormone deficiency”. J Clin Endocrinol Metab. 93 (11): 4342—50. PMID 18728172. S2CID 23442711. doi:10.1210/jc.2008-0707. .
  • Collett-Solberg, P. F.; Misra, M.; Drug and Therapeutics Committee of the Lawson Wilkins Pediatric Endocrine Society (januar 2008). „The role of recombinant human insulin-like growth factor-I in treating children with short stature”. J Clin Endocrinol Metab. 93 (1): 10—8. PMID 18165284. doi:10.1210/jc.2007-1534. .
  • Bourgeois B, Watts K, Thomas DM, et al. Associations between height and blood pressure in the United States population. Medicine (Baltimore). 2017 Dec. 96 (50):e9233.
  • Shimizu Y, Yoshimine H, Nagayoshi M, et al. Short stature is an inflammatory disadvantage among middle-aged Japanese men. Environ Health Prev Med. 2016 May 10.
  • Quitmann JH, Bullinger M, Sommer R, Rohenkohl AC, Bernardino Da Silva NM. Associations between Psychological Problems and Quality of Life in Pediatric Short Stature from Patients' and Parents' Perspectives. PLoS One. 2016. 11 (4):e0153953.
  • Leschek EW, Rose SR, Yanovski JA, et al. Effect of growth hormone treatment on adult height in peripubertal children with idiopathic short stature: a randomized, double-blind, placebo-controlled trial. J Clin Endocrinol Metab. 2004 Jul. 89 (7):3140-8.
  • Albertsson-Wikland K, Aronson AS, Gustafsson J, et al. Dose-dependent effect of growth hormone on final height in children with short stature without growth hormone deficiency. J Clin Endocrinol Metab. 2008 Nov. 93 (11):4342-50.
  • Rekers-Mombarg LT, Massa GG, Wit JM, et al. Growth hormone therapy with three dosage regimens in children with idiopathic short stature. European Study Group Participating Investigators. J Pediatr. 1998 Mar. 132 (3 Pt 1):455-60.
  • van Gool SA, Kamp GA, Odink RJ, et al. High-dose GH treatment limited to the prepubertal period in young children with idiopathic short stature does not increase adult height. Eur J Endocrinol. 2010 Apr. 162 (4):653-60.
  • Schena L, Meazza C, Pagani S, et al. Efficacy of long-term growth hormone therapy in short non-growth hormone-deficient children. J Pediatr Endocrinol Metab. 2017 Feb 1. 30 (2):197-201. [Medline].
  • Shemesh-Iron M, Lazar L, Lebenthal Y, et al. Growth Hormone Therapy and Short Stature-Related Distress: A Randomized Placebo-Controlled Trial. Clin Endocrinol (Oxf). 2019 Feb 5.
  • Gonzalez Briceno LG, Viaud M, Beltrand J, et al. Improved General and Height-Specific Quality of Life in Children with Short Stature after One Year on Growth Hormone. J Clin Endocrinol Metab. 2019 Jan 15.
  • Cohen P, Germak J, Rogol AD, et al. Variable Degree of Growth Hormone (GH) and Insulin-Like Growth Factor (IGF) Sensitivity in Children with Idiopathic Short Stature Compared with GH-Deficient Patients: Evidence from an IGF-Based Dosing Study of Short Children. J Clin Endocrinol Metab. 2010 Mar 5.
  • Carel JC, Ecosse E, Landier F, et al. Long-term mortality after recombinant growth hormone treatment for isolated growth hormone deficiency or childhood short stature: preliminary report of the French SAGhE study. J Clin Endocrinol Metab. 2012 Feb. 97 (2):416-25.
  • Savendahl L, Maes M, Albertsson-Wikland K, et al. Long-term mortality and causes of death in isolated GHD, ISS, and SGA patients treated with recombinant growth hormone during childhood in Belgium, The Netherlands, and Sweden: preliminary report of 3 countries participating in the EU SAGhE study. J Clin Endocrinol Metab. Feb 2012. 97(2):E213-7.
  • [Guideline] Grimberg A, DiVall SA, Polychronakos C, et al. Guidelines for Growth Hormone and Insulin-Like Growth Factor-I Treatment in Children and adolescents: Growth Hormone Deficiency, Idiopathic Short Stature, and Primary Insulin-Like Growth Factor-I Deficiency. Horm Res Paediatr. 2016. 86 (6):361-397. * Sandberg DE, Gardner M. Short Stature: Is It a Psychosocial Problem and Does Changing Height Matter?. Pediatr Clin North Am. 2015 Aug. 62 (4):963-82. *
  • Zayed S, Madlon-Kay DJ. Growth Hormone for Treatment of Idiopathic Short Stature in Children. Am Fam Physician. 2015 Jul 1. 92 (1):64. .
  • Wit JM, Oostdijk W. Novel approaches to short stature therapy. Best Pract Res Clin Endocrinol Metab. 2015 Jun. 29 (3):353-66.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Klasifikacija
Spoljašnji resursi
Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Низак_раст&oldid=27542661”