Nikola Gulan

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Nikola Gulan
Gulan kao igrač Muskrona
Lični podaci
Puno ime Nikola Gulan
Datum rođenja (1989-03-23)23. mart 1989. (35 god.)
Mesto rođenja Beograd, SFR Jugoslavija
Visina 1,83 m
Pozicija odbrana
vezni
Klupske informacije
Trenutni klub
 Kolubara
Broj 24
Juniorska karijera
Partizan
Seniorska karijera*
Godine Klub Nast. (Gol)
2006—2007. Partizan 9 (0)
2007—2012. Fiorentina 6 (0)
2008. → Sampdorija 0 (0)
2009. → Minhen 1860 3 (0)
2009—2010. → Empoli 25 (0)
2012. → Kjevo 1 (0)
2012—2013. Modena 20 (0)
2013—2014. Partizan 12 (0)
2014—2015. Majorka 30 (0)
2015—2019. Rojal Muskron 76 (0)
2019—2020. Hapoel Haifa 25 (0)
2020. Heken 4 (0)
2022. Balzan 7 (0)
2022—2023. Radnički Beograd 14 (1)
2023— Kolubara 9 (0)
Reprezentativna karijera
2007—2010 Srbija do 21 22 (0)
* Datum aktuelizovanja: 6. novembar 2023.

Nikola Gulan (Beograd, 23. mart 1989) je srpski fudbaler.

Klupska karijera[uredi | uredi izvor]

Gulan je prošao mlađe kategorije beogradskog Partizana. Za prvi tim crno-belih je debitovao 14. decembra 2006, na gostovanju Glazgov Rendžersima u grupnoj fazi Kupa UEFA.[1] Partizan je poražen rezultatom 1 : 0, a Gulan je na teren ušao u 89. minutu umesto Nenada Mirosavljevića.[2] Prvi profesionalni ugovor sa Partizanom je potpisao u januaru 2007.[3] Tokom prolećnog dela sezone 2006/07. je zaigrao i u Superligi Srbije. Debitantski nastup u Superligi je imao na utakmici sa Zemunom.[4] Zabeležio je ukupno devet prvenstvenih nastupa tokom proleća 2007.[5]

U junu 2007. godine je potpisao petogodišnji ugovor sa Fiorentinom.[6] Nije dobio priliku da debituje za Fiorentinu tokom prvog dela sezone 2007/08, pa je u januaru 2008. prosleđen na četvoromesečnu pozajmicu u Sampdoriju.[7][8] Za Sampdoriju nije odigrao ni minut, a samo jednom je bio na klupi za rezervne igrače, 22. marta, na prvenstvenoj utakmici sa Kaljarijem.[9] Po isteku pozajmice se vratio u Fiorentinu, ali i dalje nije dobijao šansu, pa je početkom februara 2009. otišao na pozajmicu u nemačkog drugoligaša Minhen 1860.[10][11] Nakon polusezone u Minhenu, Gulan je avgusta 2009. pozajmljen Empoliju.[12] U dresu Empolija je odigrao 25 utakmica u Seriji B.[9]

Leta 2010. godine se vratio u Fiorentinu. Konačno je debitovao za ovaj klub u septembru 2010, i to tek pošto je na klupu Fiorentine seo srpski trener Siniša Mihajlović.[13] Tokom sezone 2010/11. je zabeležio šest nastupa u Seriji A, kao i još tri u Kupu Italije.[9] U narednoj sezoni ponovo nije dobio priliku da igra, pa je u januaru 2012. prosleđen na pozajmicu u Kjevo do kraja sezone.[14] Sezonu 2012/13. je proveo u Modeni.

U junu 2013. godine se vratio u Partizan, potpisavši dvogodišnji ugovor sa klubom.[15] Tokom sezone 2013/14. je zabeležio ukupno 14 nastupa za Partizan, od čega 10 u Superligi Srbije, i po dva u kvalifikacijama za Ligu šampiona i Kupu Srbije.[9] Počeo je i narednu 2014/15. sezonu u klubu, zabeležio još dva nastupa u Superligi,[9] da bi krajem avgusta 2014. sporazumno raskinuo ugovor sa Partizanom kako bi prešao u španskog drugoligaša Majorku.[16]

Jednu sezonu je igrao za Majorku, nakon čega je četiri godine nosio dres belgijskog Muskrona. Sezonu 2019/20. je proveo u izraelskoj Hapoel Haifi. U oktobru 2020. godine je potpisao za švedski Heken.[17] Za Heken je nastupio na četiri utakmice, nakon čega je krajem 2020. godine, po isteku ugovora, napustio klub.[18] U januaru 2022. je potpisao za malteškog premijerligaša Balzan.[19] U septembru 2022. se vratio u srpski fudbal i potpisao ugovor sa Radničkim iz Novog Beograda, članom Prve lige Srbije.[20] Godinu dana kasnije prešao je u Kolubaru.[21]

Reprezentacija[uredi | uredi izvor]

Gulan je nastupao za mladu reprezentaciju Srbije od 2007. do 2010. godine. Bio je u sastavu mlade reprezentacije na Evropskom prvenstvu 2009. u Švedskoj,[22] ali nije ulazio u igru.

Našao se i na konačnom spisku selektora olimpijske reprezentacije Srbije, Miroslava Đukića, za Olimpijske igre 2008. u Pekingu.[23] Srbija je takmičenje na olimpijskom turniru završila u grupnoj fazi, nakon što je iz tri meča imala dva poraza i jedan nerešen rezultat, a Gulan je nastupio na sve tri utakmice.[9]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Poraz Partizana na kraju evro-priče Arhivirano na sajtu Wayback Machine (27. октобар 2020), sportskacentrala.com
  2. ^ Poraz Partizana u Glazgovu - 0:1, b92.net
  3. ^ I drugi tinejdžer crno-beli "profi", b92.net
  4. ^ Titula (i dalje) nije imperativ!
  5. ^ FK Partizan 2006-2007
  6. ^ Gulan pet godina u Fiorentini, danas.rs
  7. ^ Gulan u Sampdoriji, mondo.rs
  8. ^ Gulan pozajmljen Sampdoriji, b92.net
  9. ^ а б в г д ђ Nikola Gulan, soccerway.com
  10. ^ Gulan i Rukavina zvanično predstavljeni u Minhenu, sport.tblic.rs
  11. ^ Rukavina i Gulan na "Alijanc areni", mondo.rs
  12. ^ Nikola Gulan pozajmljen Empoliju, b92.net
  13. ^ Gulan debitovao posle tri "sušne" godine, mondo.rs
  14. ^ Gulan u Kjevu, mondo.rs
  15. ^ „Potvrđeno - Partizan vratio Gulana!”. sportske.net. 28. 6. 2013. Архивирано из оригинала 02. 07. 2013. г. Приступљено 3. 11. 2013. 
  16. ^ Gulan raskinuo ugovor s Partizanom i potpisao za Majorku, novosti.rs
  17. ^ Nikola Gulan posle dvomesečne potrage pronašao poslodavca, mozzartsport.com
  18. ^ Nikola Gulan je slobodan igrač, mozzartsport.com
  19. ^ „Balzan FC sign former Fiorentina and Sampdoria defender Gulan”. timesofmalta.com. 4. 1. 2022. Приступљено 26. 10. 2022. 
  20. ^ „GULAN ZA MAXBET SPORT: Ja sam dete Partizana, moje srce je crno-belo! Došao sam u Radnički da pomognem”. maxbetsport.rs. 11. 10. 2022. Приступљено 26. 10. 2022. 
  21. ^ „Gulan pojačao Kolubaru, stiže i dobro poznati napadač iz Brazila!”. maxbetsport.rs. 13. 9. 2023. Приступљено 15. 9. 2023. 
  22. ^ Krčmarević odredio igrače za EP, b92.net
  23. ^ „Ђукић одредио коначан састав”. b92.net. 7. 8. 2008. Приступљено 21. 10. 2020. 

Спољашње везе[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Никола_Гулан&oldid=27778596”