Nikola Puškarov
Nikola Puškarov | |
|---|---|
 Nikola Puškarov | |
| Puno ime | Nikola Petkov Puškarov |
| Datum rođenja | 14. decembar 1874. |
| Mesto rođenja | Pirdop, Osmansko carstvo |
| Datum smrti | 18. februar 1934. (59 god.) |
| Mesto smrti | Sofija, Kraljevina Bugarska |
Nikola Petkov Puškarov (1874. Pirdop, Osmansko carstvo — 1934. Sofija, Bugarska) je bio prvi bugarski profesor prirodnih nauka i aktivist u makedonskoj revolucionarnoj organizaciji.[1]
Biografija[uredi | uredi izvor]
Rođen je u bugarskom gradu Pirdop 14. decembra 1874. (tada Osmansko carstvo), maturirao je iz elementarne škole u Sofiji. Posle toga je bio učitelj u gradu Mirkovo. Za vreme 1898. do 1901. studirao je prirodne nauke na sofijskom univerzitetu. Nastavio je profesuru na visokoj školi u Skopju, gde postane član TMORO-a. 1902. dobija poziv Goce Delčeva da se ojača revolucionarna propaganda u skopskom rejonu. Tako Puškarov 1902. postane predsednik tajne organizacije, pri tome je bio i uređivač tajne propagande "Sloboda ili smrt" (bug. Свобода или смърт).
Ilindanski ustanak 1903.[uredi | uredi izvor]
Za vreme ilindanskog ustanka 1903. Puškarov je imao kao glavni vojvoda skopskog rajona 18 komita sa 100 kg dinamita i 200 bombi. 22. jula njegova četa odseda u manastiru sv. Jovan, kod sela Vetersko. Od tamo imali su kontrolu na železnicu Skoplje - Veles. 1. avgusta 1903. komite se pomere u selo Novčane gde miniraju železničku prugu (miniran voz sa 32 vagona).[2] 3. i 5. avgusta napadaju tursku jedinicu koja je čuvala most preko Vardara, dalje napadaju tursku jedinicu kod manastira sveti Jovan. U narednim danima bugarske komite napali su turski bašibozuki, tada se Puškarov pomera prema bugarskoj granici. 20. avgusta pređu grad Vranje i Đustendil. Tamo osnuje novu četu komita koju odma šalje u Makedoniju. Nova četa se nastani kod Krive Palanke, posle bitke kod Prelesije vrati u Bugarsku.
Nakon propalog ilindanskog ustanka Puškarov je bio na poternici Turaka i znao je da ne može da se vrati u Skoplje. Tako se našao ponovo u Bugarskoj, gde je bio učitelj u Plovdivu, Sofiji i Vidinu. Više nego revoluciji posvetio se nauci. Izdao je 1931. prvu kartu zemljišta u Bugarskoj. Umro je 18. februara 1943. u Sofiji.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- Spomeni Nikole Puškarova u "Dviženieto otsamъ Vardara i borbata sъ vъrhovistite po spomeni na Яne Sandanski, Černьo Peevъ, Sava Mihaйlovъ, Hr. Kuslevъ, Iv. Anastasovъ Gъrčeto, Petъrъ Hr. Юrukovъ i Nikola Puškarovъ; sъobщava L. Miletičъ", Sofiя, Pečatnica P. Gluškovъ, 1927, poredica "Materiali za istoriяta na makedonskoto osvoboditelno dviženie", Izdava "Makedonskiяtъ Naučenъ Institutъ", Kniga VII (tekst).
Reference[uredi | uredi izvor]
