Nikotin

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Nikotin
IUPAC ime
3-[(2S)-1-metilpirolidin-2-il]piridin
Klinički podaci
Kategorija trudnoće
  • US: D (Evidencija rizika)
Opojna drogasrednja do visoke[1][2]
Odgovornost
za zavisnost		Visoka[3]
Način primenepušenje
Farmakokinetički podaci
Bioraspoloživost20 to 45% (oralno)
Metabolizamhepatički
Poluvreme eliminacije2 časa
Identifikatori
CAS broj54-11-5 DaY
ATC kodN07BA01 (WHO) QP53AX13
PubChemCID 89594
IUPHAR/BPS2585
DrugBankDB00184 DaY
ChemSpider80863 DaY
UNII6M3C89ZY6R DaY
KEGGD03365 DaY
ChEBICHEBI:18723 DaY
ChEMBLCHEMBL3 DaY
PDB ligand IDNCT (PDBe, RCSB PDB)
Hemijski podaci
FormulaC10H14N2
Molarna masa162.23 g/mol
Hiralnosthiralan je
  • CN(CCC1)[C@@H]1C2=CC=CN=C2
  • InChI=1S/C10H14N2/c1-12-7-3-5-10(12)9-4-2-6-11-8-9/h2,4,6,8,10H,3,5,7H2,1H3/t10-/m0/s1 DaY
  • Key:SNICXCGAKADSCV-JTQLQIEISA-N DaY
Fizički podaci
Gustina1.01 g/cm3
Tačka topljenja−79 °C (−110 °F)
Tačka ključanja247 °C (477 °F)

Nikotin je alkaloid koji se može naći u nekim biljkama iz porodice Solanaceae, naročito u duvanu. Čini od oko 0,6 do 3% ukupne suve mase sušenog, industrijskog duvana[4][5], a njegova biosinteza u biljci se odvija u korenu, a nakuplja se u listovima. Služi kao hemijska odbrana biljke od insekata; tako da je ranije bila rasprostranjena njegova upotreba u vidu insekticida[6][7], dok se danas u tu svrhu koriste dosta slične supstance poput imidakloprida.

U vrlo malim koncentracijama (prosečna cigareta ima oko 1 mg nikotina) deluje kao respiratorni stimulans za većinu sisara, te je jedan od najvažnijih faktora odgovornih za stvaranje zavisnosti pušenja duvana. Prema navodima Američkog udruženja za srce: Nikontinska zavisnost je istorijski posmatrano, uvek bila najteža za odvikavanje.[8]

Farmakološke osobine i uticaj na ljudski organizam kojima se definiše zavisnost od duvana su slični onima kojima se određuje zavisnost od drogama poput heroina i kokaina[9]. Smatra se da je količina nikotina u cigaretama postepeno opadala tokom godina, ali je jedna studija iznela podatke da je njegova koncentracija povećana oko 1,6% u periodu od 1998. do 2005. godine. Ovom studijom su bile obuhvaćene sve glavne tržišne kategorije cigareta[10].

Istorija i naziv[uredi | uredi izvor]

Nikotin je dobio ime po latinskom nazivu biljke duvana (Nicotiana tabacum), koje vodi poreklo od imena francuskog ambasadora u Portugalu Žan Nikot de Vilemajnu. On je poslao 1560. godine biljku i seme duhana iz Brazila u Pariz, te reklamirao i promovisao njegovu upotrebu u medicinske svrhe. Nikotin je prvi put izolovan iz duhana 1828. godine od strane nemačkih hemičara Poselta i Rejmana, a oni su nikotin smatrali otrovom[11]. Njegovu hemijsku empirijsku formulu je prvi opisao Melsens 1843 godine[12], a strukturu je utvrdio Gari Piner 1893 godine. Prvu sintezu nikotina izveli su A. Piktet i Crepieux 1904. godine.[13]

Hemija[uredi | uredi izvor]

3D struktura molekula nikotina

Nikotin je higroskopna, uljasta tečnost koja se može mešati sa vodom u svojoj baznoj formi. Kao azotna baza, nikotin formira soli sa kiselinama koje su obično u čvrstom stanju i rastvorne u vodi. Nikotin može veoma lako da penetrira kožu. Slobodna baza nikotina se može zapaliti i ispod svoje tačke ključanja, a njegove pare će početi da gore na vazduhu na 308 K (35 °C) i pored niskog pritiska pare. Zbog ove osobine. najveći deo nikotina gori pri pušenju cigarete; međutim, ipak se dovoljno inhalira tako da se postižu željeni efekti. Količina nikotina koji se udahne pri pušenju duvana je samo jedan manji deo količine koju sadrže listovi duvana.

Optička aktivnost[uredi | uredi izvor]

Nikotin je optički aktivno jedinjenje, te ima dve enantiomerne forme. Oblik koji se nalazi u prirodi je levorotirajući (-) sa [?]D = -166.4°. Desnorotirajuća forma nikotina, (+)-nikotin, ima samo polovinu fiziološke aktivnosti (-)-nikotina, u smislu da je potrebna veća doza (+)-nikotina da se postignu isti efekti[14]. Soli (+)-nikotina su obično desnorotirajuće.

Farmakologija[uredi | uredi izvor]

Farmakokinetika[uredi | uredi izvor]

Kada nikotin uđe u organizam, veoma brzo se distribuira kroz krvotok a može da prođe i kroz moždanu barijeru. Poluvreme eliminacije nikotina u telu iznosi oko dva sata[15].

Količina nikotina koji se apsorbuje u telu tokom pušenja zavisi od mnogih faktora, poput vrste duvana, načina udisanja i da li je korišten filter. Kod žvakanja duvana ili njegovog ušmrkavanja, količina nikotina koji se oslobađa u telu je daleko veća nego kod pušenja. Nikotin se metabolizira u jetri putem enzima citohroma P450 (uglavnom CYP2A6 ali i CYP2B6). Najčešći metaboliti su kotinini. Drugi značajni metaboliti su nikotin N'-oksid, nornikotin, nikotin isometonijum ion, 2-hidroksinikotin i nikotin glukuronid[16].

Glukonuracija i oksidativni metabolizam nikotina u kotinin se inhibiraju mentolom, dodatkom koji se stavlja u mentol cigarete, povećavajući poluvreme eliminacije nikotina u organizmu[17].

Farmakodinamika[uredi | uredi izvor]

Propratni efekti nikotina

Nikotin deluje na nikotinsko-acetilholinske receptore, naročito na nikotinske receptore ganglijskog tipa te na jedan nikotinski receptor CNS-a. Prvi je prisutan u adrenalnoj meduli dok je drugi prisutan u centralnom nervnom sistemu (CNS). U manjim koncentracijama, nikotin povećava aktivnosti ovih receptora. Nikotin takođe deluje na brojne druge neurotransmitere preko određenih posrednih mehanizama.

Unutar CNS[uredi | uredi izvor]

Vezivanjem na nikotinsko-acetilholinske receptore, nikotin povećava nivoe nekih neurotransmitera, delujući kao određeni podešivač njihovog delovanja. Postoje mišljenja da je povećanje nivoa dopamina u moždanim centrima za nagrađivanje odgovorno za euforična i opuštajuća stanja osoba koje konzumiraju duvan te to na kraju dovodi do zavisnosti od nikotina. Samo jedna različita aminokiselina između moždanih i mišićnih acetilholinskih receptora objašnjava zašto se nikotin aktivira u CNS a ne u skeletnim mišićima gde bi uzrokovao trenutnu smrt. Stoga je nikotinska zavisnost biološki neuobičajena[18].

Duvanski dim sadrži inhibitore monoaminoksidaze, alkaloide harman, norharman[19], anabasin, anatabin i nornikotin. Ove supstansce značajno smanjuju aktivnost monoaminske oksidaze kod zavisnika od nikotina[19][20]. Enzimi monoaminoksidaze razaraju monoaminske neurotransmitere poput dopamina, norepinefrina i serotonina.

Unutar PNS[uredi | uredi izvor]

Nikotin takođe aktivira i simpatički nervni sistem[21], delujući preko crevnih nerva na adrenalnoj meduli, stimulirajući otpuštanje epinefrina. Acetilholin otpušten iz preganglijskih simpatičkih vlakana tih nerva deluje kao nikotinsko acetilholinski receptor, uzrokujući otpuštanje epinefrina (i norepinefrina) u krvotok. Nikotin ima afinitet za tkiva koja sadrže melanin zbog toga što služi kao međuproizvod u sintezi melanina ili zbog nepovratnog vezivanja melanina i nikotina. Ovo mišljenje je izvedeno iz činjenica u vezi povećane zavisnosti od nikotinu i manjem broju prekidanja pušenja kod tamnijih osoba[22].

Unutar adrenalne medule[uredi | uredi izvor]

Zbog vezanja na nikotinske receptore ganglijskog tipa u adrenalnoj meduli, nikotin povećava protok adrenalina (epinefrina), stimulativnog hormona. Zbog vezanja na receptore, on uzrokuje depolarizaciju ćelije i influks kalcijuma kroz kalijumske kanale. Kalcijum aktivira eksocitozu hromafinskih granula i zato otpušta epinefrin (i norepinefrin) u krvotok. Otpuštanje epinefrina (adrenalina) prouzrokuje ubrzanje rada srca, povećavanje krvnog pritiska, ubrzanje disanja, kao i povećavanje nivoa glukoze u krvi[23]. Kotinin je nusproizvod metabolizma nikotina, a u krvi može ostati i do 48 sati.

Psihoaktivni efekti[uredi | uredi izvor]

Efekti nikotina na promene raspoloženja se razlikuju od studije do studije: po nekima je nikotin i stimulant i relaksant[24]. Zbog toga što uzrokuje ispuštanje glukoze iz jetre i epinefrina (adrenalina) iz adrenalnih medula, proizvodi stimulaciju. Korisnici nikotina često spominju osjećaj relaksacije, opuštenosti i ugodnosti[25]. Zbog smanjenja apetita i povećanja metabolizma, mnogi pušači mogu izgubiti telesnu težinu[26][27].

Pri pušenju cigarete, krv bogata nikotinom napušta pluća i dolazi do mozga za oko sedam sekundi te odmah počinje stimulirati otpuštanje mnogih hemijskih supstanci uključujući acetilholin, norepinefrin, epinefrin, vazopresin, arginin, dopamin, autokrine agente i beta-endorfin. Ovo otpuštanje neurotransmitera i hormona je odgovorno za najveći deo efekata nikotina. Postoje mišljenja da nikotin poboljšava koncentraciju[28] i pamćenje zbog povećanja nivoa acetilholina. Takođe, smatra se da poboljšava pažnju i budnost zbog povećavanja acetilholina i norepinefrina. Buđenje seksualne želje je uzrok povećanja nivoa norepinefrina. Smanjivanje osećaja bola se javlja zbog povećanja acetilholina i beta-endorfina. Pored toga, osoba osećanja smanjenje osećaja straha zbog povećanja nivoa beta-endorfina. Nikotin produžava i trajanje pozitivnih efekata dopamina[29] i povećava osetljivost u moždanom centru za nagrađivanje[30]. Većina cigareta koje su dostupne sadrže u duvanskom dimu od 0,1 do 2,8 miligrama nikotina[31].

U tehničkom smislu, nikotin ne izaziva značajnu zavisnost ako se koristi van konteksta duvanskih proizvoda, odnosno bez primesa[32]. Međutim, samo ukoliko se nikotin koristi zajedno sa inhibitorima monoaminoksidaze (MAO) koji se nalaze u duvanu, nikotin proizvodi značajnu promenu u ponašanju kod korisnika, što se može smatrati potencijalom za stvaranje zavisnosti. Ovo je efekat sličan delovanju amfetamina[33].

Zavisnost i lečenje[uredi | uredi izvor]

Moderna istraživanja pokazuju da nikotin deluje na mozak i proizvodi brojne efekte. Naročito, zbog svoje prirode izazivanja zavisnosti, nikotin aktivira u mozgu određene centre za nagrađivanje i signalne puteve kojama se izazivaju i regulišu osjećanja zadovoljstva i euforija[34].

Dopamin je jedan od ključnih neurotransmitera koji aktivno deluju u mozgu. Kao i mnoge psihički aktivne droge, nikotin uzrokuje deregulaciju proizvodnje dopamina i drugih stimulatornih neurotransmitera dok mozak istovremeno pokušava da kompenzuje veštački izazvanu stimulaciju. Pored toga, smanjuje se osetljivost nikotinsko acetilholinskih receptora. Da bi kompenzovao ovaj mehanizam, mozak pokušava da poveća broj receptora, Neto efekat je povećanje osetljivosti na putanjama nagrađivanja, što je u suprotnosti sa uticajem drugih droga kao što su kokain i heroin, koji smanjuju osetljivost putanja nagrađivanja[30]. Ova neuralna promena u mozgu ostaje mesecima nakon što prestane upotreba nikotina. Nikotin takođe ima i potencijal da prouzrokuje zavisnost kod mnogih životinja.

Danas je poznato da se nakon tri sedmice apstinencije kod pušača acetilholinski receptori vraćaju na normalno stanje, kao i pre početka konzumiranja duvana. U toku tog perioda apstinencije, osoba može doživljavati periode nemira, razdražljivosti pa i agresivnosti, ali i depresije. Već posle tri dana nakon prestanka konzumiranja nikotina gotovo je nemoguće pronaći bilo kakve tragove njegovog prisustva u mozgu.

Terapeutska upotreba[uredi | uredi izvor]

Razlike u koncentracijama nikotina u krvi tokom vremena između raznih formi upotrebe duvana
Razlike u koncentracijama nikotina u krvi tokom vremena između raznih formi upotrebe duvana

Primarna terapeutska upotreba nikotina se ogleda u lečenju od zavisnosti od duvana, u svrhu odvikavanja od pušenja i smanjenju rizika po zdravlje. Kontrolisanim nivoima nikotina koji se daju pacijentima putem nikotinskih žvakaćih guma, flastera, sprejeva ili električnih cigareta pokušava se odviknuti osoba koja je zavisna od cigareta odnosno duvana.

Međutim, samo u nekoliko situacija, istraživanja su pokazala da je nikotin bio od terapeutske vrednosti za pacijenta. Takvi slučajevi se navode kao paradoksi pušača[35]. Iako je u većini slučajeva nije u potpunosti objašnjen stvarni mehanizam delovanja, uglavnom se veruje da se osnovne pozitivne akcije nikotina, kada se primenjuje van konteksta duvana, mogu odnositi i na njegovo normalno korištenje putem duhanskog dima, bez povećanog rizika po zdravlje zbog katrana i drugih otrovnih supstanci iz duvana.

Primećeno je da većina osoba kod kojih je dijagnozirana šizofrenija pušila duvan. Pretpostavlja se da je procenat šizofreničara koji puše između 75% i 90%. Smatra se da je povećana učestalost pušenja kod šizofreničnih pacijenata uzrokovana željom za samoizlečenjem putem nikotina[36][37]. Novije studije i istraživanja su pronašla da osobe koje su blago do umereno zavisne imaju određene koristi od nikotina, ali ne i one osobe koje su veoma mnogo zavisne[38]. Sva ova istraživanja su zasnovana samo na posmatranjima, ali još nisu sprovedene detaljne studije. U toku su i istraživanja o alternativnim upotrebama nikotina putem flastera ili žvakačih guma.

Otrovnost[uredi | uredi izvor]

LD50 doza nikotina za pacove iznosi 50 mg/kg i 3 mg/kg za miševe. Procenjuje se da doza od 40-60 mg (0.5-1.0 mg/kg) može biti smrtonosna za odraslog čoveka[39][40]. Iz tih razloga, nikotin je mnogo otrovniji u odnosu na druge alkaloide poput kokaina, koji ima LD50 dozu od 95,1 mg/kg kod miševa. I pored toga, gotovo je nemoguće predozirati se nikotinom isključivo putem pušenja cigareta zbog relativno male količine nikotina u njima, mada je moguće uz kombinaciju sa nikotinskim gumama, flasterima i žvakanjem duvana. Prosipanje veoma velike koncentracije nikotina po koži može uzrokovati intoksikaciju pa čak i smrt, jer nikotin veoma lako prolazi kroz kožu i može dospeti u krv[41].

Kancerogena svojstva nikotina u samostalnom, izdvojenom obliku nevezanog za duvanski dim, još uvek nisu objavljena od strane Međunarodne agencije za istraživanje raka (IARC) i ne može biti zvanično stavljena u grupu kancinogenih supstanci. Prema trenutno dostupnoj literaturi, smatra se da nikotin, sam po sebi, ne podržava stvaranje ćelija raka u zdravom tkivu te nema mutogenskih svojstava. Međutim, nikotin i povećana aktivnost nikotinsko-acetilholinskih receptora može dovesti do apoptoze, što je jedan od načina kako telo uništava nepoželjne ćelije. Pošto se apoptozom pomaže da se uklone mutirane ili oštećene ćelije koje na kraju mogu postati kancerogene, inhibitorske akcije nikotina mogu napraviti takvo okruženje u kojem je moguć razvoj raka, mada su takve pretpostavke još nepotvrđene[42].

Istraživanja[uredi | uredi izvor]

Dok akutni/inicijalni unos nikotina uzrokuje aktivaciju receptora nikotina, hronične niske doze nikotinske upotrebe dovode do desenzitizacija nikotinskih receptora (usled razvoja tolerancije) i to rezultira u antidepresivnom efektu. Istraživanja pokazuju da su niske doze nikotinskih flastera efektivni tretman kliničke depresije kod nepušača.[43] Međutim originalna istraživanja su dovela do zaključka da: "Nikotinski flasteri proizvode kratkotrajno poboljšanje depresije sa manjim nuspojavama. Zbog visokog zdravstvenog rizika od nikotina, nikotinski flasteri nisu preporučeni za kliničku upotrebu u kontroli depresije."[44]

Iako je pušenje povezano sa povećanim rizikom od Alchajmerove bolesti,[45] postoji evidencija da sam nikotin ima potencijal da spreči i tretira Alchajmerovu bolest.[46]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ D'Souza MS, Markou A (2011). „Neuronal mechanisms underlying development of nicotine dependence: implications for novel smoking-cessation treatments”. Addict Sci Clin Pract. 6 (1): 4—16. PMC 3188825 Slobodan pristup. PMID 22003417. 
  2. ^ Cosci, F; Pistelli, F; Lazzarini, N; Carrozzi, L (2011). „Nicotine dependence and psychological distress: outcomes and clinical implications in smoking cessation.”. Psychology Research and Behavior Management. 4: 119—28. PMC 3218785 Slobodan pristup. PMID 22114542. doi:10.2147/prbm.s14243. 
  3. ^ Hollinger 2007, str. 222–223
  4. ^ „Determination of the Nicotine Content of Various Edible Nightshades (Solanaceae) and Their Products and Estimation of the Associated Dietary Nicotine Intake”. Pristupljeno 5. 10. 2008. 
  5. ^ „Smoking and Tobacco Control Monograph No. 9” (PDF). 
  6. ^ Rodgman, Alan; Perfetti, Thomas A. (22. 12. 2008). The Chemical Components of Tobacco and Tobacco Smoke. CRC Press. str. 933—. ISBN 978-1-4200-7884-8. 
  7. ^ „Some Pesticides Permitted in Organic Gardening”. Arhivirano iz originala 20. 06. 2011. g. Pristupljeno 07. 03. 2017. 
  8. ^ Nicotine Addiction
  9. ^ American Heart Association and Nicotine addiction.
  10. ^ Connolly, G. N; Alpert, H. R; Wayne, G. F; Koh, H (2007). „Trends in nicotine yield in smoke and its relationship with design characteristics among popular US cigarette brands, 1997-2005”. Tobacco Control. 16 (5): 9—19. PMID 7974. doi:10.1016/0003-2697(76)90136-6. 
  11. ^ Henningfield, Jack E.; Zeller, Mitch (2006). „"Nicotine psychopharmacology", research contributions to United States and global tobacco regulation: A look back and a look forward”. Psychopharmacology. 184 (3–4): 286—291. PMID 16463054. S2CID 38290573. doi:10.1007/s00213-006-0308-4. 
  12. ^ Melsens (1844). „Über das Nicotin”. Journal für Praktische Chemie. 32 (1): 372—377. doi:10.1002/prac.18440320155. 
  13. ^ Comptes rendus, 1903, 137. str. 860.
  14. ^ Gause, G. F. (1941). Luyet, B. J., ur. Optical activity and living matter. Normandy, Missouri: Biodynamica. 
  15. ^ Benowitz, NL; Jacob P 3rd; Jones, RT; Rosenberg, J (1982). „Interindividual variability in the metabolism and cardiovascular effects of nicotine in man”. J Pharmacol Exp Ther. 221 (2): 368—72. PMID 7077531. 
  16. ^ Hukkanen, J; Jacob P 3rd; Benowitz NL. (2005). „Metabolism and Disposition Kinetics of Nicotine”. Pharmacol Rev. 57 (1): 79—115. PMID 15734728. S2CID 14374018. doi:10.1124/pr.57.1.3. Arhivirano iz originala 31. 08. 2009. g. Pristupljeno 07. 03. 2017. 
  17. ^ Benowitz, NL; Herrera, B; Jacob P 3rd. (2004). „Mentholated Cigarette Smoking Inhibits Nicotine Metabolism”. J Pharmacol Exp Ther. 310 (3): 1208—15. PMID 15084646. S2CID 16044557. doi:10.1124/jpet.104.066902. 
  18. ^ Xinan Xiu, Nyssa L. Puskar, et al.,(2009) Nicotine binding to brain receptors requires a strong cation- interaction. Nature, 458:534-537
  19. ^ a b Herraiz T, Chaparro C (2005). „Human monoamine oxidase is inhibited by tobacco smoke: beta-carboline alkaloids act as potent and reversible inhibitors”. Biochem. Biophys. Res. Commun. 326 (2): 378—86. PMID 15582589. doi:10.1016/j.bbrc.2004.11.033. 
  20. ^ Fowler JS, Volkow ND, Wang GJ (1998). „Neuropharmacological actions of cigarette smoke: brain monoamine oxidase B (MAO B) inhibition”. J Addict Dis. 17 (1): 23—34. PMID 9549600. doi:10.1300/J069v17n01_03. 
  21. ^ Yoshida T, Sakane N, Umekawa T, Kondo M (1994). „Effect of nicotine on sympathetic nervous system activity of mice subjected to immobilization stress”. Physiol Behav. 55 (1): 53—7. PMID 8140174. S2CID 37754794. doi:10.1016/0031-9384(94)90009-4. 
  22. ^ King G, Yerger VB, Whembolua GL, Bendel RB, Kittles R, Moolchan ET (2009). „Link between facultative melanin and tobacco use among African Americans”. Pharmacol Biochem Behav. 92 (4): 589—96. PMID 19268687. S2CID 3070838. doi:10.1016/j.pbb.2009.02.011. 
  23. ^ Marieb, Elaine N.; Hoehn, Katja (2007). Human Anatomy & Physiology (7th izd.). Pearson. ISBN 978-0-8053-5909-1. 
  24. ^ Effective Clinical Tobacco Intervention, Thereputics Letter, 21. izd., septembar-oktobar 1997, University of British Columbia
  25. ^ Gilbert Lagrue, François Lebargy, Anne Cormier, (2001), From nicotinic receptors to smoking dependence: therapeutic prospects, Alcoologie et Addictologie, vol. 23, br. 2S, juni (2001). str. 39S - 42
  26. ^ Jean-Claude Orsini, (2001), Dependence on tobacco smoking and brain systems controlling glycemia and appetite, Alcoologie et Addictologie, vol. 23, br. 2S, juni (2001). str. 28S - 36S
  27. ^ „Smokers lose their appetite : Media Releases : News : The University of Melbourne”. Arhivirano iz originala 31. 07. 2008. g. Pristupljeno 07. 03. 2017. 
  28. ^ Rusted, J (05. 05. 1994). Graupner, O'Connell, Nicholls. „Does nicotine improve cognitive function?”. Psychopharmacology. 115 (4): 547—549. PMID 7871101. S2CID 37781460. doi:10.1007/BF02245580. 
  29. ^ Nicotine extends duration of pleasant effects of dopamine
  30. ^ a b Kenny PJ, Markou A (2006). „Nicotine self-administration acutely activates brain reward systems and induces a long-lasting increase in reward sensitivity”. Neuropsychopharmacology. 31 (6): 1203—11. PMID 16192981. S2CID 25278771. doi:10.1038/sj.npp.1300905. 
  31. ^ Erowid Nicotine Vault: Dosage
  32. ^ Guillem K, Vouillac C, Azar MR (2005). „Monoamine oxidase inhibition dramatically increases the motivation to self-administer nicotine in rats”. J. Neurosci. 25 (38): 8593—600. PMC 6725504 Slobodan pristup. PMID 16177026. doi:10.1523/JNEUROSCI.2139-05.2005. 
  33. ^ Villégier AS, Blanc G, Glowinski J, Tassin JP (2003). „Transient behavioral sensitization to nicotine becomes long-lasting with monoamine oxidases inhibitors”. Pharmacol. Biochem. Behav. 76 (2): 267—74. PMID 14592678. S2CID 30370768. doi:10.1016/S0091-3057(03)00223-5. 
  34. ^ NIDA - Research Report Series - Tobacco Addiction - Extent, Impact, Delivery, and Addictiveness
  35. ^ Cohen, David J.; Doucet, Michel; Cutlip, Donald E.; Kalon K.L. Ho; Popma, Jeffrey J.; Kuntz, Richard E. (2001). „Impact of Smoking on Clinical and Angiographic Restenosis After Percutaneous Coronary Intervention”. Circulation. 104 (7): 773—778. PMID 11502701. S2CID 31128432. doi:10.1161/hc3201.094225. Pristupljeno 06. 11. 2006. 
  36. ^ de Leon J, Tracy J, McCann E, McGrory A, Diaz FJ (2002). „Schizophrenia and tobacco smoking: a replication study in another US psychiatric hospital”. Schizophr Res. 56 (1–2): 55—65. PMID 12084420. S2CID 23890132. doi:10.1016/S0920-9964(01)00192-X. 
  37. ^ de Leon J, Dadvand M, Canuso C (1995). „Schizophrenia and smoking: an epidemiological survey in a state hospital”. Am J Psychiatry. 152 (3): 453—5. PMID 7864277. doi:10.1176/ajp.152.3.453. 
  38. ^ Aguilar MC, Gurpegui M, Diaz FJ, de Leon J (2005). „Nicotine dependence and symptoms in schizophrenia: naturalistic study of complex interactions”. Br J Psychiatry. 186: 215—21. PMID 15738502. S2CID 24341081. doi:10.1192/bjp.186.3.215. 
  39. ^ Okamoto M, Kita T, Okuda H, Tanaka T, Nakashima T (1994). „Effects of aging on acute toxicity of nicotine in rats”. Pharmacol Toxicol. 75 (1): 1—6. PMID 7971729. doi:10.1111/j.1600-0773.1994.tb00316.x. 
  40. ^ IPCS INCHEM
  41. ^ Lockhart, LP (1933). „Nicotine poisoning”. Br Med J. 1 (3762): 246—7. S2CID 220034376. doi:10.1136/bmj.1.3762.246-c. 
  42. ^ „Toxicology, eBasedTreatment”. Arhivirano iz originala 21. 11. 2008. g. Pristupljeno 5. 10. 2008. 
  43. ^ Mineur YS, Picciotto MR (2010). „Nicotine receptors and depression: revisiting and revising the cholinergic hypothesis”. Trends Pharmacol. Sci. 31 (12): 580—6. PMC 2991594 Slobodan pristup. PMID 20965579. doi:10.1016/j.tips.2010.09.004. 
  44. ^ Salín-Pascual RJ, Rosas M, Jimenez-Genchi A, Rivera-Meza BL, Delgado-Parra V (1996). „Antidepressant effect of transdermal nicotine patches in nonsmoking patients with major depression”. J Clin Psychiatry. 59 (9): 387—9. PMID 9746444. 
  45. ^ Peters R, Poulter R, Warner J, Beckett N, Burch L, Bulpitt C (2008). „Smoking, dementia and cognitive decline in the elderly, a systematic review”. BMC Geriatr. 8: 36. PMC 2642819 Slobodan pristup. PMID 19105840. doi:10.1186/1471-2318-8-36. 
  46. ^ Henningfield JE, Zeller M (2009). „Nicotine psychopharmacology: policy and regulatory”. Handb Exp Pharmacol. Handbook of Experimental Pharmacology. 192 (192): 511—34. ISBN 978-3-540-69246-1. PMID 19184661. doi:10.1007/978-3-540-69248-5_18. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Никотин&oldid=27555085”