Nislovo telašce

Nislova telašca su diskretne granularne strukture u neuronima koje se sastoje od grubog endoplazmatskog retikuluma, skupa paralelnih, membranom vezanih cisterni načičkanih ribozoma na cistosolnoj površini membrane. Nislova telašca su dobila ime po Francu Nislu, nemačkom neuropatologu koji je izmislio metod bojenja koji nosi njegovo ime (Nislovo bojenje). Izraz "Nislova telašca" se generalno odnosi na diskretne nakupine grubog endoplazmatskog retikuluma u nervnim ćelijama. Mase grubog endoplazmatskog retikuluma se takođe javljaju u nekim ne-neuronskim ćelijama, gde se nazivaju ergastoplazma, bazofilna tela ili hromofilna supstanca. Dok se ove organele na neki način razlikuju od Nislovih telašca u neuronima, velike količine grubog endoplazmatskog retikuluma su generalno povezane sa obilnom proizvodnjom proteina.^[1]

Bojenje[uredi | uredi izvor]

„Nislove mrlje“ se odnose na različite osnovne boje koje selektivno obeležavaju negativno naelektrisane molekule kao što su DNK i RNK. Pošto su ribozomi bogati ribozomskom RNK, oni su snažno bazofilni („obožavaju bazu“). Gusta akumulacija membranom vezanih i slobodnih ribozoma u Nislovim telima dovodi do njihovog intenzivnog obojenja Nislovim mrljama, što im omogućava da se vide svetlosnim mikroskopom.^[2]

Veličina i distribucija[uredi | uredi izvor]

Nislova telašca se javljaju u somama i dendritima neurona, ali ne u aksonu ili brežuljku aksona. Oni se razlikuju po veličini, obliku i intracelularnoj lokaciji; oni su najuočljiviji u motornim neuronima kičmene moždine i moždanog stabla, gde se pojavljuju kao veliki, kockasti sklopovi. U drugim neuronima, oni mogu biti manji, au nekim (kao što su granularni neuroni kore malog mozga) prisutno je vrlo malo grubog endoplazmatskog retikuluma. Obrazac bojenja sa Nislovim mrljama nekada je korišćen za klasifikaciju neurona. Iz različitih razloga, ova praksa je uglavnom prestala, ali specifični tipovi neurona manifestuju karakteristične tipove Nislovih tela.^[3]

Funkcionalna uloga[uredi | uredi izvor]

Smatra se da su funkcije Nislovih telašca iste kao i one grubog endoplazmatskog retikuluma uopšte, prvenstveno sinteza i segregacija proteina. Slično ergastoplazmi žlezdanih ćelija, Nislova telašca su glavno mesto sinteze proteina u neuronskoj citoplazmi.^[3] Ultrastruktura Nisslovih telašca sugeriše da se prvenstveno bave sintezom proteina za intracelularnu upotrebu.^[4]

Patologija[uredi | uredi izvor]

Nislova telašca pokazuju promene u različitim fiziološkim uslovima i u patološkim stanjima kao što je aksonotmeza, tokom kojih se mogu rastvoriti i u velikoj meri nestati (hromatoliza). Ako je neuron uspešan u popravljanju oštećenja, Nislova telašca se postepeno ponovo pojavljuju i vraćaju na svoju karakterističnu distribuciju unutar ćelije.^[5]

Reference[uredi | uredi izvor]

^ Junqueira & CarneiroKelley 1995
^ Junqueira & CarneiroKelley 1995
^ ^a ^b Peters, Alan (1991). The fine structure of the nervous system : neurons and their supporting cells. Sanford L. Palay, Henry deF Webster (Third edition izd.). New York. ISBN 0-19-506571-9. OCLC 22345690. CS1 održavanje: Tekst viška (veza)
^ Herdegen, T.; Delgado-Garcia, J. (2004). Brain Damage and Repair: From Molecular Research to Clinical Therapy (na jeziku: engleski). Springer Science & Business Media. ISBN 978-1-4020-1892-3.
^ Peters, Alan (1991). The fine structure of the nervous system : neurons and their supporting cells. Sanford L. Palay, Henry deF Webster (Third edition izd.). New York. ISBN 0-19-506571-9. OCLC 22345690. CS1 održavanje: Tekst viška (veza)

Literatura[uredi | uredi izvor]

Junqueira, Luiz Carlos Uchôa; Carniero, José; Kelley, Robert O. (1995). Basic Histology. Appleton & Lange. ISBN 0-8385-0567-8.

[1] Junqueira & CarneiroKelley 1995

[2] Junqueira & CarneiroKelley 1995

[:0-3] Peters, Alan (1991). The fine structure of the nervous system : neurons and their supporting cells. Sanford L. Palay, Henry deF Webster (Third edition izd.). New York. ISBN 0-19-506571-9. OCLC 22345690. CS1 održavanje: Tekst viška (veza)

[4] Herdegen, T.; Delgado-Garcia, J. (2004). Brain Damage and Repair: From Molecular Research to Clinical Therapy (na jeziku: engleski). Springer Science & Business Media. ISBN 978-1-4020-1892-3.

[5] Peters, Alan (1991). The fine structure of the nervous system : neurons and their supporting cells. Sanford L. Palay, Henry deF Webster (Third edition izd.). New York. ISBN 0-19-506571-9. OCLC 22345690. CS1 održavanje: Tekst viška (veza)

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]