Pređi na sadržaj

Novica Veličković

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Novica Veličković
Novica Veličković
Lični podaci
Puno ime Novica Veličković
Nadimak Novica Ubica[1]
Datum rođenja (1986-10-05)5. oktobar 1986. (37 god.)
Mesto rođenja Beograd, SFRJ
Državljanstvo  Srbija
Visina 2,05 m
Informacije o karijeri
Broj 12
NBA draft 2008. / nije izabran
Pro karijera 2004—2021
Pozicija krilni centar
Juniorska karijera
1996—1998
1998—2001
2001—2004		 Drvomarket
Zemun
Partizan
Seniorska karijera
Godine Klub
2004—2009
2009—2012
2013
2013—2014
2014
2014—2016
2016—2021		 Partizan
Real Madrid
Mega Vizura
Broze Bamberg
Mega Vizura
Trabzonspor
Partizan
Reprezentativna karijera
 Srbija
Medalje
Košarka
Evropsko prvenstvo
Srebrna medalja — drugo mesto 2009. Poljska Srbija
Evropsko prvenstvo do 20 godina
Zlatna medalja — prvo mesto 2006. Izmir Srbija i Crna Gora
Bronzana medalja — treće mesto 2005. Čehov Srbija i Crna Gora

Novica Veličković (Beograd, 5. oktobar 1986) je bivši srpski košarkaš. Igrao je na poziciji krilnog centra.

Seniorsku karijeru je počeo u Partizanu, za čiji prvi tim je debitovao u sezoni 2004/05. U dresu Partizana je igrao u dva navrata, i tokom tog perioda je osvojio pet titula državnog prvaka, tri titule Jadranske lige, pet trofeja Kupa Radivoja Koraća kao i jedan Superkup Jadranske lige. Iz Partizana je prešao u Real Madrid, a u inostranstvu je još igrao i za Broze Bamberg i Trabzonspor. Takođe je u dva navrata bio igrač Mega Vizure.

Sa seniorskom reprezentacijom Srbije je osvojio srebrnu medalju na Evropskom prvenstvu 2009. u Poljskoj. Igrao je takođe i na Evropskom prvenstvu 2007. u Španiji kao i na Svetskom prvenstvu 2010. u Turskoj.

Klupska karijera[uredi | uredi izvor]

Partizan[uredi | uredi izvor]

Košarku je počeo da trenira u klubu Drvomarket, zatim je bio član Zemuna, a 2001. godine prelazi u Partizan.[2] Uporedo sa juniorima crno-belih, Veličković je na početku karijere igrao i za Torlak u Prvoj B ligi, klub koji je tada bio drugi tim Partizana.[3] Za prvi tim Partizana je debitovao u sezoni 2004/05. Igrajući pod trenerom Duškom Vujoševićem, Veličković je u narednih pet sezona osvojio pet titula državnog prvaka, tri titule Jadranske lige kao i dva trofeja domaćeg Kupa Radivoja Koraća.

Za Partizan je u Evroligi debitovao tokom sezone 2005/06.[4] U prvoj sezoni sa crno-belima takmičenje u Evroligi završava već u prvoj fazi. U drugoj sezoni je krajnji domet bila TOP 16 faza, a potom u sezonama 2007/08. i 2008/09. stiže do četvrtfinala Evrolige gde su crno-beli eliminisani od Taukeramike i moskovskog CSKA. I dok je u prve dve sezone u najjačem klupskom takmičenju imao mali učinak, u druge dve sezone gde su crno-beli stigli do četvrtfinala je bio jedan od vodećih igrača.[4]

U Evroliginoj 2008/09. sezoni je dobio nagradu „Zvezda u usponu”, koja se dodeljuje najboljem mladom igraču ovog takmičenja.[5] Njegove odlične partije došle su do izražaja u februaru 2009. kada je učestvovao u tri Partizanove pobede u mečevima TOP 16 faze, i tako dobio nagradu za najkorisnijeg igrača tog meseca.[6] Veličković je sezonu 2008/09. završio kao najbolji strelac Partizana u Evroligi sa 11,5 poena po utakmici i kao drugi skakač, sa 5,1 skokova po utakmici. Veličković je takođe bio među tri najbolja igrača u ekipi po broju ukradenih lopti, asistencija i blokada.[5]

Veličković je dao i značajan doprinos osvajanju tri domaća trofeja u sezoni 2008/09. Prvo je u februaru 2009. dobio nagradu za najkorisnijeg igrača Kupa Radivoja Koraća,[7] potom je u aprilu dobio nagradu za najkorisnijeg igrača fajnal-fora Jadranske lige i konačno u završnici sezone je bio i najkorisniji igrač Superlige.[8]

Real Madrid[uredi | uredi izvor]

U junu 2009. je potpisao dvogodišnji ugovor sa Real Madridom, uz opciju produžetka za još jednu sezonu.[9][10] Prve dve sezone u Realu je igrao pod trenerom Etore Mesinom. I dok je u prvoj sezoni imao solidan učinak (7,9 poena u Evroligi i 9,9 poena u ACB ligi) u drugoj sezoni su mu brojke značajno opale.[4] Tokom leta 2011. umesto Mesine na poziciju trenera Reala stiže Pablo Laso koji je odlučio da zadrži Veličkovića, pa je ugovor produžen na još dve godine.[11]

Na početku sezone 2011/12. Veličković je imao problema sa povredom pa je propustio određen broj utakmica.[12] U februaru 2012. sa Realom osvaja Kup Španije,[13] što mu je i jedini trofej osvojen u madridskom klubu. Tokom sezone 2011/12. je beležio prosečno 6,8 poena u ACB ligi i 4,1 poen u Evroligi.[4] Nakon završetka ove sezone, u junu 2012, Real je raskinuo ugovor sa Veličkovićem.[14]

Mega Vizura[uredi | uredi izvor]

Sezonu 2012/13. počinje bez kluba zbog oporavka od operacija kolena,[15] ali 31. januara 2013. potpisuje ugovor sa Mega Vizurom.[16] Veličkoviću je u Megi trener bio Dejan Milojević, sa kojim je prethodno igrao u Partizanu od 2004. do 2006. godine.[17] Za Megu je debitovao 7. februara 2013, na utakmici četvrtfinala Kupa Radivoja Koraća protiv Vršca.[18] Na svom debiju je za 19 minuta postigao pet poena, a njegov klub je slavio 82:79 pa je tako izborio plasman u polufinale.[18] Dva dana kasnije Mega je u polufinalu poražena od Partizana, a Veličković je protiv svog bivšeg kluba za 22 minuta zabeležio pet poena i šest skokova.[19]

U sezoni 2012/13. Mega Vizura je nastupala samo u domaćem takmičenju — Košarkaškoj ligi Srbije. Veličković je u KLS debitovao tek u poslednjem kolu prve faze, 23. marta, protiv Vojvodine Srbijagas, u utakmici koja je odlučivala ko će zauzeti prvo mesto.[20] Vojvodina je slavila 76:77 pa je tako zauzela prvo mesto, iako je imala isti učinak kao i Mega, ali ih je savladala u oba međusobna duela. Veličković je na ovom meču zabeležio 10 poena i četiri skoka za 23 minuta na terenu.[20]

Veličković je potom nastupao za Megu u Superligi Srbije, gde je na 12 odigranih utakmica beležio prosečno 15 poena po meču.[21] Dva puta je bio najkorisniji igrač kola u Superligi. Prvo u 8. kolu u porazu 66:89 od Partizana, kada je zabeležio 21 poen, osam skokova, tri ukradene lopte što je uz 8/12 iz igre bilo dovoljno za valorizaciju 31.[22] Drugi put je bio najkorisniji u 10. kolu kada je u pobedi 87:85 nad Radničkim zabeležio 37 poena, osam skokova i indeks uspešnosti 43.[23]

Svojim partijama je pomogao Megi da stigne do plasmana u Jadransku ligu po prvi put u svojoj istoriji, a u polufinalu plej ofa ih je zaustavila Crvena zvezda ukupnim rezultatom 2:1.[24] Veličković je u prvom meču protiv Crvene zvezde doživeo frakturu nosa, drugi je odigrao sa maskom na licu i doživeo novi udarac a treću utakmicu je morao da propusti.[25]

Broze Bamberg[uredi | uredi izvor]

U avgustu 2013. je potpisao jednogodišnji ugovor sa nemačkim Broze Bambergom.[26] Ipak Veličković se u ovom klubu zadržao samo do februara 2014, kada je dobio otkaz. Kao razlog raskida ugovora sa Veličkovićem, Bamberg je u saopštenju naveo njegovu lošu fizičku spremu.[27] Veličković je u dresu Bamberga odigrao ukupno 17 utakmica u tri takmičenja (osam u Bundesligi, pet u Evroligi i četiri u Evrokupu).[27] U Evroligi je u proseku beležio 7,2 poena uz 2,8 skokova, u Evrokupu je imao učinak od 5,3 poena i 3,3 skoka, dok je u Bundesligi beležio 4,4 poena i 4,3 skoka po meču.[4]

Povratak u Megu[uredi | uredi izvor]

Samo nekoliko dana nakon otkaza u Bambergu, Veličković se vratio u Mega Vizuru, potpisavši ugovor do kraja sezone 2013/14.[28] Veličković je posle Ratka Varde bio najstariji igrač u ekipi, a ostatak tima su činili mladi igrač poput Micića, Jokića, Dangubića, Miljenovića itd. Veličković je odigrao četiri utakmice u Jadranskoj ligi, na kojima je beležio prosečno 15 poena i 8,8 skoka po meču.[29]

Potom je nastupao i u Superligi Srbije, gde je na 15 odigranih utakmica beležio prosečno 16,1 poen i 8,3 skoka po meču.[29] Sa ukupno 287 indeksnih poena je bio drugi najkorisniji igrač Superlige, a od njega je bolji bio samo Boban Marjanović iz Crvene zvezde.[30] Kao i prethodne sezone Mega je i ovaj put stigla do polufinala plejofa, gde je eliminisana od Crvene zvezde koja je slavila ukupnim rezultatom 2:0.[31]

Trabzonspor[uredi | uredi izvor]

U junu 2014. je potpisao jednogodišnji ugovor sa turskim Trabzonsporom.[32] U dresu Trabzonspora je, tokom sezone 2014/15, na 30 utakmica regularnog dela prvenstva Turske beležio prosečno 10,8 poena i 6,1 skokova po meču.[33] Klub je završio regularni deo sezone na šestom mestu, pa je tako izborio plasman u plejof gde ih je u četvtrfinalu čekala Darušafaka. I pored toga što je Darušafaka imala prednost domaćeg terena, Trabzonspor je ovoj seriji slavio ukupnim rezultatom 2:0 u pobedama. Veličković je na prvoj utakmici, na gostovanju Darušafaki, zabeležio 16 poena i 10 skokova,[34] dok je na drugom meču u Trabzonu bio još bolji sa 21 poenom i 13 skokova.[35] Između ova dva meča je potpisao novi jednogodišnji ugovor sa Trabzonom.[36] U polufinalu plejofa Anadolu Efes je eliminisao Trabzonspor ukupnim rezultatom 3:0 u pobedama.[37] U ovoj sezoni Trabzon je stigao i do finala FIBA Evročelendža gde je poražen od Nantera rezultatom 64:63.[38] Veličković je u Evročelendžu beležio prosečno 13,5 poena i 6,4 skoka po meču.[39]

Trabzonspor je u sezoni 2015/16. imao dosta slabije rezultate u prvenstvu Turske. Nakon što su posle 18. odigranih kola imali samo sedam pobeda, klub je u februaru 2016. odlučio da smeni trenera Nenada Markovića a potom i da raskine ugovore sa Veličkovićem i Rajanom Tompsonom.[40][41] Veličković je u ovoj sezoni na 14 utakmica u prvenstvu Turske beležio prosečno 8,3 poena i 4,6 skoka po meču,[33] dok je u Evrokupu imao sličan učinak, na 13 odigranih utakmica beležio je prosečno 8,1 poen i 5,3 uhvaćenih lopti po meču.[4]

Povratak u Partizan[uredi | uredi izvor]

Veličković se 1. marta 2016. vratio u Partizan, potpisavši ugovor sa klubom do kraja 2015/16. sezone.[42] S obzirom da je Partizan do tada završio svoja takmičenja u Jadranskoj ligi i Evrokupu, Veličković je nastupao samo u Superligi Srbije, gde su crno-beli poraženi u finalnoj seriji od Crvene zvezde.[43] U septembru 2016. je potpisao novi jednogodišnji ugovor sa Partizanom,[44] a nedugo zatim je postavljen i za kapitena.[45] U sezoni 2016/17. sa crno-belima nije osvojio nijedan klupski trofej, ali je uvršten u idealnu petorku Jadranske lige za takmičarsku 2016/17, nakon što je prosečno beležio prosečno 11,3 poena i 5,2 skoka u ovom takmičenju.[46]

Dana 18. septembra 2017. je potpisao novi jednogodišnji ugovor sa Partizanom.[47] Svoj 400. meč u dresu Partizana je odigrao 18. februara 2018. u finalu Kupa Radivoja Koraća protiv Crvene zvezde.[48] Partizan je na ovom meču slavio rezultatom 81:75 pa je tako osvojio prvi trofej nakon četiri godine, a Veličković je meč završio sa 13 postignutih poena.[49] To je bio jedini trofej koji je Veličković osvojio u sezoni 2017/18, ali je kao i prethodne sezone ponovo uvršten u idealnu petorku Jadranske lige nakon što je beležio prosečno 12,1 poena i 5,3 skoka po meču.[50]

U avgustu 2018. je ponovo produžio ugovor na još godinu dana.[51] U sezoni 2018/19. sa crno-belima osvaja još jedan Kup Radivoja Koraća.[52] U ovoj sezoni je imao nešto slabiji lični učinak, pa je u Jadranskoj ligi beležio tek 4,3 poena dok je u Superligi imao nešto bolji učinak sa 8,3 poena prosečno po meču.[4] Kao i prethodnih godina, Veličković je tokom leta 2019. produžio ugovor sa Partizanom.[53] U sezoni 2019/20. spisku osvojenih trofeja dodaje Superkup Jadranske lige,[54] kao i još jedan Kup Radivoja Koraća.[55] Veličković je 18. januara 2020, na utakmici 16. kola Jadranske lige protiv FMP-a, zabeležio svoj 472. nastup u dresu Partizana, pa je tako postao igrač sa najviše odigranih utakmica u istoriji kluba.[56]

Dana 8. jula 2021. godine je objavio da završava igračku karijeru.[57][58] Zvanično se povukao 16. septembra 2021. godine na oproštajnoj prijateljskoj utakmici Partizana protiv turskog Anadolu Efesa.[59]

Reprezentacija[uredi | uredi izvor]

Mlađe kategorije[uredi | uredi izvor]

Sa reprezentacijom do 20 godina je osvojio bronzanu medalju na Evropskom prvenstvu 2005. u Čehovu.[60] U ekipi koju je predvodio selektor Luka Pavićević, Veličković je imao malu minutažu, pa je beležio tek 2,5 poena i 1,5 skok po meču.[39] Naredne godine sa istom uzrasnom kategorijom, ali kod selektora Mute Nikolića, osvaja zlatnu medalju na Evropskom prvenstvu u Izmiru.[61] Veličković je na ovom prvenstvu beležio prosečno 4,6 poena i dva skoka po meču.[39]

Seniori[uredi | uredi izvor]

Selektor seniorske reprezentacije Srbije Zoran Slavnić je uvrstio Veličkovića na konačan spisak igrača za Evropsko prvenstvo 2007. u Španiji.[62] Reprezentacija Srbije je takmičenje završila već u grupnoj fazi, nakon što je zabeležila tri poraza u tri utakmice. Veličković je na ove tri utakmice beležio prosečno četiri poena i tri skoka po utakmici.[39]

Kod narednog selektora Dušana Ivkovića je tokom leta 2008. igrao u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 2009. u Poljskoj,[39] a zatim je 2009. igrao i na Evropskom prvenstvu u Poljskoj gde je osvojena srebrna medalja.[63] Veličković je na ovom prvenstvu beležio prosečno 11,1 poen i 4,9 skoka po utakmici.[39] Bio je deo nacionalnog tima i na Svetskom prvenstvu 2010. u Turskoj. Srbija je na ovom prvenstvu stigla do polufinala gde je poražena od domaćina Turske, a potom je i u meču za treće mesto izgubila i od Litvanije.[64] Veličković je na ovom prvenstvu beležio prosečno 11,3 poena i 4,7 skoka po meču.[39]

Veličković je bio na spisku i za Evropsko prvenstvo 2011. u Litvaniji.[65] Počeo je pripreme sa reprezentacijom, ali je 23. avgusta 2011. objavljeno da neće putovati na EP pošto zbog povrede mišića nije spreman da odgovori visokim zahtevima takmičenja.[66] Zbog povrede nije igrao tokom leta 2012. u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 2013. u Sloveniji,[67] a narednog leta je zbog povrede ponovo otkazao poziv selektoru Ivkoviću za EP u Sloveniji.[68]

Novi selektor Aleksandar Đorđević je uvrstio Veličkovića na spisak igrača za Svetsko prvenstvo 2014. u Španiji.[69] Ipak iako je u prethodnim razgovorima sa selektorom potvrdio da će igrati, samo dva dana nakon objavljivanja spiska Veličković je obavestio Đorđevića da zbog povrede kolena ne može da se pojavi na pripremama.[70] To je naljutilo Đorđevića koji je Veličkovićev potez nazvao sramnim, posebno zbog toga jer je zbog njega sa spiska prethodno otpisao dvojicu krilnih centara Mačvana i Savanovića.[70] Nakon toga Đorđević do kraja svog selektorskog mandata 2019. godine nije pozivao Veličkovića u nacionalni tim.

U februaru 2020. novi selektor Igor Kokoškov je uvrstio Veličkovića na spisak igrača za utakmice protiv Finske i Gruzije u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 2021.[71] Veličković je tako posle skoro 10 godina ponovo zaigrao za nacionalni tim.[72]

U popularnoj kulturi[uredi | uredi izvor]

Između ostalih javnih ličnosti se pojavljuje u spotu pesme Baneta Lalića i MVP-ja Celu noć i celi dan, kao i tadašnji saigrač iz reprezentacije Kosta Perović.[73]

Uspesi[uredi | uredi izvor]

Veličković kao igrač Partizana 2009. godine

Klupski[uredi | uredi izvor]

Reprezentativni[uredi | uredi izvor]

Pojedinačni[uredi | uredi izvor]

Statistika[uredi | uredi izvor]

Legenda
  OU Odigrano utakmica   SU  Startovao utakmica  MPU  Minuta po utakmici
 PŠ%  Procenat šuta iz igre  3P%  Procenat šuta za tri  SB%  Procenat šuta slobodnih bacanja
 SPU  Skokova po utakmici  APU  Asistencija po utakmici  UPU  Ukradenih lopti po utakmici
 BPU  Bloka po utakmici  PPU  Poena po utakmici  IPU  Indeksnih poena po utakmici
 Podebljano  Najbolje u karijeri

Evroliga[uredi | uredi izvor]

Godina Tim OU SU MPU PŠ% 3P% SB% SPU APU UPU BPU PPU IPU
2005/06. Partizan 12 0 3.4 .714 .500 .333 0.5 0 .3 .0 1.0 -0.1
2006/07. Partizan 20 1 7.0 .500 .500 .520 1.8 .3 .5 .1 2.8 3.0
2007/08. Partizan 22 21 28.2 .446 .299 .750 6.9 1.6 .8 .3 10.6 11.7
2008/09. Partizan 19 15 26.1 .428 .324 .750 5.1 1.8 .8 .4 11.5 11.7
2009/10. Real Madrid 16 8 22.6 .500 .417 .576 4.1 1.8 .8 .3 7.9 9.1
2010/11. Real Madrid 19 2 12.1 .416 .333 .462 2.8 .5 .2 .2 3.4 3.3
2011/12. Real Madrid 7 1 11.5 .414 .300 .250 1.9 1.6 .7 .1 4.1 3.9
2013/14. Broze Bamberg 5 4 20.0 .357 .083 .833 2.8 1.2 .4 .0 7.2 4.8
Karijera 120 52 17.2 .446 .310 .632 3.7 1.1 .6 .2 6.4 6.6

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Stefan Nikolić (8. jul 2021). „Bio jednom jedan Novica "Ubica"”. b92.net. B92. Pristupljeno 8. jun 2022. 
  2. ^ Ostojić, Aleksandar (21. 1. 2020). „Novica 472 Veličković”. kosmagazin.com. Pristupljeno 13. 4. 2020. 
  3. ^ Jovanović, Miloš (11. 10. 2017). „Krv, znoj i suze - Novica Veličković o svojoj karijeri za VICE”. Vice.com. Pristupljeno 13. 4. 2020. 
  4. ^ a b v g d đ e „VELICKOVIC, NOVICA”. Euroleague.net (na jeziku: engleski). Pristupljeno 13. 4. 2020. 
  5. ^ a b „Veliko priznanje Evrolige Novici Veličkoviću!”. kkpartizan.rs. 11. 10. 2017. Pristupljeno 13. 4. 2020. 
  6. ^ „EL: Novica Veličković MVP februara!”. b92.net. 2. 3. 2009. Pristupljeno 13. 4. 2020. 
  7. ^ „Partizan odbranio trofej!”. kkpartizan.rs. 21. 2. 2009. Pristupljeno 13. 4. 2020. 
  8. ^ „Novica Veličković MVP Superlige”. novosti.rs. 28. 5. 2009. Pristupljeno 13. 4. 2020. 
  9. ^ „Real Madrid lands Novica Velickovic”. Euroleague.net (na jeziku: engleski). 23. 6. 2009. Pristupljeno 13. 4. 2020. 
  10. ^ „Veličković potpisao za Real Madrid!”. pressonline.rs. 24. 6. 2009. Arhivirano iz originala 15. 05. 2020. g. Pristupljeno 13. 4. 2020. 
  11. ^ „Veličković ostaje u Realu”. politika.rs. 8. 7. 2009. Pristupljeno 13. 4. 2020. 
  12. ^ „Veličković šest nedelja van terena”. b92.net. 22. 10. 2011. Pristupljeno 13. 4. 2020. 
  13. ^ „Real osvojio kup posle 19 godina”. b92.net. 19. 2. 2012. Pristupljeno 13. 4. 2020. 
  14. ^ „Novica Veličković napustio Real!”. mondo.rs. 25. 6. 2012. Pristupljeno 13. 4. 2020. 
  15. ^ „Veličković: Teško mi je bez košarke”. novosti.rs. 1. 10. 2012. Pristupljeno 13. 4. 2020. 
  16. ^ „Novica u Megi, čeka Kup”. mondo.rs. 31. 1. 2013. Pristupljeno 13. 4. 2020. 
  17. ^ „Veličković: Neka čeka Partizan”. novosti.rs. 31. 1. 2013. Pristupljeno 13. 4. 2020. 
  18. ^ a b „Mega prvi polufinalista”. rts.rs. 7. 2. 2013. Pristupljeno 13. 4. 2020. 
  19. ^ „MEGA VIZURA - PARTIZAN MTS 77:87” (PDF). kss.rs. 9. 2. 2013. Arhivirano iz originala 16. 08. 2016. g. Pristupljeno 13. 4. 2020. 
  20. ^ a b Lazarević, Aco (23. 3. 2013). „Veličković debitovao, Mega izgubila”. mvp.rs. Pristupljeno 13. 4. 2020. 
  21. ^ „Velickovic Novica”. kls.rs. Arhivirano iz originala 17. 08. 2013. g. Pristupljeno 13. 4. 2020. 
  22. ^ „Novica Veličković MVP kola”. mvp.rs. 5. 5. 2013. Pristupljeno 13. 4. 2020. 
  23. ^ „Veliki povratak Novice Veličkovića”. mvp.rs. 13. 5. 2013. Pristupljeno 13. 4. 2020. 
  24. ^ „Mega nije izdržala, Zvezda u finalu”. b92.net. 2. 6. 2013. Pristupljeno 13. 4. 2020. 
  25. ^ Lončar, Ivica (22. 6. 2013). „Novica Veličković za MVP: Nije mi lako kada ne igram za reprezentaciju”. mvp.rs. Pristupljeno 13. 4. 2020. 
  26. ^ „Novica Veličković u Bambergu!”. novosti.rs. 5. 8. 2013. Pristupljeno 13. 4. 2020. 
  27. ^ a b Miljanić, Đorđe (20. 2. 2014). „Veličković nije više član Bamberga”. mvp.rs. Pristupljeno 13. 4. 2020. 
  28. ^ „Novica Veličković ponovo u Megi!”. mondo.rs. 24. 2. 2014. Pristupljeno 13. 4. 2020. 
  29. ^ a b „Mega Vizura 2013-14 stats”. Eurobasket.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 13. 4. 2020. 
  30. ^ „Boban Marjanović MVP Superlige”. zurnal.rs. 5. 6. 2014. Pristupljeno 13. 4. 2020. 
  31. ^ „Zvezda overila finale!”. kls.rs. 12. 6. 2014. Pristupljeno 13. 4. 2020. 
  32. ^ „Veličković potpisao za Trabzon”. novosti.rs. 21. 6. 2014. Pristupljeno 11. 4. 2020. 
  33. ^ a b „Novica Velickovic”. tblstat.net (na jeziku: engleski). Pristupljeno 13. 4. 2020. 
  34. ^ Miljanić, Đorđe (21. 5. 2015). „Veličković šokirao Darušafaku!”. mvp.rs. Pristupljeno 13. 4. 2020. 
  35. ^ Miljanić, Đorđe (25. 5. 2015). „Trabzon prvi polufinalista u Turskoj!”. mvp.rs. Pristupljeno 13. 4. 2020. 
  36. ^ „Veličković još godinu dana u Trabzonu”. novosti.rs. 24. 5. 2015. Pristupljeno 13. 4. 2020. 
  37. ^ Miljanić, Đorđe (3. 6. 2015). „Anadolu Efes je prvi finalista”. mvp.rs. Pristupljeno 13. 4. 2020. 
  38. ^ Lazarević, Aco (27. 4. 2015). „Neverovatna završnica Evročelendža, Veličković u suzama (video)”. mvp.rs. Pristupljeno 13. 4. 2020. 
  39. ^ a b v g d đ e „Novica VELICKOVIC (SRB) participated in 11 FIBA / FIBA Zones events”. fiba.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 13. 4. 2020. 
  40. ^ „Trabzon raskida ugovore sa Tompsonom i Veličkovićem!”. mozzartsport.com. 22. 2. 2016. Pristupljeno 13. 4. 2020. 
  41. ^ „Nakon trenera Markovića, Trabzonspor napustili i Veličković i Tompson”. vijesti.me. 22. 2. 2016. Pristupljeno 13. 4. 2020. 
  42. ^ „Novica Veličković ponovo u Partizanu”. kkpartizan.rs. 1. 3. 2016. Pristupljeno 13. 4. 2020. 
  43. ^ „Veličković: Ponosan sam”. mondo.rs. 10. 6. 2016. Pristupljeno 13. 4. 2020. 
  44. ^ „Dres sa brojem 12 ne menja vlasnika”. kkpartizan.rs. 14. 9. 2016. Pristupljeno 13. 4. 2020. 
  45. ^ „Veličković: Čast i obaveza”. mondo.rs. 21. 9. 2016. Pristupljeno 13. 4. 2020. 
  46. ^ „Trojica košarkaša Zvezde u najboljoj petorci ABA lige”. rts.rs. 14. 4. 2017. Pristupljeno 13. 4. 2020. 
  47. ^ „Novi ugovor za kapitena”. kkpartizan.rs. 18. 9. 2017. Pristupljeno 13. 4. 2020. 
  48. ^ „VELIČKOVIĆ U "KLUB 400": Kapiten Partizana na trećem mestu večne liste”. novosti.rs. 1. 3. 2018. Pristupljeno 13. 4. 2020. 
  49. ^ „"Žućkova levica" je crno-bela”. kkpartizan.rs. 19. 2. 2017. Pristupljeno 13. 4. 2020. 
  50. ^ „Rochestie heads the Ideal Starting Five”. aba-liga.com (na jeziku: engleski). 15. 3. 2018. Pristupljeno 13. 4. 2020. 
  51. ^ „Kapiten crno-belih potpisao novi ugovor”. kkpartizan.rs. 10. 8. 2018. Pristupljeno 13. 4. 2020. 
  52. ^ „Veličković: Ovakva finala ostaju urezana VIDEO”. b92.net. 17. 2. 2019. Pristupljeno 13. 4. 2020. 
  53. ^ „Novica se podrazumeva”. mozzartsport.com. 27. 8. 2019. Pristupljeno 13. 4. 2020. 
  54. ^ „ABA SUPERKUP - Partizan u Zagrebu došao do novog pehara za trofejnu riznicu”. zurnal.rs. 29. 9. 2020. Pristupljeno 13. 4. 2020. 
  55. ^ „Ponosni kapiten Veličković: Momci su pokazali mnogo velike stvari”. mondo.rs. 17. 2. 2020. Pristupljeno 13. 4. 2020. 
  56. ^ „Kapitenu na dar: Crno-beli na +30 u Železniku”. kkpartizan.rs. 18. 1. 2020. Pristupljeno 13. 4. 2020. 
  57. ^ „DAN KADA SE POVLAČI KAPITEN!”. kkpartizan.rs. 8. 7. 2021. Pristupljeno 12. 8. 2021. 
  58. ^ „Kraj je kad Novica kaže da je kraj (VIDEO)”. mozzartsport.com. 8. 7. 2021. Pristupljeno 12. 8. 2021. 
  59. ^ „Bogdanović: Ovo može samo Partizan; Vujošević: Novica je dotakao vrh”. b92.net. 16. 9. 2021. Pristupljeno 17. 9. 2021. 
  60. ^ „Bronza za „plave nade“”. sportskacentrala.com. 17. 7. 2005. Arhivirano iz originala 18. 05. 2021. g. Pristupljeno 13. 4. 2020. 
  61. ^ „Iz Izmira zlato sija”. novosti.rs. 23. 7. 2006. Pristupljeno 13. 4. 2020. 
  62. ^ „Otpali Ilić i Rašić”. politika.rs. 27. 8. 2007. Pristupljeno 13. 4. 2020. 
  63. ^ „Igrači presrećni zbog srebra na EP”. b92.net. 20. 9. 2009. Pristupljeno 13. 4. 2020. 
  64. ^ „Veličković: Izvinite, nismo spavali”. novosti.rs. 12. 9. 2010. Pristupljeno 13. 4. 2020. 
  65. ^ „Ivković saopštio spisak”. rts.rs. 15. 6. 2011. Pristupljeno 13. 4. 2020. 
  66. ^ „Veličković definitivno ne ide na Evropsko prvenstvo”. politika.rs. 23. 8. 2011. Pristupljeno 13. 4. 2020. 
  67. ^ „Ivković precrtao Veličkovića i dodao Štimca”. kurir.rs. 28. 6. 2012. Pristupljeno 13. 4. 2020. 
  68. ^ „Srbija definitivno bez Savanovića, Veličkovića i Ercega”. politika.rs. 4. 7. 2013. Pristupljeno 13. 4. 2020. 
  69. ^ „Povratak Veličkovića i Teodosića; Marjanović, Tepić, Mačvan bez poziva u nacionalni tim”. novosti.rs. 1. 7. 2014. Pristupljeno 13. 4. 2020. 
  70. ^ a b „Veličković otkazao Đorđeviću, selektor razočaran: Bruka i sramota”. novosti.rs. 3. 7. 2014. Pristupljeno 13. 4. 2020. 
  71. ^ „Prvi spisak Kokoškova: Povratak Veličkovića i Simonovića...”. zurnal.rs. 11. 2. 2020. Pristupljeno 13. 4. 2020. 
  72. ^ „Novica za SK: Odlažem penziju... Za Srbiju uvek spreman”. sportklub.rs. 12. 2. 2020. Pristupljeno 13. 4. 2020. 
  73. ^ Bane Lalic & MVP (4. jul 2012). „Bane Lalic & MVP - Celu noc i celi dan”. youtube.com. Bane Lalic & MVP. Pristupljeno 8. jun 2022. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Новица_Величковић&oldid=27136105”