Nuklearno zagađenje

Simbol nuklearnog zagađenja

Nuklearno zagađenje ili radioaktivna kontaminacija je nekontrolisano razbacivanje radioaktvnih supstanci u okolini. Nuklearno zagađenje je tipična nesreća ispuštanjem nuklearne supstance tokom radiokluida, nestabilnog jezgra koje ima veliku energiju. Zagađenje se može javiti iz radioaktivnih gasova, tečnosti ili čestica.

Izvori zagađenja

Radioaktivna kontaminacija je najčešće prouzrokovana nekontrolisanim izlivom radioaktivnih čestica tokom proizvodnje ili korišćenja radioizotopa, nestabilnog jezgra i velike količine energije. Primer zagađenja je slučaj u nuklearnoj medicini, kada se slučajno prospe materija obogaćena radioizotopima. U takvoj situaciji prenošenje može da izvrši čovek hodanjem kroz materiju koju prenosi dalje i kontaminira dodatne površine. Nuklearni otpad je čest izvor kontaminacije. Nuklearne padavine predstavljaju najlakši i najneprimetniji vid zagađenja i lakog prenošenja radioaktivnih čestica.

Tablica periodičnih elemenata sa svojim svojstvima datim u legendi.

  Stabilni elementi;

  Radioaktivni elementi čiji izotopi imaju dug period postojanja. Vreme poluraspada oko 4 miliona godina;

  Radioaktivni elementi koji u određenim situacijama predstavljaju blagu opasnost. Izotopi čije je vreme polu-raspada od 800 do 34.000 godina čini ih pogodnim za određene komercijalne svrhe;

  Visoko rizični radioaktivni elementi. Njihovi najstabilniji izotpoi imaju vreme polu-raspada od 1 dana do 100 godina;

  Veoma visoko rizični radioaktivni elementi Najstabilniji izotopi imaju polu-raspad of 1 dana do nekoliko minuta. Veoma opasni po zdravlje ljudi;

  Ekstremno radioaktivni elementi. O ovim elementima se malo zna zbog veoma velike nestabilnosti i radioaktivnosti;

Merenje

Radioaktivni materijal se može naći na površinskom sloju ili u sastavu nekog materijala ili tečnosti. U nuklearnim elektranama postoje posebna odeljenja koja se bave merenjem kontaminacije. U vojsci merenje kontaminacije potpada pod ABHO rod vojske.

Površinska kontaminacija

Površinska kontaminacije se obično izražava kao odnos mere radijacije po meri površine prostora. Izvedena jedinica je bekerel po kvadratnom metru (odnosno Bq/m²). Koriste se i druge merne jedinice, u zavisnosti od površine i intenziteta radioaktivnosti. Površinska kontaminacija može biti stalna ili uklonjiva. Kod stalne kontaminacije šanse za prenos i dalju kontaminaciju su veoma male.

Opasnosti

U praksi ne postoji nijedno telo koje nije radioaktivno. Međutim radioaktivnost ljudskog tela, objekata na zemlji i u vazduhu nije intenzivna i opasna dok se ne dovede u spregu sa visoko radioaktivnim elementima (aktivatorima).

Niski stepen kontaminacije

Niski stepen kontaminacije predstavlja niski rizik i opasnost od oboljenja prouzrokovanog nuklearnim zagađenjem. Niski stepen kontaminacije se često veoma brzo otkriva instrumentima za detekciju radijacije i brzo eliminiše. Kod veoma niskih stepena radioaktivnim elementima se dozvoljava da se vremenom raspadnu (proces poluraspada) ali se ovo kod većih stupnjeva izbegava jer izlaganje radioaktivnosti u dužem vremenskom periodu povećava opasnost od oboljenja. Svaki stepen radioaktivnog zagađenja zahteva maksimalnu predostrožnost.

Visoki stepeni kontaminacije

Visok stepen kontaminacije predstavlja opasnost po biljni i životinjski svet.