Obrad Zorka

Obrad Zorka (umro posle 1373) je bio konavoski kefalija, velikaš Nikole Altomanovića iz porodice Vojinovića.

Biografija

Obrad se u izvorima prvi put javlja kao konavaoski kefalija 22. maja 1371. godine u jeku rata između Nikole Altomanovića i Dubrovnika. Sa dubrovačke strane je učinjen pokušaj da se sklopi primirje. Dubrovački poklisar Lone Držić se uputio konavoskom kefaliji Obradu, ali poslanstvo nije postiglo očekivane rezultate. Obrad je od Dubrovčana tada tražio da pošalju svog kurira županu, na šta mu je odgovoreno da je dovoljno da Nikolu o svemu izvesti Obradov čovek. Obrad je tada zatražio da u vreme pregovora bude sklopljeno separatno primirje između njega i Dubrovnika, na šta je poklisar izjavio da će to biti učinjeno "iz ljubavi prema Obradu". Sklapanje separatnog primirja zavisilo je od nekoliko uslova:

• Obradovi ljudi ne smeju dolaziti u Dubrovnik i obrnuto.
• Zapovednik dubrovačke galije pred Dračevicom neće napadati Obradove ljude na kopnu, ali se ovi takođe ne smeju otiskivati na more.
• Primirje bi trebalo da traje još tri dana po povratku kefalijinog, odnosno Obradovog čoveka od Nikole Altomanovića.
• Komunikacija i kretanje kurira odbijalo bi se nesmetano.
• Ukoliko bi Obrad zahtevao, Lone Držić bi trebalo da položi zakletvu na primirje u ime Republike, a Obrad u ime Nikole.

Pregovori nisu dovršeni zbog približavanja vojske Vukašina Mrnjavčevića koja je krenula u rat protiv Nikole. Početkom sledeće godine, Obrad je uputio u Dubrovnik poslanstvo nudeći primirje. Dubrovački poklisar Blaž Vodopić ugovorio je 10. februara primirje sa Obradom do Uskrsa, ali je rok produžen do Đurđevdana. Glavni zahtev Altomanovića, o prebacivanju isplate svetodmitrovskog dohotka na njegovo ime, bio je ispunjen. U međuvremenu je Vukašin, zajedno sa bratom Uglješom, poginuo u Maričkoj bici.

Mavro Orbin u Kraljevstvu Slovena opisuje Obradovu izdaju. Prema Orbinu, Altomanović je na jednom sastanku pokušao da ubije moravskog kneza Lazara koji je, razljućen, pozvao ugarskog kralja i bosanskog bana u rat protiv župana Altomanovića. Ugarski kralj posla Lazaru, pod Nikolom Gorjanskim, 1000 kopljanika, a bosanski ban lično dođe sa svojom vojskom. Združeni, oni prodreše u Nikoline zemlje i staviše sve pod mač i oganj. Altomanović se povlačio ka primorju. Nikola je zatražio utočište u Klobuku kojim je tada upravljao Obrad. Obrad mu nije želeo otvoriti vrata. Politički preokret konavoskog kefalije naterao je Altomanovića da se okrene ka severu gde je pošao pravo u susret neprijateljima. U Užicu je zarobljen i oslepljen. Nije sasvim jasno zbog čega je Obrad izdao svoga gospodara. Moguće da se prilagodio novim političkim okolnostima uvidevši skori pad Altomanovića. Moguće je i da su ga neprijatelji Nikole Altomanovića pridobili na svoju stranu.

Neposredno po padu Nikole Altomanovića, Konavli su pripali Đurđu iz porodice Balšića. Obrad je uklonjen sa ove funkcije. Na mestu konavoskog kefalije se 1374. godine javlja Radič Đurđević.

Izvori

• M. Šuica, Nemirno doba srpskog srednjeg veka, vlastela srpskih oblasnih gospodara, Beograd (2000)