Pređi na sadržaj

Obrazovanje u Ukrajini

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Od septembra 2018. 12-godišnje srednje obrazovanje zameniće 11-godišnje koje je pre toga bilo obavezno.[1] Po pravilu, školovanje počinje sa 6 godina, osim ako je vaš rođendan 1. septembra ili kasnije.[2] U 2016/17. godini broj učenika u osnovnoj i srednjoj školi dostigao je 3.846.000, u stručnoj školi 285.800, a u visokom obrazovanju 1.586.700 učenika. Prema govoru (tadašnjeg) ministra prosvete i nauke Ukrajine Lilije Hrinevič na EduConf-u iz 2017. godine, iznos budžetskog finansiranja za sferu obrazovanja dostigao bi oko 53 milijarde funti u 2017. (u poređenju sa 42 u 2016.).[1]

Nevladina organizacija Human Rights Measurement Initiative u proleće 2022. zaključila je da Ukrajina ispunjava 84,2% onoga što bi trebalo da ispuni po pitanju prava na obrazovanje, na osnovu nivoa svojih prihoda.[3]

Ukrajinski obrazovni sistem[uredi | uredi izvor]

Ukrajinski obrazovni sistem je organizovan u pet nivoa: predškolsko, osnovno, srednje, više i postdiplomsko obrazovanje.

U 2010. godini ukupno 56% dece uzrasta od jedne do šest godina imalo je priliku da pohađa predškolsko obrazovanje, izvestilo je Ministarstvo prosvete i nauke Ukrajine u avgustu 2010.[4]

Škole dobijaju 50% svojih sredstava iz gradskog budžeta i 50% iz budžeta republičke Vlade.[5] Vlada Ukrajine namerava da od 1. januara 2010. opšteobrazovnim školama da mogućnost da samostalno upravljaju finansijskim sredstvima dodeljenim iz državnog budžeta.[6]

Školski nivo[uredi | uredi izvor]

Razred Starost Školski nivo Akreditacija
1 6/7 osnovni I nivo
2 7/8
3 8/9
4 9/10
5 10/11 osnovni, srednji II nivo
6 11/12
7 12/13
8 13/14
9 14/15
10 15/16 srednji, viši III nivo
11 16/17
12 17/18

Trenutno je u Ukrajini pohađanje škole namenjeno deci i tinejdžerima od 6 do 17 godina. Ukrajina ima nekoliko tipova opšteobrazovnih ustanova. Neke škole mogu biti u isto vreme i internati.

  • Srednja škola opšteg obrazovanja (ZOŠ) ili Srednja škola
  • Licej (Tehnikum u sovjetsko vreme)
  • Škola gramatike

Institucija se zove Srednja škola opšteg obrazovanja (ZOŠ) ili jednostavno Srednja škola, i obično kombinuje osnovni i srednji nivo obrazovanja. Sistem je prvi put uveden 1958. godine i uključivao je 12-razredni sistem, dok je 1965. godine bio 10-razredni sistem. Većina srednjih škola ima sva tri nivoa akreditacije za opšte obrazovanje. Neke udaljene škole imaju samo dva nivoa, što je minimalni uslov za sve srednje škole.

Osnovno i srednje obrazovanje podeljeno je na tri nivoa akreditacije opšteg obrazovanja: I – „mlađi“, II – „srednji“, i III – „viši“. Nivo 1 obuhvata razrede od 1 do 4. Razredi 5-9 se obično smatraju II nivoom akreditacije ili osnovnim srednjim obrazovanjem, dok su 10-12 razredi III stepenom. Uprkos imenima, učenici obično uče u istoj školi tokom svog osnovnog i srednjeg obrazovanja. Osnovno školovanje traje 9 godina, a srednje 3 godine.

Cilj opšteg školovanja je da mlađim učenicima pruži znanje o umetnosti i nauci i nauči ih kako da ih praktično koriste.[7] Nastavni plan i program srednje škole obuhvata časove ukrajinskog jezika, ukrajinske književnosti, stranog jezika, svetske književnosti, istorije Ukrajine, svetske istorije, geografije, algebre, geometrije, biologije, hemije, fizike, fizičkog vaspitanja, muzičkog i likovnog. U nekim školama učenici pohađaju i časove zaštite životne sredine i građanskog vaspitanja. Učenici pohađaju svaki čas samo jednom ili dva puta nedeljno. Deo školskog dana se takođe provodi u aktivnostima kao što su šah, karate, dramska sekcija, učenje narodnih priča i narodnih pesama, hor i bend. Nakon škole, učenici mogu imati i časove muzike, fudbala, hokeja ili tenisa.[8]

Dan znanja u Donjecku, 2013

Tokom 9. i 12. razreda, što je obično oko 15. i 17. godine, učenici polažu različite ispite. Sadašnji sistem ispita prolazi kroz promene. U 9. i 12. razredu učenici polažu Nezavisne državne testove (IGT), koji omogućavaju učenicima jedanaestog razreda da uđu na univerzitet bez polaganja posebnih prijemnih ispita. 2008. godine prijemni ispiti su ukinuti i IGT-ovi su postali standard za utvrđivanje uslova za prijem. Međutim, sistem je ponovo promenjen 2010. godine.

U školskoj 2009-2010 potencijalnim diplomcima predviđeno je eksterno nezavisno testiranje nakon završnog državnog ispita iz sledećih predmeta: ukrajinski jezik i književnost, istorija Ukrajine, matematika, biologija, fizika, hemija, geografija i jedan strani jezik (po izboru učenika) na engleskom, nemačkom, francuskom ili španskom. Rezultati testiranja imaće isti status kao prijemni ispiti na visokoškolske ustanove. Ali neki univerziteti mogu da konvertuju bodove u sertifikat eksternog nezavisnog testa prema sopstvenom sistemu ocenjivanja.

Od 2018. godine predvisoko obrazovanje sada traje 12 godina. To znači da će svi učenici koji su ušli u prvi razred 2018. godine diplomirati nakon što završe 12. razred; međutim ovo se ne odnosi na učenike koji su završili prvi razred pre 2018.

Školovanje kod kuće[uredi | uredi izvor]

Obrazovanje dece kod kuće je legalno u Ukrajini i izričito dozvoljeno članovima 59 i 60 ukrajinskog zakona o obrazovanju.

Međunarodne škole[uredi | uredi izvor]

  • Međunarodna škola Meridijan, Kijev (2001)
  • Kijevska međunarodna škola (1992)
  • Francuski licej Ana iz Kijeva (1994)
  • Britanska međunarodna škola, Ukrajina (1997 Nivki, 2011 Pečersk)
  • Pečerska međunarodna škola
  • Klovski licej № 77[9] (1979)

Više srednje obrazovanje[uredi | uredi izvor]

Černivski Univerzitet.

Visoko obrazovanje može da finansira država ili da se finansira privatno. Studenti koji studiraju o državnom trošku dobijaju standardnu stipendiju ako su njihove prosečne ocene na ispitima na kraju semestra i diferenciranom testu najmanje 4; ovo pravilo može biti drugačije na nekim univerzitetima. U slučaju da su sve ocene najviše (5), stipendija se uvećava za 25%. Za većinu studenata nivo državne subvencije nije dovoljan da pokrije osnovne životne troškove. Većina univerziteta obezbeđuje subvencionisano stanovanje za studente van grada. Takođe, uobičajeno je da biblioteke obezbeđuju potrebne knjige za sve registrovane učenike.

Postoje dve diplome koje dodeljuju ukrajinski univerziteti: diploma (4 godine) i master (5–6 godine). Ove diplome se uvode u skladu sa Bolonjskim procesom, u kojem učestvuje Ukrajina. Istorijski gledano, diploma specijaliste (obično 5 godina) se takođe dodeljuje; to je bila jedina diploma koju su univerziteti dodeljivali u sovjetsko vreme. Skoro svi glavni univerziteti nalaze se u regionalnim centrima.

Postdiplomski nivo[uredi | uredi izvor]

Nakon sticanja zvanja magistra, student može upisati univerzitet ili naučni institut radi postdiplomskog obrazovanja. Prvi nivo postdiplomskog obrazovanja je aspirantura koja obično rezultira diplomom kandidat nauke. Kandidati moraju položiti tri ili više kvalifikacionih ispita (jedan ili više iz oblasti specijalnosti, jedan na stranom jeziku po izboru i jedan iz filozofije), objaviti najmanje pet radova u recenziranim časopisima (prema zahtevima koji su postojali do 2013. godine, morali su objaviti najmanje tri rada), napisati disertaciju i odbraniti ga. Ovaj stepen je otprilike ekvivalentan doktoratu u Sjedinjenim Američkim Državama.[10]

Nakon diplomiranja student može nastaviti postdiplomsko obrazovanje. Za to je potrebno od dve do četiri godine studija na doktoranturi. Moraju se dobiti i objaviti značajni naučni rezultati i napisati nova teza. Ovo proizvodi diplomu doktora nauka, ali tipičniji način je rad na univerzitetu ili naučnom institutu uz paralelnu pripremu teze. Prosečno vreme između sticanja diplome kandidata i doktora je otprilike 10 godina, a većina novih doktora ima 40 i više godina. Samo jedan od četiri kandidata dostiže ovu ocenu. Kandidat nauka može zadržati poziciju vanrednog profesora na univerzitetima, ili istraživača/višeg istraživača u naučnim institutima. Doktor nauka može biti u zvanju redovnog profesora, šefa laboratorije ili u istom/višem zvanju. Ukrajinsko Ministarstvo prosvete i nauke razmatra da promeni sovjetske diplome Kandidat nauka i Doktor nauka u Doktore filozofije i Doktorsku Habilitaciju, kao što se desilo u nekoliko drugih post-sovjetskih zemalja.[traži se izvor]

Ocene[uredi | uredi izvor]

Ukrajina je na četvrtom mestu sa najvećim brojem akademskih diplomaca u Evropi

Ukrajina ima stopu pismenosti od 99,4. Ukrajinski univerziteti koriste tradicionalnu skalu od 5:

  • "5" = "odlično"
  • "4" = "dobro"
  • "3" = "zadovoljavajuće"
  • "2" = "nezadovoljavajuće".

"5", "4", "3" se mogu opisati kao "dovoljan uspeh", a "2" - kao "nedovoljan uspeh".

Učenici koji dobiju lošu ocenu „2“, imaju još dve šanse da polože ispit.

Od 2006. godine (a i ranije na nekim univerzitetima) studenti se ocenjuju na skali od 0 do 100. Ove ocene se mogu transformisati na skalu od 5 tačaka otprilike na sledeći način (ovaj sistem može malo da varira od univerziteta do univerziteta i može se menjati s vremena na vreme):

  • od 90 do 100 znači "5"
  • od 74 do 89 znači "4"
  • od 60 do 73 znači "3"
  • od 0 do 59 znači "2"

I skala ocenjivanja i skala od 5 tačaka se koriste u univerzitetskim registrima. Neki predavači radije koriste skalu AF poena za ocenjivanje studenata tokom polaganja ispita.

Što se tiče srednjih škola, i one su do 2000. godine koristile pomenutu skalu od 5 stepeni. Od 2000. godine srednje škole koriste skalu od 12 tačaka, koja se može transformisati u tradicionalnu skalu od 5 tačaka na sledeći način:[traži se izvor]

  • "12" = "5+"
  • "11" = "5"
  • "10" = "5-"
  • "9" = "4+"
  • "8" = "4"
  • "7" = "4-"
  • "6" = "3+"
  • "5" = "3"
  • "4" = "3-"
  • "3" = "2+"
  • "2" = "2"
  • "1" = "2-"
  • "0" = "2--"

Ovde znaci "+" i "-" označavaju bolju i lošiju verziju oznake, na primer, "4-" znači "nešto gore nego dobro". Oznaka "0" se veoma retko daje u ukrajinskim školama (kada učenik odbija da odgovori na pitanje ili radi bilo koji ispit ili zadatak). Ova oznaka se može uporediti sa „2--“ (u Rusiji).

Jezici koji se koriste u obrazovnim ustanovama[uredi | uredi izvor]

25. septembra 2017. novi zakon; Zakon „o obrazovanju“ je potpisao predsednik Porošenko (nacrt usvojen 5. septembra 2017.) kojim će ukrajinski jezik postati jezik obrazovanja od petog razreda.[11] Zakon pravi izuzetke za jedan ili više predmeta kojima je dozvoljeno da se predaju na dva ili više jezika, odnosno na engleskom ili jednom od drugih zvaničnih jezika Evropske unije, i dozvoljava da se bilo koji jezici predaju kao zasebni predmeti.[11][12] Zakon iz 2017. predviđao je trogodišnji prelazni period,[13][14] kasnije produžen do 2023.[15]

Zakon je osudila PSSE i nazvala ga "velikom preprekom podučavanju nacionalnih manjina".[16] Zakon se takođe suočio sa kritikama zvaničnika Mađarske, Rumunije i Rusije.[17] ( Mađarski i rumunski su zvanični jezici Evropske unije, a ruski nije.[18][19]) Ukrajinski zvaničnici su istakli da je novi zakon u potpunosti u skladu sa evropskim normama o pravima manjina.[20] Zakon kaže da se „osobama koje pripadaju manjinama Ukrajine garantuje pravo da studiraju u javnim ustanovama predškolskog i osnovnog obrazovanja na nastavnom jeziku dotičnog autohtonog naroda, zajedno sa državnim nastavnim jezikom“ u posebnim odeljenjima ili grupe.[14] PSSE ovo opisuje kao značajno ograničavanje prava autohtonih naroda bez konsultacija sa njihovim predstavnicima.[16] Ukrajinski ministar spoljnih poslova Pavlo Klimkin izjavio je 27. juna 2018. da se, na osnovu preporuke Venecijanske komisije, jezička odredba zakona o obrazovanju (septembar 2017.) neće primenjivati na privatne škole i da će svaka javna škola za nacionalne manjine „imati široka ovlašćenja da samostalno određuju koja će se nastava izvoditi na ukrajinskom ili njihovom maternjem jeziku“.[21][22]

U januaru 2020. godine, zakon o obrazovanju o jeziku iz 2017. godine je promenjen i legalizovan je da se „jedna ili više disciplina“ predaje na „dva ili više jezika – na službenom državnom jeziku, na engleskom, na drugom službenom jeziku Evropske unije“.[23] Sve škole koje nisu finansirane od strane države bile su slobodne da biraju svoj jezik nastave.[23] Prema zakonu iz 2020. do pete godine obrazovanja svi časovi se mogu u potpunosti izvoditi na manjinskom jeziku bez obavezne nastave na ukrajinskom jeziku.[23] U petoj godini ne manje od 20% časova mora da se drži na ukrajinskom jeziku.[23] Zatim svake godine obim nastave na državnom jeziku (ukrajinskom) treba da se povećava, dostižući 40% u devetom razredu.[23] U dvanaestoj i poslednjoj godini najmanje 60% obrazovanja treba da se predaje na ukrajinskom jeziku.[23]

Pošto je jezik nastave u ukrajinskim školama državni jezik, a to je ukrajinski (nacionalnim manjinama je zagarantovano pravo da studiraju u javnim obrazovnim ustanovama, uključujući i njihov jezik uz ukrajinski).[24]

Školske 2000/2001. godine 70% učenika je pohađalo škole na ukrajinskom jeziku (tamo je ukrajinski primarni jezik nastave), dok je 29% studiralo u školama na ruskom jeziku. U regionima naseljenim ovim grupama postoje škole sa nastavom na rumunskom, krimskotatarskom, mađarskom i poljskomjeziku. Istorijski gledano, jezik nastave se često menjao u Ukrajini. Kada je Ukrajina bila deo Ruske imperije, ukrajinski jezik je bio zabranjen, a ruski je preovladavao među elitom koja je imala pristup školama. Početna politika boljševika bila je podrška lokalnim jezicima, a otvorene su mnoge škole na ukrajinskom jeziku, sa dugoročnim ciljem da se otarase nepismenosti. Od sredine 1930-ih do sredine 1980-ih, politika sovjetske vlade favorizovala je rusifikaciju. Tokom 1970-ih i 1980-ih, broj škola na ruskom jeziku se stalno povećavao na račun škola na ukrajinskom jeziku. Nakon što je Ukrajina stekla nezavisnost, trend je obrnut. Međutim, ponovno uvođenje formalnog učenja na ukrajinskom jeziku trajalo je duže nego što se očekivalo. U nekim školama koje su pokušale da pređu na ukrajinski, deo ili veći deo nastave se i dalje izvodi na ruskom. Na univerzitetima postoje slični trendovi. Školske 1991/92. godine, prema podacima Centra Razumkov, 49% srednjoškolaca se školovalo na ukrajinskom jeziku, a 50% na ruskom.

Obrazovanje međunarodnih studenata[uredi | uredi izvor]

Ukrajina je popularna destinacija za obrazovanje među azijskim i afričkim studentima. Sada ima više od 63.000 studenata iz 130 zemalja sveta.[25] Mnogo nevladinih kompanija pokušava da pomogne studentima iz celog sveta da se prijave na neki od univerziteta u Ukrajini. Primer za to je Ukrajinska obrazovna agencija.[26]

Tokom ruske invazije 2022[uredi | uredi izvor]

Za više informacija pogledajte: Invazija Rusije na Ukrajinu
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski u poseti školi u Irpinju u Bučanskom okrugu povodom Dana znanja 1. septembra 2022.
Zelenski sa ukrajinskim studentima u Perejaslavu u decembru 2022

Obrazovanje od oko 5,5 miliona dece bilo je pogođeno ratom, a oko 22 škole su svakodnevno bile napadnute, na osnovu podataka organizacije Save the Children i zvaničnim ukrajinskim podacima. Istraživanje ukrajinske vlade procenilo je u junu 2022. da je 5,7 miliona dece školskog uzrasta starosti između 3 i 18 godina pogođeno ratom, a od njih 2,8 miliona je raseljeno.[27] Početkom aprila 2022. objavljeno je da je najmanje 869 obrazovnih objekata ili oko 6% škola u Ukrajini oštećeno, pri čemu su oko 83 potpuno uništene, a druge učionice se koriste kao smeštaj za hitne slučajeve. Pored toga, nedostajalo je nastavnika, što je bilo zabrinjavajuće i pre invazije, ali su uglavnom prosvetni radnici bile žene koje su postale izbeglice na drugim mestima sa svojom decom.[28]

Ukrajinska vlada je pauzirala celokupno obrazovanje na nekoliko dana kada je prvi put izbio rat, pre nego što se vratila na onlajn učenje što je bilo presedno tokom pandemije Kovida-19, pri čemu su neke škole ponovo otvorene sa ličnom nastavom do maja 2022. u manje pogođenim oblastima.[29] Na početku školske 2022–2023. mnoge ukrajinske škole pokušale su da se ponovo otvore za školsku godinu, međutim mnoge su teško oštećene u ratu i nemaju bezbedne lokacije za učenike i prosvetne radnike ako zgrade budu napadnute.[30] Prema vladinim propisima, školsko sklonište bi trebalo da bude dovoljno veliko da omogući nastavak nastave, ali ako ne mogu primiti sve upisane učenike, škole bi trebalo da ponude vanredno učenje na licu mesta i onlajn učenje za sve upisane učenike.[29] Oko 51% škola u Ukrajini planiralo je da se vrati ličnom obrazovanju uz onlajn učenje ako roditelji to više vole, pri čemu će bilo koja škola koja nema brz pristup skloništima ili se nalazi blizu granica sa Rusijom ili Belorusijom ostati virtuelna.[31]

U januaru 2023. Unicef izjavljuje da je obrazovanje za više od 5 miliona dece pogođeno ratom u Ukrajini. Upotreba eksplozivnog oružja u sukobu uništila je hiljade škola i drugih obrazovnih objekata širom Ukrajine, posebno onih koji se nalaze u gusto naseljenim područjima. Unicef je pozvao na veću podršku kako bi se osigurao pristup resursima i materijalima za oflajn učenje za decu.[32]

Kritike[uredi | uredi izvor]

Prema britanskom ekonomisti Frensis Kernkros (u aprilu 2010.), „ukrajinsko obrazovanje je previše okrenuto ka unutra, previše korumpirano i suviše siromašno da bi dobro obavljalo posao“.[33] Prema švedskom ekonomisti Andersu Oslundu (u oktobru 2012.) najbolji delovi ukrajinskog obrazovnog sistema su osnovno obrazovanje iz matematike i hemije.

Ukrajinski profesor O. Bazaluk izveštava da ukrajinsko obrazovanje ne pruža učeniku ništa drugo do iluziju obuke. Kao rezultat toga, većina ukrajinskih diplomaca ne poseduje ni osnovni nivo stručnog znanja kada napuste svoje škole. Usled izuzetno neefikasne obrazovne politike ukrajinske vlade i sveprisutne korupcije, svakodnevni život društva značajno je izmenjen. Novorazvijeni kvaliteti društvene transformacije uključuju agresivnost, grubost, netoleranciju, hvalisavost, povučenost i tako dalje.[34]

U 2013, obrazovni sistem je završio na trećem mestu sa najvećim procentom studenata koji su dali mito i to sa 33%.[35]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b „Beyond the scandal: what is Ukraine's new education law really about? | openDemocracy”. 
  2. ^ Bassis/Dhilawala.
  3. ^ „Ukraine - HRMI Rights Tracker”. rightstracker.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-03-04. 
  4. ^ Education Ministry: Some 44 percent of children unable to attend kindergarten, Kyiv Post (11 August 2010)
  5. ^ Tymoshenko promises to commission all unfinished schools in 2010, Interfax-Ukraine (5 October 2009)
  6. ^ Ukrainian schools to manage budgetary financing independently starting from 1 January, says Tymoshenko, Interfax-Ukraine (1 October 2009)
  7. ^ Bassis/Dhilawala (2009).
  8. ^ Kummer, Patricia K. (2001) Ukraine Enchantment of the World
  9. ^ „Klovsьkiй Lіceй”. klovsky77.com.ua. 
  10. ^ Great Soviet Encyclopedia (na jeziku: ruski) (3rd izd.). Moscow: Sovetskaya Enciklopediya. Vol. 11. 
  11. ^ a b „Ukrainian President Signs Controversial Language Bill Into Law”. RadioFreeEurope/RadioLiberty (na jeziku: engleski). 2017-09-26. Pristupljeno 2020-04-14. 
  12. ^ Tulup, Margarita (2017-12-08). „Beyond the scandal: what is Ukraine's new education law really about?”. openDemocracy (na jeziku: engleski). Liz Barnes, translator. Pristupljeno 2020-04-14. 
  13. ^ „New education law becomes effective in Ukraine”. www.unian.info (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-12-07. 
  14. ^ a b Pro osvіtu | vіd 05.09.2017 № 2145-VIII (Storіnka 1 z 7)
  15. ^ „Ukraine agrees to concessions to Hungary in language row”. www.unian.info (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-12-07. 
  16. ^ a b „PACE - Resolution 2189 (2017) - The new Ukrainian law on education: a major impediment to the teaching of national minorities' mother tongues”. assembly.coe.int. Pristupljeno 2021-12-07. 
  17. ^ „Ukrainian Language Bill Facing Barrage Of Criticism From Minorities, Foreign Capitals”. RadioFreeEurope/RadioLiberty (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-12-07. 
  18. ^ „Consolidated version of Regulation No 1 determining the languages to be used by the European Economic Community” (PDF). Europa. European Union. Pristupljeno 30. 7. 2010. 
  19. ^ „Languages of Europe – Official EU languages”. European Commission. Pristupljeno 27. 6. 2016. 
  20. ^ „Hungary in language dispute with Ukraine over schools”. BBC News (na jeziku: engleski). 2017-10-10. Pristupljeno 2021-12-07. 
  21. ^ Hungary realizes Ukraine not to change education law – Klimkin, UNIAN (27 June 2018)
  22. ^ Debate on language provisions of Ukraine's education law not over – minister, UNIAN (12 January 2018)
  23. ^ a b v g d đ „Reconciliation schools: do the new language norms rule Ukraine's conflict with Hungary” (na jeziku: Ukrainian). European Pravda. 7. 1. 2020. Pristupljeno 29. 9. 2023. 
  24. ^ Beyond the scandal: what is Ukraine's new education law really about?
  25. ^ „Ukraina zarabatыvaet na inostrannыh studentah $500 mln v god”. segodnya.ua. 11. 7. 2022. 
  26. ^ „Ukrainian Educational Agency”. Arhivirano iz originala 07. 10. 2022. g. Pristupljeno 21. 04. 2024. 
  27. ^ John, Tara; Kostenko, Maria (23. 8. 2022). „Bomb shelters, knowledge gaps and the need for community. Six months into the war, Ukrainian schools are reflecting the new reality”. CNN. Pristupljeno 2022-09-01. 
  28. ^ Dasey, Jason (2022-04-05). „Russia attacking more than 20 schools a day in Ukraine, Save the Children says”. ABC News (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-04-25. 
  29. ^ a b Jozwiak, Gabriella (2022-08-30). „Metal bars, heavy sandbags and air raid shelters – the battle to reopen schools in Ukraine”. The Telegraph (na jeziku: engleski). ISSN 0307-1235. Pristupljeno 2022-09-01. 
  30. ^ John, Tara; Kostenko, Maria (23. 8. 2022). „Bomb shelters, knowledge gaps and the need for community. Six months into the war, Ukrainian schools are reflecting the new reality”. CNN. Pristupljeno 2022-09-01. John, Tara; Kostenko, Maria (August 23, 2022).
  31. ^ ARHIROVA, HANNA; FISCH, YESICA (1. 9. 2022). „It's back to school in Ukraine — but far from normal”. Idaho State Journal (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 06. 09. 2022. g. Pristupljeno 2022-09-01. 
  32. ^ „Ukraine war disrupts education for more than five million children: UNICEF”. UN news. Pristupljeno 23. 1. 2023. 
  33. ^ Education problems deeper than language, Kyiv Post (2 April 2010)
  34. ^ Bazaluk, Oleg (2016). „Introduction”. Corruption in Ukraine: Rulers' Mentality and the Destiny of the Nation. Cambridge Scholars. str. XI. ISBN 9781443896894. 
  35. ^ Transparency International Global Corruption Barometer: Ukraine has become more corrupt over the last two years, The Ukrainian Week (9 July 2013)

Dodatna literatura[uredi | uredi izvor]

  • S. Kvit, The Battlefront of Civilizations: Education in Ukraine – Kyiv : Kyiv-Mohyla Academy Publishing House, 2015. – ISBN 978-966-518-685-4.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Образовање_у_Украјини&oldid=27784308”