Objekat (rečenični član)
Objekat je jedan od zavisnih rečeničnih članova, to je dopuna glagolu. Oblik u kojem će stajati objekat zavisi od glagola koji se dopunjava.[1] Objekat može biti pravi (bliži) i nepravi (dalji).
Iskazivanje objekta[uredi | uredi izvor]
Objekat može biti iskazan:
- Marko jede keks.
- Marko jede kiflu sa džemom.
- Marko je rekao da će doći.
Pravi objekat[uredi | uredi izvor]
Pravi objekat dopunjuje prelazne glagole i stoji u akuzativu bez predloga.
- Uzmi kolače.
- Majka peva pesmu.
Pravi objekat može biti i:
- partitivan (stoji u partitivnom genitivu koji je sinoniman sa akuzativom bez predloga)
- Donesi mleka/mleko.
- odrični pravi objekat
- Nije rekao ni reči/reč.[2]
Nepravi objekat[uredi | uredi izvor]
Nepravi objekat je dopuna neprelaznim glagolima i može stajati u genitivu, dativu, akuzativu sa predlogom, instrumentalu ili lokativu.
- Tanja se obradovala poklonu.
- Miona se navikla na teret.
- Obratila se Tanji.[3]
Objekat nikada ne stoji u nominativu i vokativu.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Stanojčić,Popović. Gramatika srpskoga jezika. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. str. 222.
- ^ Stanojčić, Popović. Gramatika srpskoga jezika. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. str. 223.
- ^ Stanojčić, Popović, Živojin, Ljubomir. Gramatika srpskoga jezika. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. str. 224.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Živojin Stanojčić, Ljubomir Popović: Gramatika srpskoga jezika, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1992.
- Mihailo Stevanović, Savremeni srpskohrvatski jezik, Naučna knjiga, Beograd,1986.
