Ogulinski proces

Josip Broz Tito u vreme Ogulinskog procesa, 1927.

Ogulinski proces je naziv za sudski proces koji je od 25. do 28. oktobra 1927. održan pred Kraljevskim sudbenim stolom u Ogulinu protiv Josipa Broza Tita i šestorice optuženih za širenje komunističke propagande. Josip Broz i trojica optuženih proglašeni su krivima i osuđeni na vremenske kazne zatvora, dok su ostala trojica oslobođena.

Sudski proces je imao je za cilj da osudi Josipa Broza i njegove saradnike zbog sindikalnog organizovanja radnika u brodogradilištu u Kraljevici, kao i organizovanju velikog štrajka, avgusta 1926. godine.

Zatvorsku kaznu od sedam meseci, Josip Broz je odležao tek krajem 1933. i početkom 1934, nakon odležanih pet godina zatvora, na koje je bio osuđen na tzv. „Bombaškom procesu”, novembra 1928. godine.

Titov boravak u Kraljevici

Spomen-ploča na mestu, na kome se nalazila kuća u kojoj je stanovao Josip Broz Tito, tokom boravka u Kraljevici, od septembra 1925. do oktobra 1926.

Polovinom septembra 1925. metalski radnik Josip Broz napustio je Veliko Trojstvo i sa suprugom Pelagijom i sinom Žarkom, u potrazi za novim poslom, otišao u Zagreb. Odatle je na preporuku nekih članova rukovodstva Pokrajinskog komiteta KPJ za Hrvatsku i Slavoniju otišao u Kraljevicu, sa zadatkom da pomogne tamošnjoj partijskoj organizaciji i poboljša organizovanje tamošnjih radnika. Po dolasku u Kraljevicu, uz pomoć Antona Štefanića, koji je bio predradnik zaposlio se u preduzeću Jugoslovenska brodogradilišta d.d, gde je radio u radionici za popravku i izradu delova za brodske motore.

Ubrzo po dolasku u Kraljevicu, Broz se povezao sa dr Pavlom Gregorićem, koji je u toku 1924. uspeo da obnovi tamošnju partijsku organizaciju KPJ i koji ga je detaljno upoznao sa situacijom i stanjem u partijskoj organizaciji i radničkom pokretu u Kraljevici i okolnim mestima. U periodu do decembra, Josip Broz je bio aktivan na političkom i sindikalnom organizovanju radnika. Uspeo je da u brodogradilištu formira partijsku organizaciju, koja je brojala 15 članova, a takođe je obnovio rad sindikalne podružnice Nezavisnih sindikata, koja je okupljala preko 100 radnika. Obavljao je dužnost sekretara partijske organizacije i sekretara sindikalne podružnice.

Svoju aktivnost proširio je i van brodogradilišta, pa se povezao i sa organizacijama KPJ u Bakru i Hreljinu, kao i organizacijama u Sušaku, Crikvenici i Svetoj Jeleni. Početkom 1926. prilikom izbora za radničke poverenike u Brodogradilištu, od pet izabranih poverenika dvojica su pripadala Nezavisnim sindikatima — Josip Broz i Anton Štefanić. Bio je organizator proslave Prvog maja, koji je u to vreme bio zabranjen, organizovao je nekoliko zborova, kao i prikupljanje pomoći za radnike u štrajku i dr.

Početkom avgusta 1926, zbog odluke uprave brodogradilišta da ne isplati deo radničkih nadnica, organizovao je dvočasovni štrajk radnika koji su radili na popravci jednog vojnog plovnog objekta. Pošto je odziv radnika bio velik, uprava brodogradilišta se obavezala da isplati deo radničkih zarada. Uprkos obećanju, Uprava je nastavila po starom i nije isplatila radničke zarade, pa je Broz u ime sindikalne podružnice tražio od Saveza radnika metalne industrije i obrta Jugoslavije da preko Inspekcije rada tražio od Ministarstva vojske i mornarice isplatu radnika.

Pošto posle sedam nedelja radnicima u brodogradilištu nisu isplaćene zarađene nadnice, na inicijativu partijske organizacije u Brodogradilištu je 24. avgusta održan kratak sastanak na kome je odlučeno da se krene u štrajk i izabran je Štrajkački odbor, čiji su članovi bili radnički poverenici — Josip Broz i Anton Štefanić. Istog dana, u štrajk je stupilo svih 135 radnika koji su radili na doku. Posle šesnaest dana štrajka, 8. septembra Broz i Štefanić su u Sušaku sa Upravom preduzeća potpisali Ugovor o isplati radničkih zarada, kao i povratku svih zaposlenih na posao 9. septembra.

Uprkos obećanju, Uprave da neće biti sprovođenja represalija i otpuštanja zbog štrajka, Josip Broz kao organizator štrajka, među prvima dobija otkaz 2. oktobra. Ubrzo po dobijanju otkaza, sa porodicom je napustio Kraljevicu i otišao u Zagreb.

Hapšenja u Kraljevici

Na osnovu dojave, policija je 11. jula 1927. u Kraljevici uhapsila petoricu radnika — Rade Celer, Vjekoslav Franović, Filip Pavešić, Ivan Pravdica i Lovro Juretić. Istog dana u Bakru je uhapšen Ivan Dujmić. Svi su uhapšeni pod optužbom da su članovi Nezavisnih sindikata, da poseduju razne komunističke knjige i brošure i da propagiraju komunističke i boljševičke ideje.

Prilikom hapšenja Rada Celera i Ivana Dujmića policija je zaplenila 15 marksističkih knjiga i brošura, od kojih su samo dve bile zabranjene. Među dozvoljenim marksističkim knjigama nalazile su se — Osnutak Treće internacionale, Živko Topalović Komunisti u opštini, Fridrih Engels i Karl Radek Razvitak socijalizma od utopije do nauke i od nauke do dela, Sima Marković Valutno pitanje, Kroz sindikalnu teoriju i praksu, Bijeli teror i Međunarodna crvena pomoć, Pavle Pavlović Besposlica i dr. Među zaplenjenim knjigama bila su i dela ruskog pisca Ivana Sergejeviča Turgenjeva, kao i roman Quo vadis Henrika Sjenkjeviča i dr.

Pored već uhapšenih, policija je 20. jula u Hreljinu uhapsila još trojicu radnika — Anđelo Blažina, Franjo Grubišić i Viktor Paškvan, ali su oni kasnije izuzeti iz ovog krivičnog postupka.

Hapšenje Josipa Broza

Na osnovu zahteva policije iz Sušaka, zagrebačka policija je 14. jula 1927. uhapsila Josipa Broza u njegovoj kancelariji u prostorijama Nezavisnih sindikata, u Ilici broj 49 u Zagrebu. Uhapšen je pod optužbom da je bio u vezi sa uhapšenim radnicima iz Kraljevice i Bakra i prilikom hapšenja je izvršen pretres njegove kancelarije i stana na Trešnjevki. Tokom pretresa, kancelarije i stana pronađen je izvestan materijal, ali on nikako nije mogao dovesti Broza u vezu sa uhapšenicima iz Kraljevice.

Istog dana, zagrebačka policija je pod istom optužbom uhapsila doktora Miroslava Delića, lekara Ortopedske bolnice „Sveti Duh“ u Zagrebu. Uhapšen je jer ranije radio kao kao lekar u Sanatorijumu u Kraljevici. Istog dana, nakon hapšenja, obojica su odvojenim transportom prebačena u Sušak, gde su predati policijskom povereništvu, a sutradan su prebačeni u zatvor Kotarskog suda u Bakru. Po prijemu u zatvor Kotarskog suda, 16. jula izvršeno je saslušanje Broza i Delića, posle koga je Delić pušten na slobodu.

Titov boravak u pritvoru

Frankopanska kula u Ogulinu, u kojoj se nalazio zatvor Kraljevskog sudbenog stola u kome je Josip Broz Tito boravio u pritvoru od 20. jula do 22. avgusta 1927. i kasnije na izdržavanju kazne od 15. novembra 1933. do 12. marta 1934.

Nakon pet dana boravka u zatvoru Kotarskog suda u Bakru, Josip Broz je zajedno sa optuženima Radetom Celerom i Ivanom Dujmićem prebačen u Ogulin, u zatvor Sudbenog stola, koji se nalazio u Frankopanskoj kuli, sagrađenoj u 15. veku, dok su ostali uhapšenici pušteni na slobodu. Broz je bio zatvoren među kriminalcima u sobi broj 6 na drugom spratu.

Zbog odugovlačenja sa sudskim istragom i loših uslova u pritvoru, Josip Broz je u znak protesta polovinom avgusta stupio u štrajk glađu. Posle pet dana štrajka, posle obećanja da će istražni postupak biti ubrzan prekinuo je štrajk glađu. Istraga je ubrzo završena i 22. avgusta je pušten na uslovnu slobodu do suđenja.

Tokom boravka u pritvoru, u javnosti je pokrenuta kampanja za njegovo puštanje. O Titovom boravku u zatvoru, pisala je radnička i druga štampa — zagrebački listovi Borba i Novosti, sušački Novi List, beogradski listovi Politika i Novosti i dr. Kampanja za puštanje Broza iz pritvora vođena je zajedno sa kampanjom za puštanje iz pritvora Radomira Vujovića i Labuda Kusovca. Komitet za odbranu žrtava belog terora na Balkanu iz Pariza uputio je telegram predsedniku Vlade Kraljevine SHS Velimiru Vukićeviću sa potpisima oko 40 uglednih kulturnih i javnih radnika Francuske u kojem su tražena iscrpna obaveštenja o uhapšenicima Vujoviću, Kusovcu i Brozu, kao i zahtev za njihovo puštanje na slobodu. Poznati advokat Teodor Bartošek, predstavnik ovog Komiteta i potpredsednik Čehoslovačke lige za borbu protiv reakcije doputovao je 12. avgusta u Beograd sa zadatkom da sazna šta se dešava sa pomenutim uhapšenicima.

Proces

Sudski proces Josipu Brozu i šestorici optuženih održan je pred Kraljevskim sudbenim stolom u Ogulinu, od 25. do 28. oktobra 1927. godine. Optužnicu je zastupao tužilac Milan Devčević, a optuženi su terećeni po članu 1. Zakona o zaštiti javne bezbednosti — zbog članstva u Komunističkoj partiji i održavanja veza sa radničkim pokretom u inostranstvu, kao i zbog komunističke propagande i čitanja marksističke literature.

Optužene je branio advokat dr Zdravko Lenac, koji je uspeo da ospori dobar deo optužnice. Tako da je deo optuženih bio oslobođen, a deo osuđen samo zbog komunističke propagande i posedovanja zabranjenih marksističkih knjiga.

Kraljevski sudbeni stol u Ogulinu je 28. oktobra doneo presudu prema kojoj je Ivan Dujmić osuđen na godinu dana, Josip Broz i Rade Celer na sedam meseci i Ivan Pravdica na šest meseci zatvora, dok su ostala trojica optuženih bili oslobođeni. Na ovu presudu žalili su se i Državno tužilaštvo i odbrana.

Posle izricanja presude sva četvorica osuđenih su puštena na slobodu do pravosnažnosti presude.

Optuženi

Pored Josipa Broza Tita, za širenje komunističke propagande bila su optužena još šestorica radnika:

• Ivan Dujmić (1892) trgovački pomoćnik iz Bakra. Prvobitno osuđen na godinu zatvora, ali mu je kazna umanjena na devet meseci.
• Ivan Pravdica (1908) mašinbravar iz Kraljevice. Prvobitno osuđen na šest meseci zatvora, ali mu je kazna umanjena na tri meseca.
• Rade Celer (1896) postolar iz Kraljevice. Prvobitno osuđen na sedam meseci zatvora, ali mu je kazna umanjena na pet meseci.
• Lovro Juretić (1894) tesar iz Kraljevice. Oslobođen optužbe.
• Vjekoslav Franović (1905) mašinbravarski pomoćnik iz Kraljevice. Oslobođen optužbe.
• Filip Pavešić (1902) kovač iz Kraljevice. Oslobođen optužbe.

Žalba

Pošto su se na presudu Kraljevskog sudbenog stola žalili i Državno tužilaštvo i optuženi, ona je upućena na razmatranje Kraljevskom stolu sedmorice u Zagrebu, koji je 31. oktobra 1928. potvrdio presudu, ali je smanjio kazne optuženima. Ivanu Dujmiću je kazna smanjena na devet, Josipu Brozu i Radetu Celeru na pet, a Ivanu Pravdici na tri meseca zatvora.

U vreme donošenja nove presude, Josip Broz se nalazio u pritvoru jer je 4. avgusta 1928. ponovo uhapšen. Na tzv „Bombaškom procesu” 14. novembra iste godine bio je osuđen na pet godina zatvora, koje je odslužio u zatvorima u Lepoglavi i Mariboru. Po isteku petogodišnje zatvorske kazne, 14. novembra 1933. iz zatvora u Mariboru je prebačen u Ogulin, gde je u zatvoru Okružnog suda u Ogulinu u Frankopanskoj kuli, do 12. marta 1934. odslužio petomesečnu kaznu zatvora (umanjenu za vreme provedeno u pritvoru od 14. jula do 22. avgusta 1927. godine).

Literatura

• Sobolevski, Mihael (1976). Ogulinski proces Josipu Brozu. Zagreb: August Cesarec.  COBISS.SR 118641671
• Hronologija revolucionarne delatnosti Josipa Broza Tita. Beograd: Export-press. 1978.  COBISS.SR 50094343
• Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom I 1919—1941. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980.  COBISS.SR 1539739342
• Josip Broz Tito sabrana djela — tom I. Beograd: Izdavački centar „Komunist”. 1982.  COBISS.SR 75714060
• Josip Broz Tito sabrana djela — tom II. Beograd: Izdavački centar „Komunist”. 1981.  COBISS.SR 75701004
• Dedijer, Vladimir (1981). Novi prilozi za biografiju Josipa Broza Tita tom I. Beograd: Rad.  COBISS.SR 166615559
• Dedijer, Vladimir (1984). Novi prilozi za biografiju Josipa Broza Tita tom II. Beograd: Rad.  COBISS.SR 39211271

Spoljašnje veze

• „JOSIP BROZ TITO I OGULINSKI PROCES”. zavicajni-muzej-ogulin.hr. n.d.