Odmenje
 |
Odmenje | |
|---|---|
| Administrativni podaci | |
| Država | Srbija |
| Upravni okrug | Raški |
| Grad | Kraljevo |
| Stanovništvo | |
| — 2011. |  0 |
| Geografske karakteristike | |
| Koordinate | 43° 31′ 07″ S; 20° 36′ 28″ I / 43.518666° S; 20.607833° I |
| Vremenska zona | UTC+1 (CET), leti UTC+2 (CEST) |
| Aps. visina | 900 m |
.svg)  Odmenje Odmenje na karti Srbije | |
| Ostali podaci | |
| Pozivni broj | 036 |
| Registarska oznaka | KV |
Odmenje je selo u Srbiji, u jugozapadnom delu opštine Kraljevo, 6 km udaljeno od Ušća na Ibru. Leži na padinama planine Čemerno, na oko 900 m nadmorske visine i već nekoliko godina nema stanovnika (poslednje su napuštene kuće Aleksića i Radovanovića). Nekada je u selu bilo mnogo žitelja (porodice Stojanovića, Vukovića, Pešića, Antonijevića, Petrovića itd), ali se većina stanovnika iselila 60-ih i 70-ih godina 20. veka, formiravši u dolini Ibra zaseoke Pustopolje i Jagnjilo. U selu je ostalo desetak kuća koje polako propadaju. Ljudi su se uglavnom bavili stočarstvom i manjim delom poljoprivredom. Okolina je bogata mešovitim bukovo-četinarskim šumama, te planinskim izvorima; nekada je bilo i puno divljači (vuk, lisica, srndać, divlja svinja), ali je danas taj broj znatno opao.
Jedna legenda kaže da se selo nekada davno zvalo Drlupa, a da je naziv Odmenje dobilo u vreme Nemanjića. Naime, kada je Stefan Nemanja dolazio da lovi na mesto gde je kasnije podigao manastir Studenicu, on je svake noći tražio da mu u šatore dovedu po jednu devojku iz okolnih sela. Kada je na red došla devojka iz Drlupe, nju je presrela Nemanjina žena Ana i zapretila joj da ne ide, da će te noći Nemanji ići ona sama. Veliki župan je uobičajeno uveče u šator primio svoju ženu, misleći da je devojka iz Drlupe. Da bi pokazao koliko je te noći bio zadovoljan, Nemanja je Ani (i dalje ne znajući da je to ona) poklonio prsten. Sutradan mu se ova pokazala, ali je on ostao u neverici da je noć proveo sa sopstvenom ženom. Međutim, kada mu je ova pokazala prsten, poverovao je. Legenda dalje kaže da se te noći začeo Sveti Sava. Navodno je selo, po tome što je Ana „odmenila“ devojku iz Drlupe kod Nemanje, kasnije dobilo ime Odmenje.
Druga legenda ponavlja istu priču, samo je smešta u vreme Osmanlija, a Stefana Nemanju zamenjuje nekim pašom.
Odmenje je svakako staro naselje, o tome svedoče i nadgrobni spomenici na seoskom groblju i ostaci takozvane grčke crkve u samom selu. No, starost sela se pouzdano ne može utvrditi.
Poslednjih godina, selo se pročulo po lekovitoj vodi, koja se odnedavno, pod nazivom „Odmenjska“ i flašira. Izvori ove vode nalaze se nedaleko od sela, u mestu zvanom Močila, na oko 700 m nadmorske visine. Meštani su nekada tu umakali konoplju (otuda i naziv) koju su kasnije koristili za tkanje, a vodu su počeli da koriste kao lekovitu, kada je navodno jedan Odmenjac svoga bolesnog konja ostavio tu u Močilima, a ovaj mu se sam kasnije u štalu vratio potpuno zdrav. Legenda kaže da je izvor osveštao Sveti Sava. Voda je bogata mineralima, a inače se koristi za bolesti gastro-vaskularnog sistema (čir na želucu, gorušica...), sistema za izlučivanje (ešerihija koli i uopšte bakterije u mokraći), za površinske rane itd.
Potok Želebić deli Odmenje od planine Rajkovače, a ostali okolni toponimi jesu Laz, Kupusište, Kumino Gumno, Kozji kao, Prevoja, Vodovođe, Korita, Lazine i drugi.
Odmenje je selo koje odavno umire. Meštani se nadaju da će u budućnosti neko prepoznati sve blagodati koje ovaj kraj nudi i pokušati da u Odmenje vrati život. Nedavno obnavljanje starog seoskog bunara je korak u tom pravcu.
