Pređi na sadržaj

Odrasli

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Deo serije o
Razvoju čoveka
Faza razvoja
Biološke prekretnice
Razvojni periodi
Teorije o razvoju

Odrasli čovek ili adult (lat. adultus — „odrastao“, „sazreo“) je osoba koja je završila psihofizički rast i može se smatrati odraslom ili punoletnom. Obično je to osoba koja je dostigla legalne godine zrelosti (18 ili više godina). Kod životinja se pod odraslim ili adultom smatra svaka jedinka koja je polno zrela. U ljudskom kontekstu, termin odrasla osoba dodatno ima značenja povezana sa socijalnim i pravnim pojmovima. Za razliku od „maloletnika”, pravno punoletna je osoba koja je navršila punoletnost i zbog toga se smatra nezavisnom, samoodrživom i odgovornom. Tipično doba dostizanja pravne punoletnosti je 18 godina, mada definicija može varirati zavisno od pravnog sistema i zemlje.

Ljudska odraslost obuhvata psihološko razviće odraslih. Definicije odraslog doba često su nedosledne i kontradiktorne; osoba može biti biološki odrasla i imati ponašanje odraslih, ali se i dalje tretira kao dete ako je ispod pravne granice punoletstva. Suprotno tome, osoba može biti pravno odrasla, ali da nema zrelost i odgovornost koja bi mogla definisati karakter odraslog čoveka.

U različitim kulturama postoje događaji koji se odnose na prelazak sa deteta na odraslu osobu ili odrastanje. To često obuhvata polaganje niza testova koji pokazuju da je osoba spremna za odraslost ili dostizanje određenog doba, ponekad u kombinaciji sa demonstrirajućom pripremom. Većina modernih društava određuje zakonsku punoletnost baziranu na dostizanju zakonom određenog starosnog doba bez potrebe za demonstriranjem fizičke zrelosti ili pripreme za odraslost.

Biološka odraslost[uredi | uredi izvor]

Grupa odraslih ljudi

Istorijski i kulturni, odraslo doba je određeno prvenstveno početkom puberteta (pojava sekundarnih polnih karakteristika kao što su menstruacija kod žena, ejakulacija kod muškaraca i stidne lake kod oba pola).[1] U prošlosti je osoba obično prelazila sa statusa deteta direktno u status odrasle osobe, često je ovaj pomak obeležen nekom vrstom testa ili ceremonije odrastanja.[2] Tokom Industrijske revolucije, deca su išla na posao u veoma ranom uzrastu kako bi pomogla svojoj porodici da preživi. Nije bilo velikog naglasak na školi ili obrazovanju. Mnoga deca su mogla da se zaposle i nisu bila obavezna da imaju iskustvo kao odrasli danas.

Nakon što je stvoren društveni konstrukt adolescencije,[3] odraslo doba je podeljeno na dva oblika: biološko odraslo doba i društveno odraslo doba. Dakle, sada postoje dva primarna oblika odraslih: biološki odrasli (ljudi koji su stekli reproduktivnu sposobnost, plodni su ili koji pokazuju sekundarne polne karakteristike) i društveni odrasli (ljudi koje njihova kultura ili zakon priznaje kao odrasle). U zavisnosti od konteksta, odrasla osoba može se odnositi bilo koju definiciju. Jedan drugi aspekt odraslog doba koji je relativno nov je psihološko funkcionisanje. Prema Džefriju Arnetu, odrasli mogu sami da donose finansijske odluke, finansijski su nezavisni i sposobni su sami da donose teške životne odluke.

Iako malo ili nimalo uspostavljenih rečnika daje definiciju pojma biološki odrasli od dve reči, prva definicija odrasle osobe u više rečnika uključuje „stadijum životnog ciklusa životinje nakon što je dostignut reproduktivni kapacitet“.[4][5] Dakle, osnovna definicija reči odrasla osoba je period koji počinje fizičkom polnom zrelošću, a koja se javlja negde nakon početka puberteta. Iako je ovo primarna definicija osnovne reči „odrasli“, termin se takođe često koristi da se odnosi na društvene odrasle osobe. Termin biološka odrasla osoba naglašava ili pojašnjava da se koristi originalna definicija, zasnovana na fizičkoj zrelosti (tj. dostizanju reproduktivne kompetencije).[6]

Vreme puberteta varira od deteta do deteta, ali obično počinje oko 10 ili 11 godina. Devojčice obično počinju proces puberteta sa 10 ili 11 godina, a dečaci sa 11 ili 12 godina.[7][8][9] Devojčice generalno završavaju pubertet sa 15–17 godina, a dečaci sa 16 ili 17 godina.[9][10] Ishrana, genetika i okruženje takođe obično igraju ulogu u početku puberteta.[11] Devojke će proći kroz nagli rast i dobiti na težini u nekoliko delova tela. To je zbog prirodnih procesa puberteta, ali genetika takođe igra ulogu u tome koliko će dobiti na težini ili koliko će postati više.[12]

Jedna nedavna oblast debate u nauci o razvoju mozga je najverovatnije hronološka starost za punu mentalnu zrelost, ili zaista, ako takvo doba uopšte postoji. Uobičajene tvrdnje koje se ponavljaju u medijima (zasnovane na tumačenju podataka imidžinga), sugerišu „krajnju tačku“ od 25 godina, pozivajući se na prefrontalni korteks kao jedno područje koje možda još nije u potpunosti zrelo u dobi od 18 godina.[13] Ova tumačenja, i njihove implikacije na kontrolu impulsa kod tinejdžera, osporavali su mnogi autori koji rade u ovoj oblasti.[14][15][16][17]

Zakonsko punoletstvo[uredi | uredi izvor]

Pravno, punoletstvo obično znači da je neko postao punoletan – kada roditelji gube roditeljska prava i odgovornosti u vezi sa osobom o kojoj je reč. U zavisnosti od nečije nadležnosti, starosna dob punoletstva može ili ne mora biti određena nezavisno i ne treba se mešati sa minimalnim uzrastom koji se primenjuje na druge aktivnosti, kao što su sklapanje ugovora, brak, glasanje, posao, služenje u vojsci , kupovina/posedovanje vatrenog oružja, vožnja, putovanje u inostranstvo, upotreba u alkoholnih pića, pušenje, seksualne aktivnosti, kockanje, rad kao manekenka ili glumac u pornografiji, kandidovanje za predsednika itd. Ulazak mlade osobe u neko mesto može biti ograničen zbog opasnosti za tu osobu, zabrinutosti da bi to mesto moglo da navede osobu na nemoralno ponašanje ili zbog rizika da mlada osoba nanese štetu (na primer, na izložbi krhkih stavki). Može se razlikovati zakonitost radnji mladog lica, odnosno omogućavanja mladoj osobi da izvrši taj čin, prodajom, izdavanjem, pokazivanjem, dozvoljavanjem ulaska, dozvoljavanjem učešća itd. Mogu postojati razlike između komercijalne i društvene mogućnosti. Ponekad postoji zahtev za nadzorom od strane zakonskog staratelja ili samo odrasle osobe. Ponekad ne postoji zahtev, već preporuka.

Na primeru pornografije može se razlikovati:

  • dozvoljen ulazak u ustanove za odrasle
  • dozvoljeno da se kupuje pornografija
  • dozvoljeno posedovanje pornografije
  • drugoj osobi je dozvoljeno da prodaje, iznajmljuje ili pokazuje mladoj osobi pornografiju. Pogledajte širenje pornografije maloletnom licu.
  • da se bude pornografski glumac: pravila za mladu osobu i za druge ljude u vezi sa proizvodnjom, posedovanjem itd. (pogledajte dečiju pornografiju)

Filmovi sa nasiljem, itd.:

  • drugoj osobi je dozvoljeno da proda, izdaje ili pokaže mladoj osobi film; bioskop kome je dozvoljeno da primi mladu osobu.

Starost punoletstva se na međunarodnom nivou kreće od 15 do 21 godine, pri čemu je 18 godina najčešće. Nigerija, Mali, Demokratska Republika Kongo i Kamerun definišu odraslo doba sa 15 godina, ali je uobičajeno udavanje devojaka u ranijim godinama.[18]

U većem delu sveta, uključujući većinu Sjedinjenih Država, Indije i Kine, zakonska starost za odrasle je 18 godina (istorijski 21) za većinu svrha, sa nekim značajnim izuzecima:

  1. Zakonska starost punoletstva u Britanskoj Kolumbiji, Nju Bransviku, Njufaundlandu i Labradoru, Severozapadnim teritorijama, Novoj Škotskoj, Nunavutu i Jukonu u Kanadi je 19 godina (mada postoje neki izuzeci u kojima se Kanađani mogu smatrati punoletnim osobama u određenim situacijama kao što je seksualni pristanak, koja je 16 godina, i krivično pravo, savezni izbori i vojska, što je 18 godina);[19][20]
  2. Zakonska starost za punoletstvo u Nebraski i Alabami u Sjedinjenim Državama je 19 godina.[21]
  3. Zakonska starost za punoletstvo u Južnoj Koreji je 19 godina.
  4. Zakonska starost za punoletstvo u Misisipiju i Portoriku u SAD je 21 godina.

Pre 1970-ih, mladi ljudi nisu bili klasifikovani kao odrasli do 21 godine u većini zapadnih zemalja. Na primer, u Sjedinjenim Državama, mladi građani nisu mogli da glasaju na izborima do svoje 21. godine sve do jula 1971. godine, kada je usvojen 26. amandman kojim se nalaže da pravo glasa ne može biti uskraćeno za bilo koga starijeg od 18 godina. Starosna granica za glasanje je snižena kao odgovor na činjenicu da su mladići između 18 i 21 godine regrutovani u vojsku da se bore u Vijetnamskom ratu, pa otuda popularni slogan „dovoljno star za borbu, dovoljno star da glasa“.[22]

Mladi mlađi od 21 godine u SAD takođe nisu mogli da kupuju alkohol, pištolje, potpišu obavezujući ugovor ili da se venčaju bez dozvole roditelja. Nakon što je snižena starosna granica za glasanje, mnoge države su takođe krenule da smanje starosnu granicu za piće (pri čemu većina država ima minimalnu starost od 18 ili 19 godina), kao i da smanje starosnu granicu za punoletstvo (punoletstvo) na 18 godina. Međutim, postoje legalne aktivnosti gde 18 godina nije podrazumevana starost punoletstva. Još uvek postoje neki izuzeci gde je 21 (ili čak i više) i dalje merilo za određena prava ili odgovornosti. Na primer, u SAD Zakon o kontroli oružja iz 1968. zabranjuje mlađima od 21 godine da kupuju pištolj od dilera sa saveznom licencom (iako savezni zakon pravi izuzetak za pojedince između 18 i 21 godine da ga nabave od privatnog trgovca ako država zakon dozvoljava.)[23]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Thomas Edward McNamara (2004). Evolution, Culture, and Consciousness: The Discovery of the Preconscious Mind. University Press of America. str. 262-263. ISBN 0-7618-2765-X. Pristupljeno 11. 12. 2018. 
  2. ^ Maranz Henig, Robin (18. 8. 2010). „What Is It About 20-Somethings?”. New York Times. str. 10. Pristupljeno 24. 9. 2010. „THE DISCOVERY OF adolescence is generally dated to 1904, with the publication of the massive study "Adolescence," by G. Stanley Hall, a prominent psychologist and first president of the American Psychological Association.” 
  3. ^ Saul, Roger (2016). „Adolescence and ClockTime: Two modern concepts intertwined, revisited, reconsidered”. Global Studies of Childhood (na jeziku: engleski). 6 (2): 234—245. ISSN 2043-6106. doi:10.1177/2043610616647643 Slobodan pristup. 
  4. ^ International Dictionary of Medicine and Biology (1986)
  5. ^ Churchill's Medical Dictionary (1989)
  6. ^ Gluckman, Peter D.; Hanson, Mark A. (januar 2006). „Evolution, development and timing of puberty”. Trends in Endocrinology & Metabolism. 17 (1): 7—12. PMID 16311040. S2CID 26141301. doi:10.1016/j.tem.2005.11.006. 
  7. ^ Kail, RV; Cavanaugh JC (2010). Human Development: A Lifespan View (5th izd.). Cengage Learning. str. 296. ISBN 978-0-495-60037-4. 
  8. ^ Schuiling (2016). Women's Gynecologic Health. Jones & Bartlett Learning. str. 22. ISBN 978-1-284-12501-6. Pristupljeno 20. 3. 2018. „The changes that occur during puberty usually happen in an ordered sequence, beginning with thelarche (breast development) at around age 10 or 11, followed by adrenarche (growth of pubic hair due to androgen stimulation), peak height velocity, and finally menarche (the onset of menses), which usually occurs around age 12 or 13.” 
  9. ^ a b D. C. Phillips (2014). Encyclopedia of Educational Theory and Philosophy. Sage Publications. str. 18—19. ISBN 978-1-4833-6475-9. Pristupljeno 20. 3. 2018. „On average, the onset of puberty is about 18 months earlier for girls (usually starting around the age of 10 or 11 and lasting until they are 15 to 17) than for boys (who usually begin puberty at about the age of 11 to 12 and complete it by the age of 16 to 17, on average).” 
  10. ^ Solomon, Jean W.; O'Brien, Jane Clifford (2014). Pediatric Skills for Occupational Therapy Assistants – E-Book. Elsevier Health Sciences. str. 103. ISBN 978-0-323-29163-7. Pristupljeno 20. 3. 2018. 
  11. ^ Ge, Xiaojia; Natsuaki, Misaki N.; Neiderhiser, Jenae M.; Reiss, David (2007). „Genetic and Environmental Influences on Pubertal Timing: Results From Two National Sibling Studies”. Journal of Research on Adolescence. 17 (4): 767—788. doi:10.1111/j.1532-7795.2007.00546.x. 
  12. ^ „Stages of puberty: what happens to boys and girls”. nhs.uk (na jeziku: engleski). 2018-04-26. Pristupljeno 2020-12-13. 
  13. ^ Cox, Tony (10. 10. 2011). „Brain Maturity Extends Well Beyond Teen Years”. NPR. Pristupljeno 11. 3. 2021. 
  14. ^ Romer, Daniel (2010). „Adolescent risk taking, impulsivity, and brain development: implications for prevention”. Developmental psychobiology. 52 (3): 263—276. doi:10.1002/dev.20442. 
  15. ^ Casey, BJ; Caudle, K (2013). „The Teenage Brain: Self Control”. Current Directions in Psychological Science. 22 (2): 82—87. doi:10.1177/0963721413480170. 
  16. ^ „The Myth of the Teen Brain”. scientificamerican.com (na jeziku: engleski). 2007-06-01. Pristupljeno 2021-12-07. 
  17. ^ David Moshman (2011). Adolescent Rationality and Development. Psychology Press. ISBN 9780203835111. Pristupljeno 2021-12-07. 
  18. ^ Spooner, Samatha (14. 7. 2014). „Legal ages of marriage across Africa: Even when it's 18, they are married off at 12!”. Mail & Guardian Africa. Arhivirano iz originala 24. 1. 2018. g. 
  19. ^ Bellemare, Steven (jul 2008). „Age of consent for sexual activity in Canada”. Paediatrics & Child Health. 13 (6): 475. PMC 2532909 Slobodan pristup. PMID 19436429. doi:10.1093/pch/13.6.475 Slobodan pristup. 
  20. ^ B. A., Political Science. „What Does Age of Majority Mean in Canada?”. ThoughtCo (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-12-13. 
  21. ^ „Age of Majority by State as of 2020”. Policygenius (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 07. 12. 2020. g. Pristupljeno 2020-12-13. 
  22. ^ „"Old Enough to Fight, Old Enough to Vote": The WWII Roots of the 26th Amendment”. 
  23. ^ „82 Stat. Public Law 90-618-OCT. 22, 1968” (PDF). 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Odrasli na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Одрасли&oldid=25911884”