Olimpijski stadion u Amsterdamu
| Olimpijski stadion u Amsterdamu | |
|---|---|
 Olimpijski stadion u Amsterdamu | |
| Mesto |  Amsterdam, Holandija |
| Gradnja počela | 18. maj 1927. |
| Otvoren | 28. jul 1928. |
| Renoviran | 1996-2000. |
| Vlasnik | Grad Amsterdam |
| Kapacitet | 22.288[1] |
| Podloga | trava |
| Korisnici | |
| FK Ajaks (do 1996, ne sve utakmice) | |
Olimpijski stadion u Amsterdamu (hol. Olympisch Stadion) je stadion izgrađen kao glavni stadion za Letnje olimpijske igre 1928. u Amsterdamu, Holandija. Kada je izgrađen, stadion je imao kapacitet za 31.600 gledalaca. Nakon završetka izgradnje rivalskog De Kajp stadiona u Roterdamu 1937, vlasti u Amsterdamu su odlučile da povećaju kapacitet Olimpijskog stadiona na 64.000 dodavanjem drugog prstena na stadion, a drugi prsten je ipak uklonjen tokom renovacije 1996. FK Ajaks je koristio Olimpijski stadion za međunarodne utakmice do 1996, kada je završena Amsterdam arena.
Stadion je takođe bio domaćin i nekoliko važnih mečeva, finala Evropskog kupa 1962. i finala Kupa pobednika kupova 1977.
Od 2005. stadion je dom sportskom muzeju, Olimpijski doživljaj Amsterdam. Više se ne koristi kao fudbalski stadion.
Arhitektura i dizajn[uredi | uredi izvor]
Olimpijski stadion je dizajnirao arhitekta Jan Vils, i jedan od najboljih primera Amsterdamske škole arhitekture, dopunjujući taj deo grada koji je dizajnirao Hendrik Petrus Berlage. Dizajn je osvojio zlatnu medalju na arhitektonskom takmičenju na Olimpijskim igrama 1928. Betonski drugi prsten koji je dodat 1937. na južnu i severnu tribinu je takođe dizajnirao Vils.
Istorija razvoja[uredi | uredi izvor]
Prvobitni plan Jana Vilsa se sastojao od proširenja Hari Elte stadiona, koji se nalazio pored trenutnog Olimpijskog stadiona. Ovaj plan je odbijen jer su opštinske vlasti Amsterdama planirale značajan urbani razvojni program u toj oblasti i hteli su da sruše taj stadion u najkraćem mogućem roku. Drugi plan je bio gotovo u potpunosti izvršen, a sastojao se od izgradnje novog Olimpijskog stadiona koji je bio smešten više ka zapadu. U januaru 1926, opštinske vlasti Amsterdama, nacionalni olimpijski komitet i NV Nederlandsch Sportpark (vlasnik Hari Elte stadiona) postigli su dogovor; posle Olimpijskih igara 1928. Hari Elte stadion će biti srušen, a NV Nederlandsch Sportpark će postati vlasnik Olimpijskog stadiona. Sa početkom u januaru 1926, teren na kojem je stadion trebalo da bude izgrađen je povišen putem 750.000 kubnih metara peska. Ova faza je završena u oktobru te godine i u istom mesecu počela je izgradnja stubova temelja. 18. maja 1927. svečani prvi kamen je stavio Princ Henri. Oko dva miliona kamenja je sledilo.[2]
Karakteristike[uredi | uredi izvor]
Mere fudbalskog terena su 114 sa 75 metara. Atletska staza oko njega je široka 8 metara i ima obim od 400 metara. Biciklistička staza oko atletske je bila 9 metara široka i imala obim od 500 metara.[2] Takođe je bio domaćin konjičkog preskakanja, hokeja na travi i gimnastike tokom Olimpijskih igara 1928.
Kapacitet stadiona je bio predmet kontroverzi jer je tačan kapacitet tokom igara bio čuvana tajna za štampu i javnost da bi se izbegla kritika da je kapacitet stadiona bio samo neznatno veći od Hari Elte stadiona. Bilo je rečeno da bi dve konfiguracije mogle biti postavljene na stadionu; jedna sa 21.537 sedećih i 12.618 stajaćih mesta (33.255 ukupno) i drugo sa 16.197 sedećih i 25.236 stajaćih mesta (41.433 ukupno).[2][3] Nakon završetka Olimpijskih igara Nacionalni olimpijski komitet je priznao da je kapacitet stadiona bio negde blizu 31.600. Dodatna sedišta se mogu dodati na biciklističku stazu, što bi povećalo kapacitet za 5.900.[2]
Na Olimpijskim igrama 1928. je uvedena ideja Olimpijskog plamena. Plamen je po prvi put goreo u visokom tornju, poznatom kao Maratonski toranj, pored Olimpijskog stadiona. Na vrhu Maratonskog tornja nalaze se četiri balkona koje su tokom igara koristili duvači rogova. Iznad ovih balkona bila su postavljena četiri Filips zvučnika, koji su slali rezultate i poruke Olimpijskoj oblasti, novina u to vreme. Činija na vrhu koja je nosila olimpijski plamen koja je lokalnom stanovništvu bila poznata kao „pepeljara KLM pilota“.[2] 1928. je takođe bilo prvi put da olimpijski plamen gori tokom celih igara.
Renoviranje pošto je spašen od rušenja[uredi | uredi izvor]
1980. godine gradska vlast objavila je planove o rušenju stadiona. Međutim stadion je ipak sačuvan, pošto je proglašen nacionalnim spomenikom. Renoviranje je počelo 1996, a stadion je obnovljen u originalno izdanje iz 1928. Drugi prsten postavljen 1937. je uklonjen, a stadion je ponovo bio pogodan za atletska takmičenja. Originalna biciklistička staza je takođe uklonjena da omogući korišćenje prostora ispod tribina. Renovirani stadion je otvorio Princ Viljem Aleksandar 13. maja 2000.[4]
U 2007. oblast oko stadiona je renovirana kao deo većeg urbanog projekta obnove koji je obuhvatao celu olimpijsku oblast. Severno od stadiona 2008. su završene 969 kuća. Iste godine, ostrva na reci Šinkel zapadno od stadiona su napravljena pogodna za teniske i fudbalske terene, atletsku stazu i park. Stadionplein trg ispred stadiona takođe treba da se renovira, a to je trebalo da počne 2010.[5]
Dva nova mosta su takođe izgrađena oko stadiona: na jugu je novi mosto pogodan za sav saobraćaj, Na Druk Gelukbrug, a ka Šinkel ostrvima na zapadu postoji biciklistički i pešaki most, koji se zove Jan Wilsbrug.
Upotreba nakon Olimpijskih igara[uredi | uredi izvor]
Stadion je bio domaćin nekoliko međunarodnih utakmica fudbalske reprezentacije Holandije, a prva je bila tokom Olimpijskih igara 30. maja 1928. protiv Urugvaja (0:2). Poslednja utakmica reprezentacije na ovom stadionu je bila prijateljska odigrana 6. septembra 1989. sa Danskom (0:2).
Posle Olimpijskih igara, stadion je bio redovno korišćen za razne sportske događaje, uključujući atletiku, spidvej, hokej na travi i biciklizam. Prva etapa Tur de Fransa 1954, na primer, je krenula ispred stadiona. Međutim, fudbal je bio taj koji je ostao najpopularniji. Bio je domaći teren Blau Vita i BVK Amsterdam (kasnije se spojio sa FK Amsterdam), dok je Ajaks koristio stadion samo za utakmice u kojima se očekivalo da poseta premaši kapacitet njegovog De Mer stadiona, ili za utakmice koje su zahtevale korišćenje reflektora, koje De Mer nije u početku imao. Ajaks je nastavio ovaj aranžman do završetka Amsterdam arene 1996.
Stadion je bio domaćin dva velika finala: 2. maja 1962. je na Olimpijskom stadionu igrano finale Evropskog kupa, kada je Benfika sa 5:3 pobedila Real Madrid. Dok je 11. maja 1977. igrano finale Kupa pobednika kupova, kada je Hamburger sa 2:0 pobedio Anderleht.
Opština Amsterdam i Kraljevska Holandska atletska unija razmatraju o prijavi za organizaciju Evropskog prvenstva u atletici na otvorenom 2016. Stadion takođe služi kao početak i završetak Amsterdamskog maratona, koji se održava svakog oktobra.[6]
Stadion je takođe turistička atrakcija. Turisti posebno dolaze, pored same Holandije, iz Nemačke, Grčke, Belgije i Kanade, pa su zato i dostupne ture na holandskom, nemačkom, grčkom, engleskom i francuskom.
Rok grupa Pixies je 1990. na terenu stadiona snimili video za svoju pesmu Allison.
Референце[uredi | uredi izvor]
- ^ Vervolgstudie tijdelijke uitbreiding Olympisch Stadion Amsterdam, Приступљено 17. 4. 2013.
- ^ а б в г д Olf Kiers (1978) Jan Wils, Olympisch Stadion. Amsterdam: Van Gennep, Stichting Architectuur Museum. ISBN 978-90-6012-399-7.
- ^ Pol Arnoldusen je pomenuo u njegovoj Amsterdam 1928: priča o IX Olimpijadi. ISBN 978-90-6005-468-0. kapacitet od 21.809 sedećih i 13.216 stajaćih mesta (35.025 ukupno)
- ^ Helmers, Johanneke (7. 12. 2006). „Het Olympisch Stadion” (na jeziku: Dutch). Amsterdam.nl. Arhivirano iz originala 26. 12. 2007. g. Pristupljeno 29. 10. 2007.
- ^ „Het Olympisch Gebied” (na jeziku: Dutch). Oudzuid.amsterdam.nl. Arhivirano iz originala 5. 11. 2007. g. Pristupljeno 29. 10. 2007.
- ^ „Course”. ING Amsterdam Marathon. Arhivirano iz originala 15. 10. 2008. g. Pristupljeno 17. 10. 2008.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Zvaničan sajt
- Stadion sa betonskim drugim prstenom iz 1937.
- 3D model Arhivirano na sajtu Wayback Machine (14. mart 2012)
| Normativna kontrola: Geografske |
|---|
