Operacija Anfal

Operacija el Anfal
Deo Iračko-kurdskog sukoba
Vreme 1986-1989 Mesto Irak

Operacija el Anfal (arap. حملة الأنفال; kurdski: Şallawî Enfal) je bila anti kurdska kampanja, koju je vodio irački režim Sadama Huseina između 1986. i 1989. (tokom, i neposredno nakon Iračko-iranskog rata). Kampanja je dobila ime po suri Al-Anfal iz Kurana, koju je režim koristio kao kodno ime za seriju vojnih kampanja protiv pešmerga pobunjenika, kao i protiv mahom kurdskog civilnog stanovništva južnog Kurdistana.

Kampanja

Operacija Anfal, koja je započela 1986, i trajala do 1989, je odnela desetine hiljada života civila, uglavnom u ruralnim oblastima Kurdistana. Hjuman rajts voč procenjuje da je ubijeno između 50.000 i 100.000 ljudi, a takođe citira i kurdske izvore koji broj žrtava procenjuju na 182.000. [1] Amnesti internašonal je sakupio imena više od 17.000 ljudi koji su nestali tokom 1988. [2]

Kampanju je vodio Ali Hasan el Mađid, rođak iračkog vođe Sadama Huseina. Kampanja Anfal je uključivala kopnene ofanzive, bombardovanja iz vazduha, sistematsko uništavanje naselja, masovne deportacije, koncentracione logore, streljanja, hemijsko ratovanje, što je el Mađidu donelo nadimak "Hemijski Ali".

Arabizacija

"Arabizacija," još jedan važan element operacije el Anfal, je bila taktika koju je Sadamov režim koristio da istera kurdske porodice iz njihovih domova u gradovima poput Kirkuka, koji su bili značajni zbog naftnih polja. U operaciji Anfal je u značajnoj meri vršen transfer stanovništva, najznačajnije u Kirkuku. Sadamov režim je izgradio nekoliko institucija za javni smeštaj u Kirkuku, u procesu arabizacije, premeštajući siromašne Arape sa juga Iraka u Kirkuk, namamivši ih jeftinim smeštajem.

Irački Kurdi danas gaje izrazito negativna osećanja prema Arapima koji još uvek žive u ovim naseljima, jer ih vide kao prepreku priznanju Kirkuka za kurdski grad (i regionalno sedište), u Kurdskoj autonomnoj oblasti. Mnogi Kurdi veruju da kako je Sadamova arabizacija bila oblik etničkog čišćenja, njima bi trebalo da bude dopušteno da ponište ovaj proces, sada kada je Sadamov režim svrgnut, tako što bi izbacili one Arape koji su se doselili na sever kroz Sadamove programe.

Genocid

Genocid se po Ženevskoj konvenciji iz 1948. definiše kao „dela učinjena sa namerom da se uništi, u celosti ili delimično, nacionalna, etnička, rasna ili religiozna grupa“. Kurdi se uvek odnose prema el Anfalu kao prema genocidu.

Decembra 2005, sud u Hagu je presudio da je ubijanje hiljada Kurda u Iraku tokom osamdesetih godina dvadesetog veka, akt genocida. [3] Ovaj sud je objavio da smatra da je „pravno i ubedljivo dokazano da kurdsko stanovništvo zadovoljava uslove po konvencijama o genocidu, kao etnička grupa. Sud nema drugi zaključak, osim da su ovi napadi bili počinjeni sa namerom da se uništi kurdsko stanovništvo Iraka“.

Cifre

Tokom operacije Anfal, iračka vlada je:

• uništila oko 4.000 sela u iračkom Kurdistanu [4] Arhivirano na sajtu Wayback Machine (1. januar 2005)
• ubila približno 182.000 muškaraca, žena i dece [5] Arhivirano na sajtu Wayback Machine (1. januar 2005)
• uništila 1.754 škola, 270 bolnica, 2.450 džamija, 27 crkava [6]
• zbrisala oko 90% ciljanih kurdskih sela .[7]

Vidi još

• Napad otrovnim gasom na Halabdžu
• Asirske žrtve operacije el Anfal

Spoljašnje veze

• Genocid u Iraku: Anfal kampanja protiv Kurda, opsežan izveštaj Hjuman rajts voča
• Anfal kampanja (irački Kurdistan), 1988.