Opsada Pusana
| Opsada Pusana | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Deo Japanske invazije Koreje (1592-1598) | |||||||||
 Japanski desant na Busan, 13. aprila (23. maja po Gregorijanskom kalendaru) 1592. | |||||||||
| |||||||||
| Sukobljene strane | |||||||||
 Japan |
 Čoson | ||||||||
| Komandanti i vođe | |||||||||
|
Koniši Jukinaga So Jošitoši Omura Jošijaki Arima Harunobu Macuura Šigenobu Goto Sumiharu |
Čong Pal † Jun Hang-sin † | ||||||||
| Jačina | |||||||||
| 18.700[2] |
1.400 vojnika 8.000 građana | ||||||||
| Žrtve i gubici | |||||||||
| 140 | čitavo stanovništvo[3] | ||||||||
Opsada Pusana (engl. Siege of Busanjin), 13-14. aprila 1592, bila je prva pobeda Japanaca u japanskoj invaziji Koreje (1592-1598).[1][3]
Pozadina[uredi | uredi izvor]
Posle razjedinjenosti Japana u razdoblju šogunata Ašikaga (1340-1570), koje se odlikovalo velikom nestabilnošću, prevratima, građanskim ratom i feudalnom anarhijom, Japan je krajem 16. veka ponovo ujedinjen naporima Ode Nobunage (1534-1582). Oda je uspeo da potčini većinu nezavisnih feudalaca (dajmio) i budističke manastire, i obori šogunat Ašikaga (1573), oslanjajući se na vojsku seljaka naoružanih vatrenim oružjem (koje su predvodili vojskovođe Tojotomi Hidejoši i Tokugava Ijejasu) i utvrđene zamkove izgrađene po evropskom sistemu fortifikacije. Njegovo delo nastavio je Tojotomi Hidejoši, koji je od seljaka-ratnika do 1585. postao regent (kvampaku): on je utvrdio Kjoto, otvorio luke spoljnoj trgovini, pokorio velikaše na Kjušu i Šikoku, i započeo progon hrišćana (1594).[3]
Hidejoši je nakon ujedinjenja Japana preduzeo više pohoda protiv susedne Koreje, kako bi zaposlio ogroman broj nezaposlenih vojnika i samuraja.[3]
Pusan[uredi | uredi izvor]
Pusan se još od 14. veka razvio u najveću pomorsku luku u Koreji, na pomorskom putu koji vodi kroz Korejska vrata, Istočno kinesko i Japansko more. Bio je najbliža korejska luka za trgovinu sa Japanom. Posebnim zakonom iz 1443. vladari kraljevine Čoson odredili su broj japanskih brodova koji mogu pristati u Pusanu i količinu uvezene robe.[3]
Prilikom planiranja japanske invazije Koreje u proleće 1492, luka Pusan bila je prvi cilj japanske flote. Sa prikupljenim brodovima japanskog plemstva, Hidejoši je sa Kjušua prebacio snažnu armiju i izvršio desant kod Pusana 13. aprila 1592.[1][3]
Suprotstavljene snage[uredi | uredi izvor]
Japanci[uredi | uredi izvor]
Japanska Prva divizija, pod komandom Koniši Jukinage, imala je prema japanskim izvorima 18.700 ljudi: Koniši je vodio 7.000 ljudi, njegov zet So Jošitomo 5.000, Macuura Šigenobu 3.000, Omura Jošijaki 1.000, Arima Harunobu 2.000 i Goto Sumiharu 700. Koniši, So, Omura i Arima bili su hrišćanski velikaši sa ostrva Kjušu, dok su Macuura sa ostrva Hirado i Goto sa istoimenog arhipelaga bili bivši pirati.[2]
Kvalitet japanskih boraca u pojedinim odredima nije lako proceniti, pošto su sačuvani spiskovi samo za neke odrede. Tako je Gotov odred od 705 ljudi imao svega 22 konjanika (general, 5 komesara, 3 glasnika, 2 inspektora i 11 samuraja na konju), 80 oklopnih pešaka (40 samuraja i 38 paževa) i 120 pešadinaca (ašigaru), ukupno svega 220 boraca. Ostatak od 485 pomoćnih trupa činilo je 280 radnika, 200 mornara i 5 budističkih sveštenika, koji su služili kao lekari i sekretari starešina. Dakle, u ovom odredu većinu, gotovo dve trećine, činili su neborci, pošto su japanski seljaci, ribari i mornari (većinom bivši pirati) bili razoružani Hidejošijevim dekretima iz 1587. i 1591, dok su ratnici činili samo trećinu ukupnog broja mobilisanih ljudi, sa svega 10% konjanika.[4]
Sačuvani spiskovi mobilizacije za daleko veći odred koji je vodio Šimazu Jošihiro (1535-1619), gospodar Sasume, u sastavu Četvrte divizije, pokazuje sličan sastav snaga: od ukupno 10.000 ljudi, bilo je 600 samuraja (svi koji mogu trebalo je da povedu konje) i 3.600 pešadinaca (od toga 1.500 arkebuzira, 1.500 strelaca, 300 kopljanika i 300 zastavnika), ukupno svega 4.200 boraca, dok su ostatak (skoro 60%) činili mobilisani radnici i mornari. Nesigurno je može li se ovakav sastav snaga generalizovati na odrede svih japanskih velikaša koji su učestvovali u ovom ratu.[4]
Bitka[uredi | uredi izvor]
Pusan je bio utvrđeni grad kineskog tipa, okružen veoma dugim, ali relativno niskim kamenim zidinama, sa zamkom i citadelom u sklopu bedema, dok je luka bila zaštićena posebnom tvrđavom po imenu Tadeđin. U ranu zoru 13. aprila japanske snage pod komandom So Jošitoma napale su gradske bedeme, dok je Koniši Jukinaga istovremeno poveo napad na tvrđavu u luci.
Jarkovi ispred zidina zatrpani su kamenjem i deblima drveća, a zatim je usledio juriš na zidine uz pomoć lestvica od bambusa, pod zaštitom plotuna iz japanskih arkebuza. Tadeđin je branila korejska posada od 800 ljudi pod komandom Jun Hang-sina, ali zamak je pao posle nekoliko sati, a čitava posada je masakrirana. U isto vreme, sam grad branilo je 600 korejskih vojnika koje je predvodio guverner Čong Pal: po japanskim izvorima, branioci su vatrom iz arkebuza oterani sa bedema i potisnuti najpre u spoljašnje, a zatim unutrašnje dvorište gradskog zamka. Japanske hronike navode da su Japanci ignorisali korejanske strele, koje su padale kao kiša, i odgovorili masivnim plotunima iz arkebuza, koji su probili korejske štitove i zaklone na kulama i naterali branioce da se sakriju. Japanska prethodnica se odmah popela na zid visok 14 stopa (oko 4 m) i započela borbu prsa u prsa. Po korejskim izvorima, Korejanci su se branili dok nije ponestalo strela, a Čong Pal je ubijen metkom iz arkebuze, što je obeshrabrilo preživele. Oko 9 sati glavni zamak je osvojen, a pobijeno je više od 8.500 ljudi, ili, po drugom japanskom hroničaru, pobijeno je svo preostalo stanovništvo iako je molilo za milost: Obezglavljeni su ljudi i žene, pa čak i psi i mačke, i bilo je 30.000 glava. Zarobljeno je 200 Korejanaca, koji su preko prevodilaca ispitani o lokalnim prilikama.[2]
Posledice[uredi | uredi izvor]
Zauzevši Pusan, Hidejoši je sa Kjušua prebacio ostatak armije (po savremenim izvorima 200.000 ljudi, što je svakako preterano) i za samo 20 dana osvojio Seul, dok su se Korejanci, u očekivanju zatražene kineske pomoći, povukli iza reke Jalu. Međutim, korejski admiral Ji Sun Sin razbio je japansku flotilu, a njihove komunikacije na poluostrvu ugrožavali su gerilski prepadi. Kinezi su početkom 1593. uputili u pomoć oko 50.000 ljudi, prešli Jalu i borbom prisilili Japance da evakuišu svu Koreju, osim nekoliko utvrđenja na južnoj obali.[3]
Hidejoši je 1597. krenuo u nov pohod protiv Koreje s pojačanom flotom i 140.000 vojnika, i kod Seula 1598. pobedio kinesko-korejsku armiju. Skora Hidejošijeva smrt ubrzala je primirje i povlačenje japanskih trupa iz Koreje, pošto se zemlja ponovo podelila sve do bitke kod Sekigahare (1600).[3]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v Gažević, Nikola (1974). Vojna enciklopedija (knjiga 7). Beograd: Vojnoizdavački zavod. str. 542.
- ^ a b v Turnbull, Stephen R. (2002). Samurai invasion : Japan's Korean War, 1592-98. London: Cassell & Co. str. 47—51. ISBN 0-304-35948-3. OCLC 50289152.
- ^ a b v g d đ e ž Gažević, Nikola (1972). Vojna enciklopedija (knjiga 3). Beograd: Vojnoizdavački zavod. str. 15—16.
- ^ a b Turnbull, Stephen R. (2002). Samurai invasion : Japan's Korean War, 1592-98. London: Cassell & Co. str. 40—45. ISBN 0-304-35948-3. OCLC 50289152.
