Opsada tvrđave Išijama
| Opsada tvrđave Išijama | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Deo Sengoku perioda | |||||||||||
 Japan oko 1570. Teritorija klana Oda obojena je žuto. Bitka je vođena u jugoistočnom delu provincije Omi, na granici sa provincijom Jamaširo. | |||||||||||
| |||||||||||
| Sukobljene strane | |||||||||||
|
Klan Oda |
Ašikaga šogunat | ||||||||||
| Komandanti i vođe | |||||||||||
|
Oda Nobunaga Akeči Micuhide |
Ašikaga Jošiaki  | ||||||||||
| Jačina | |||||||||||
| 30.000[1] |
10.000[1] | ||||||||||
| Žrtve i gubici | |||||||||||
| neznatni[1] | znatni[a][1] | ||||||||||
Opsada tvrđave Išijama (jap. 石山城・今堅田城の戦い) bila je pobeda Oda Nobunage nad pristalicama šoguna Ašikaga Jošiakija.
Pozadina[uredi | uredi izvor]
Nesuglasice između šoguna Jošiakija i Oda Nobunage, koji je od osvajanja vlasti u Kjotu upravljao vojskom i provincijama potpuno po svom nahođenju, počele su odmah po šogunovom stupanju na vlast (1568). Kako bi sprečio svaki Jošiakijev pokušaj da se stvarno umeša u državne poslove, Nobunaga je početkom 1570 (23. januara) naterao šoguna da potpiše zvaničnu izjavu, kojom je obećao da neće izdavati nikakve naredbe bez Nobunaginog pristanka. Uprkos tome, Jošiaki je pokušao da na razne načine zaobiđe Nobunagu i ojača svoj položaj, što nije prošlo nezapaženo: 1572. Nobunaga mu je uputio zvaničan protest u 12 tačaka, kojim je optužio šoguna za dvoličnost i zloupotrebu položaja. Najvažnije Nobunagine zamerke Jošijakiju bile su:[1]
- nebriga o potrebama carskog dvora,
- slanje pisama i naređenja u provincije u tajnosti,
- okupljanje i nagrađivanje novih pristalica bez ikakvih zasluga u službi,
- sklanjanje dragocenosti iz šogunove palate,
- konfiskovanje imovine hramova,
- grubo postupanje sa Nobunaginim pristalicama, njihovim ženama i slugama,
- zapostavljanje starih i zaslužnih pristalica, za koje se Nobunaga lično založio,
- ignorisanje Nobunaginih saveta,
- zaplena imovine preminulih dvorana bez ikakve krivice,
- davanje pomilovanja za novac,
- primanje poklona u novcu od oblasnih gospodara i gomilanje novca,
- prodaja zaliha pirinča u vojnim skladištima zamka Nidžo (spremljenih za slučaj opsade) za novac,
- nagrađivanje šogunovih ljubavnika mestima u državnoj službi.
- da šogunove pristalice i dvorani gomilaju novac, kao i šogun, kako bi mogli u svakom trenutku da napuste Kjoto,
- da je šogun među prostim narodom izašao na loš glas zbog pohlepe.[1]
Iz Nobunaginih zamerki jasno se vidi da je do 1572. Jošiaki pokušavao da na razne načine sakupi novac i obezbedi vlastite pristalice u Kjotu i saveznike među oblasnim gospodarima u provincijama. Jošiaki je zadužio Nobunagine zaklete neprijatelje, Azai Nagamasu iz Omija i Asakura Jošikage-a iz Ečizena, koji su krajem 1570 (posle poraza u bici kod Anegave), bili opsednuti na planini Hiei u Kjotu, kada je u njihovu korist intervenisao kod Nobunage i naredio primirje.[1]
Rat šoguna protiv Oda Nobunage[uredi | uredi izvor]
Otvoreno uvređen od Nobunage, Jošijaki je početkom 1573. u tajnosti planirao pobunu protiv Nobunage. Vojno-politička situacija izgledala je krajnje nepovoljno po Nobunagu: ustanak Iko-sekte bio je u punom jeku i napadi na njihova glavna uporišta u Osaki i Nagašimi bili su odbijeni, na istoku su Nobunagine snage poražene od Takeda Šingena u bici kod Mikatagahare (krajem decembra 1572) u Totomiju, a na severu su stajale neporažene vojske klanova Azai i Asakura u Omiju i Ečizenu. U samim Domaćim provincijama oko Kjota, u aprilu 1572. pobunili su se protiv Nobunage gospodari Mijoši Nagajoši (u zamku Vakae u provinciji Kavači) i Matsunaga Hisahide i njegov sin (koji su držali zamkove Šigi i Tamon kod Nare u provinciji Jamato). Uz to, stari Nobunagini neprijatelji Hosokava Rokuro i Ivanari Tomomiči vratili su se u Kjoto iz izgnanstva i dobili pomilovanja.[1]
Bitka[uredi | uredi izvor]
Početkom februara 1573. šogun je otvoreno istupio protiv Nobunage: njegove pristalice (oko 10.000) utvrdile su se u zamku Imakatata i podigle tvrđavu Išijama u provinciji Omi nedaleko od Kjota kao glavnu bazu operacija. U odgovor, Nobunaga je već 20. februara poslao svoje najbolje vojskovođe (Šibata Katsuie, Niva Gorozaemon i Akeči Micuhide) u napad: nedovršena tvrđava Išijama, koju su branile ratničke družine iz Ige i Koke (najjužniji okrug provincije Omi), zauzeta je za tri dana (24-26. februara), a 29. februara Akeči Micuhide i Niva Gorozaemon su, napadajući sa kopna i mora, zauzeli zamak Imakatata posle bitke od svega 4 sata (od sata Zmaja do sata Konja, tj od 8 do 12 časova pre podne).[1]
Posledice[uredi | uredi izvor]
25. marta sam Nobunaga je krenuo na Kjoto: u prestonici, šogunove pristalice spalile su njegovu nedovršenu palatu, na šta je Nobunaga odgovorio spaljivanjem predgrađa (3. aprila), a sutradan i čitavog severnog Kjota. Pošto je Nobunagina vojska opsela šogunovu palatu, Jošiaki je pristao na pregovore i kapitulirao 6. aprila 1573: šogun se potčinio Nobunagi, ali je zadržao zamak Nidžo u Kjotu i ostao na položaju.[1]
Takvo javno poniženje bilo je neprihvatljivo za šoguna, pa se posle samo tri meseca ponovo pobunio i zatvorio u zamak Makišima u provinciji Jamaširo, gde je zarobljen 28. jula, svrgnut i proteran. Od šogunovih pristalica, Sasaki Jotei u zamku Namazue u južnom Omiju održao se sve do 4. septembra.[2]
Napomene[uredi | uredi izvor]
- ^ Japanske hronike onog vremena navode gubitke samo znatnijih ratnika, dok se gubici prostih pešadinaca i ne pominju.