Optimizam

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Pola čaše vode, ilustracija dva različita mentalna stava, optimizma i pesimizma.

Optimizam je sklonost da se očekuje najbolji mogući ishod ili oslanja na one aspekte date situacije koji ulivaju najviše nade.[1] Optimizam se takođe definiše kao „ispunjenost nadom i uzdanje u budućnost ili uspješan ishod nečega; sklonost da se stvari posmatraju povoljno, sa nadom“. Riječ „optimizam“ je nastala od latinske riječi optimum, što znači „najbolje“. Biti optimističan, u uobičajenom značenju, znači očekivati da će određena situacija imati najbolji od mogućih ishoda. Ovo se u psihologiji obično naziva dispozicioni optimizam. Naučnici u svojim istraživanjima, međutim, koriste ovaj izraz u zavisnosti od vrste istraživanja. Na primjer, Martin Selidžmen i njegove kolege definišu optimizam u kontekstu eksplanatornog stila, koji određuje kako čovjek sebi objašnjava životne događaje. Kao i sa većinom crta ličnosti, postoje različiti načini da se evaluira optimizam, poput raznih testova životne orijentacije (za prvobitnu definiciju optimizma) i upitnika atributivnog stila (dizajniranog da se evaluira optimizam u kontekstu eksplanatornog stila). Iako je nasljednost optimizma vrlo sporna, većina naučnika se slaže da može postojati određeni biološki faktor, ali se takođe smatra da je optimizam uglavnom povezan sa okruženjem, te da spada u naučene crte ličnosti.[2] Postoje nagovještaji da se optimizam nasljeđuje jer predstavlja manifestaciju kombinacije drugih crta ličnosti koje su uglavnom nasljedne, poput inteligencije i temperamenta.[3] Optimizam može biti povezan i sa zdravljem.

Termin potiče od latinskog optimum, što znači „najbolji”. Biti optimista, u tipičnom smislu te reči, definiše se kao očekivanje najboljeg mogućeg ishoda iz bilo koje situacije.[4] Ovo se u psihologiji obično naziva dispozicionim optimizmom. To stoga odražava uverenje da će budući uslovi biti najbolji.[5] Iz tog razloga, na njega se gleda kao na osobinu koja podstiče otpornost u suočavanju sa stresom.[6]

Varijacije u optimizmu i pesimizmu su donekle nasledne[7] i odražavaju sisteme bioloških osobina u određenom stepenu.[8] Na to takođe utiču faktori životne sredine, uključujući porodično okruženje,[7] a neki sugerišu da se može naučiti.[2] Optimizam takođe može biti povezan sa zdravljem.[9]

Psihološki optimizam[uredi | uredi izvor]

Dispozicioni optimizam[uredi | uredi izvor]

Optimista i pesimista, Vladimir Makovski, 1893

Istraživači različito upotrebljavaju termin u zavisnosti od svog istraživanja. Kao i kod svake karakteristike, postoji nekoliko načina za procenu optimizma, kao što je Test životne orijentacije (LOT), skala od 8 stavki koju su 1985. razvili Majkl Šajer i Čarls Karver.[10]

Dispozicioni optimizam i pesimizam[11] se obično procenjuju tako što se ljudi pitaju da li očekuju da će budući ishodi biti korisni ili negativni (vidi dole). LOT daje odvojene rezultate optimizma i pesimizma za svakog pojedinca. U pogledu ponašanja, ova dva rezultata koreliraju oko r = 0,5. Optimistički rezultati na ovoj skali predviđaju bolje ishode u odnosima,[12] viši društveni status[13] i smanjen gubitak blagostanja nakon nedaće.[14] Ponašanje koje čuva zdravlje povezano je sa optimizmom, dok je ponašanje štetno za zdravlje povezano sa pesimizmom.[15]

Neki su tvrdili da je optimizam suprotan kraj jedne dimenzije sa pesimizmom,[16] pri čemu svaka razlika između njih odražava faktore kao što je društvena poželjnost. Potvrdno modelovanje, međutim, podržava dvodimenzionalni model[17] i te dve dimenzije predviđaju različite ishode.[18] Genetsko modelovanje potvrđuje ovu nezavisnost, pokazujući da se pesimizam i optimizam nasleđuju kao nezavisne osobine, pri čemu tipična korelacija između njih nastaje kao rezultat opšteg faktora blagostanja i uticaja porodičnog okruženja.[7] Pretpostavlja se da pacijenti sa visokim dispozicionim optimizmom izgleda da imaju jači imuni sistem, jer on doprinosi zaštiti od psiholoških stresora.[19] Smatra se da optimisti žive duže.[20] Optimists appear to live longer.[21]

Objašnjavajući stil[uredi | uredi izvor]

Objašnjavajući stil se razlikuje od dispozicionih teorija optimizma. Iako se odnosi na mere optimizma životne orijentacije, teorija atribucionog stila sugeriše da su dispozicioni optimizam i pesimizam odraz načina na koji ljudi objašnjavaju događaje, tj. da atribucije izazivaju ove dispozicije.[22] Ovde bi optimista poraz posmatrao kao privremeni, da se ne odnosi se na druge slučajeve i ne smatra se njihovom krivicom.[23] Mere atribucionog stila razlikuju tri dimenzije među objašnjenjima događaja: da li se ova objašnjenja oslanjaju na unutrašnje nasuprot spoljašnjim uzrocima; da li se uzroci posmatraju kao stabilni nasuprot nestabilnim; i da li se objašnjenja primenjuju globalno nasuprot tome da budu situaciono specifična. Pored toga, mere razlikuju atribucije za pozitivne i za negativne događaje.

Optimistička osoba dobrim stvarima pripisuje unutrašnja, stabilna i globalna objašnjenja. Pesimistička objašnjenja pripisuju ove osobine stabilnosti, globalnosti i unutrašnjesti negativnim događajima, kao što su teškoće u odnosima.[24] Modeli optimističkih i pesimističkih atribucija pokazuju da su same atribucije kognitivni stil – pojedinci koji imaju tendenciju da se fokusiraju na globalna objašnjenja to čine za sve vrste događaja, a stilovi međusobno koreliraju. Pored toga, pojedinci se razlikuju po tome koliko su optimistične njihove atribucije za dobre događaje i koliko su pesimistične njihove atribucije za loše događaje, ali ove dve osobine optimizma i pesimizma nisu u korelaciji.[25]

Postoji mnogo debata o odnosu između stila objašnjavanja i optimizma. Neki istraživači tvrde da je optimizam jednostavno laički termin za ono što istraživači znaju kao stil objašnjavanja.[26] Češće se otkriva da se stil objašnjavanja prilično razlikuje od dispozicionog optimizma,[27][28] i to dvoje ne bi trebalo da se koriste naizmenično jer su u najboljem slučaju marginalno povezani. Potrebno je više istraživanja da bi se „premostili“ ili dalje razlikovali ovi koncepti.[24]

Poreklo[uredi | uredi izvor]

Optimistična ličnost (izmenjeno iz[7])

Kao i kod svih psiholoških osobina, razlike u dispozicionom optimizmu i pesimizmu[7] i u atribucionom stilu[3] su nasledne. Na optimizam i na pesimizam snažno utiču faktori životne sredine, uključujući porodično okruženje.[7] Pretpostavlja se da optimizam može biti indirektno nasleđen kao odraz osnovnih naslednih osobina kao što su inteligencija, temperament i alkoholizam.[3] Postoje dokazi iz studija blizanaca koji pokazuju, na primer, da je nasleđena komponenta dispozicionog optimizma oko 25 procenata, što ovu osobinu čini stabilnom dimenzijom ličnosti[29] i prediktorom životnih ishoda.[30] Njegovo genetsko poreklo, koje je u interakciji sa uticajima životne sredine i drugim rizicima, takođe određuje ranjivost na depresiju tokom životnog veka.[31] Mnoge teorije pretpostavljaju da se optimizam može naučiti,[2] a istraživanja podržavaju skromnu ulogu porodičnog okruženja koja deluje na podizanje (ili snižavanje) optimizma i smanjenje (ili podizanje) neuroticizma i pesimizma.[7]

Procena[uredi | uredi izvor]

Test životne orijentacije[uredi | uredi izvor]

Test životne orijentacije (LOT) su osmislili Šajer i Karver (1985) da bi procenili dispozicioni optimizam – očekujući pozitivne ili negativne ishode,[24] i jedan je od popularnijih testova optimizma i pesimizma. Ovo je takođe često korišćeno u ranim studijama koje ispituju efekte ovih dispozicija u domenima vezanim za zdravlje.[32] Inicijalno istraživanje Šajera i Karvera, koje je anketiralo studente, pokazalo je da je manja verovatnoća da će optimistični učesnici pokazati povećanje simptoma poput vrtoglavice, bolova u mišićima, umora, zamagljenog vida i drugih fizičkih tegoba nego pesimistični ispitanici.[33]

U testu je sadržano osam predmeta i četiri stavke. Četiri su pozitivne stavke (npr. „U nesigurnim vremenima obično očekujem najbolje“), a četiri negativne stavke, npr. „Ako nešto može poći naopako za mene, onda oće.“[34] LOT je revidiran dva puta — jednom od strane originalnih kreatora (LOT-R), a takođe i od strane Čanga, Majdeu-Olivaresa i D'Zurile kao Test produžene životne orijentacije (ELOT). Revidirani test životne orijentacije[35] sastoji se od šest zadataka, od kojih se svaki ocenjuje na skali od 5 tačaka od „Uopšte se ne slažem“ do „Potpuno se slažem“ i četiri dodatna pitanja.[36] Polovina kodiranih stavki je formulisana na optimističan način, dok je druga polovina na pesimističan način. U poređenju sa njegovom prethodnom iteracijom, LOT-R nudi dobru internu konzistentnost prekovremenog rada iako postoje preklapanja stavki, što čini korelaciju između LOT i LOT-R izuzetno visokom.[32]

Upitnik o atribucionom stilu[uredi | uredi izvor]

Ovaj upitnik atribucionog stila (LOT)[37] zasniva se na modelu optimizma koji objašnjava eksplanatorni stil. Ispitanici čitaju listu od šest pozitivnih i negativnih događaja (npr. „neuspešno ste tražili posao neko vreme“) i od njih se traži da zabeleže mogući uzrok događaja. Zatim procenjuju da li je ovo interno ili eksterno, stabilno ili promenljivo i globalno ili lokalno za događaj.[37] Postoji nekoliko modifikovanih verzija ASQ uključujući prošireni upitnik atribucionog stila (EASQ), analizu sadržaja doslovnih objašnjenja (CAVE) i ASQ dizajniran za testiranje optimizma dece.[24]

Asocijacije na zdravlje[uredi | uredi izvor]

Optimizam i zdravlje su umereno povezani.[38] Pokazalo se da optimizam objašnjava između 5-10% varijacije u verovatnoći razvoja nekih zdravstvenih stanja (koeficijenti korelacije između .20 i .30),[39] posebno uključujući kardiovaskularne bolesti,[40][41][42] moždani udar,[43] i depresiju.[44][45]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ The American Heritage® Dictionary of the English Language, Fourth Edition copyright ©2000 by Houghton Mifflin Company. Updated in 2009., Pristupljeno 17. 4. 2013.
  2. ^ a b v Vaughan, Susan C. (2000). Half Empty, Half Full: Understanding the Psychological Roots of Optimism. New York: Courtyard. 
  3. ^ a b v Schulman, P.; Keith, D.; Seligman, M. (1993). „Is Optimism Heritable? A Study of Twins”. Behaviour Research and Therapy. 31 (6): 569—574. PMID 8347115. doi:10.1016/0005-7967(93)90108-7 Slobodan pristup. 
  4. ^ „Definition of optimism”, Merriam-Webster, Arhivirano iz originala 15. 11. 2017. g., Pristupljeno 14. 11. 2017 
  5. ^ „optimism - Definition of optimism in English by Oxford Dictionaries”. Oxford Dictionaries - English. Arhivirano iz originala 2014-06-06. g. 
  6. ^ Weiten, Wayne; Lloyd, Margaret (2005). Psychology Applied to Modern Life: Adjustment in the 21st Century. Belmont, CA: Thomson Wadsworth. str. 96. ISBN 978-0534608590. 
  7. ^ a b v g d đ e Bates, Timothy C. (25. 2. 2015). „The glass is half full and half empty: A population-representative twin study testing if optimism and pessimism are distinct systems”. The Journal of Positive Psychology. 10 (6): 533—542. PMC 4637169 Slobodan pristup. PMID 26561494. doi:10.1080/17439760.2015.1015155. 
  8. ^ Sharot, Tali (decembar 2011). „The optimism bias”. Current Biology. 21 (23): R941—R945. PMID 22153158. doi:10.1016/j.cub.2011.10.030 Slobodan pristup. 
  9. ^ Ron Gutman: The hidden power of smiling na sajtu YouTube.
  10. ^ Breckler, Steven J.; Olson, James; Wiggins, Elizabeth (2006). Social Psychology Alive. Belmont, CA: Thomson Learning. str. 190. ISBN 0534578349. 
  11. ^ Scheier, M. F.; Carver, C. S. (1987). „Dispositional optimism and physical well-being: the influence of generalized outcome expectancies on health”. Journal of Personality. 55 (2): 169—210. PMID 3497256. doi:10.1111/j.1467-6494.1987.tb00434.x. 
  12. ^ House, J.; Landis, K.; Umberson, D (1988-07-29). „Social relationships and health”. Science. 241 (4865): 540—545. Bibcode:1988Sci...241..540H. PMID 3399889. doi:10.1126/science.3399889. 
  13. ^ Lorant, Vincent; Croux, Christophe; Weich, Scott; Deliège, Denise; Mackenbach, Johan; Ansseau, Marc (2007-04-01). „Depression and socio-economic risk factors: 7-year longitudinal population study”. The British Journal of Psychiatry. 190 (4): 293—298. ISSN 0007-1250. PMID 17401034. doi:10.1192/bjp.bp.105.020040 Slobodan pristup. 
  14. ^ Carver, C. S.; Scheier, M. F. (1998). On the self-regulation of behavior. New York: Cambridge University Press. 
  15. ^ Hooker, Karen; Monahan, Deborah; Shifren, Kim; Hutchinson, Cheryl (1992). „Mental and physical health of spouse caregivers: The role of personality.”. Psychology and Aging. 7 (3): 367—375. PMID 1388857. doi:10.1037/0882-7974.7.3.367. 
  16. ^ Jeste, Dilip V.; Palmer, Barton W. (2015-04-28). Positive Psychiatry: A Clinical Handbook (na jeziku: engleski). American Psychiatric Pub. ISBN 9781585625192. 
  17. ^ Herzberg, Philipp Yorck; Glaesmer, Heide; Hoyer, Jürgen (2006). „Separating optimism and pessimism: A robust psychometric analysis of the Revised Life Orientation Test (LOT-R).”. Psychological Assessment. 18 (4): 433—438. PMID 17154764. S2CID 14674536. doi:10.1037/1040-3590.18.4.433. 
  18. ^ Robinson-Whelen, Susan; Kim, Cheongtag; MacCallum, Robert C.; Kiecolt-Glaser, Janice K. (1997). „Distinguishing optimism from pessimism in older adults: Is it more important to be optimistic or not to be pessimistic?”. Journal of Personality and Social Psychology. 73 (6): 1345—1353. PMID 9418282. doi:10.1037/0022-3514.73.6.1345. 
  19. ^ Duffy, James D.; Valentine, Alan (2010). MD Anderson Manual of Psychosocial Oncology. New York City: McGraw Hill Professional. str. 38. ISBN 9780071624381. 
  20. ^ Duffy, James D.; Valentine, Alan (2010). MD Anderson Manual of Psychosocial Oncology. New York City: McGraw Hill Professional. str. 38. ISBN 9780071624381. 
  21. ^ Abbott, Eileen (14. 11. 2019). „Optimists live longer. Here's why.”. TheHill (na jeziku: engleski). Pristupljeno 30. 1. 2020. 
  22. ^ Hackfort, Dieter; Schinke, Robert J.; Strauss, Bernd (2019). Dictionary of Sport Psychology: Sport, Exercise, and Performing Arts. London: Academic Press. str. 202. ISBN 9780128131503. 
  23. ^ Snyder, C. R.; Lopez, Shane J. (2009). Oxford Handbook of Positive Psychology, Second edition. New York: Oxford University Press. str. 137. ISBN 9780195187243. 
  24. ^ a b v g Gillham, Jane E.; Shatté, Andrew J.; Reivich, Karen J.; Seligman, Martin E. P. (2001). „Optimism, Pessimism, and Explanatory Style”. Ur.: Chang, Edward C. Optimism and Pessimism: Implications for Theory, Research, and Practice. Washington, DC: American Psychological Association. str. 53–75. ISBN 978-1-55798-691-7. 
  25. ^ Liu, Caimei; Bates, Timothy C. (2014-08-01). „The structure of attributional style: Cognitive styles and optimism–pessimism bias in the Attributional Style Questionnaire”. Personality and Individual Differences. 66: 79—85. doi:10.1016/j.paid.2014.03.022. 
  26. ^ Peterson, C. (2000). „The Future of Optimism”. American Psychologist. 55 (1): 44—55. PMID 11392864. doi:10.1037/0003-066X.55.1.44. 
  27. ^ Abramson, L.; Dykman, B.; Needles, D. (1991). „Attributional Style and Theory: Let No One Tear Them Asunder”. Psychological Inquiry. 2 (1): 11—13. doi:10.1207/s15327965pli0201_2. 
  28. ^ Zullow, H. (1991). „Explanations and Expectations: Understanding the 'Doing' Side of Optimism”. Psychological Inquiry. 2 (1): 45—49. doi:10.1207/s15327965pli0201_13. 
  29. ^ Bornstein, Marc H. (2018-01-15). The SAGE Encyclopedia of Lifespan Human Development (na jeziku: engleski). SAGE Publications. ISBN 9781506353326. 
  30. ^ Avolio, Bruce; Yammarino, Francis (2013). Transformational and Charismatic Leadership: The Road Ahead. Bingley, UK: Emerald Group Publishing Limited. str. 247. ISBN 9781781905999. 
  31. ^ Dobson, Keith; Dozois, David (2008). Risk Factors in Depression. San Diego, CA: Academic Press. str. 213. ISBN 9780080450780. 
  32. ^ a b Christensen, Alan; Martin, René; Smyth, Joshua (2004). Encyclopedia of Health Psychology. New York: Springer Science+Business Media. str. 159. ISBN 9780306483363. 
  33. ^ Breckler, Steven; Olson, James; Wiggins, Elizabeth (2005). Social Psychology Alive. Belmont, CA: Thomson Wadsworth. str. 190. ISBN 978-0534578343. 
  34. ^ Scheier, Michael F.; Carver, Charles S. (1985). „Optimism, coping, and health: Assessment and implications of generalized outcome expectancies.”. Health Psychology. 4 (3): 219—247. PMID 4029106. doi:10.1037/0278-6133.4.3.219. 
  35. ^ LOT-R: Scheier, Carver, & Bridges, 1994
  36. ^ Scheier, Michael F.; Carver, Charles S.; Bridges, Michael W. (decembar 1994). „Distinguishing optimism from neuroticism (and trait anxiety, self-mastery, and self-esteem): A reevaluation of the Life Orientation Test.”. Journal of Personality and Social Psychology. 67 (6): 1063—1078. PMID 7815302. doi:10.1037/0022-3514.67.6.1063. 
  37. ^ a b Peterson, Christopher; Semmel, Amy; von Baeyer, Carl; Abramson, Lyn Y.; Metalsky, Gerald I.; Seligman, Martin E. P. (septembar 1982). „The Attributional Style Questionnaire”. Cognitive Therapy and Research. 6 (3): 287—299. S2CID 30737751. doi:10.1007/BF01173577. 
  38. ^ Peterson, Christopher; Park, Nansook; Kim, Eric S. (februar 2012). „Can optimism decrease the risk of illness and disease among the elderly?”. Aging Health. 8 (1): 5—8. doi:10.2217/ahe.11.81. 
  39. ^ Peterson, Christopher; Bossio, Lisa M. (2001). „Optimism and Physical Well-Being”. Ur.: Chang, Edward C. Optimism and Pessimism: Implications for Theory, Research, and Practice. Washington, DC: American Psychological Association. str. 127–145. ISBN 978-1-55798-691-7. 
  40. ^ Scheier, Michael F.; Matthews, Karen A.; Owens, Jane F.; et al. (1989). „Dispositional optimism and recovery from coronary artery bypass surgery: The beneficial effects on physical and psychological well-being”. Journal of Personality and Social Psychology. 57 (6): 1024—1040. PMID 2614656. doi:10.1037/0022-3514.57.6.1024. 
  41. ^ Kubzansky, Laura D.; Sparrow, David; Vokonas, Pantel; Kawachi, Ichiro (novembar 2001). „Is the Glass Half Empty or Half Full? A Prospective Study of Optimism and Coronary Heart Disease in the Normative Aging Study”. Psychosomatic Medicine. 63 (6): 910—916. CiteSeerX 10.1.1.492.6714 Slobodan pristup. PMID 11719629. S2CID 19463805. doi:10.1097/00006842-200111000-00009. 
  42. ^ Giltay, Erik J.; Geleijnse, Johanna M.; Zitman, Frans G.; Hoekstra, Tiny; Schouten, Evert G. (novembar 2004). „Dispositional Optimism and All-Cause and Cardiovascular Mortality ina Prospective Cohort of Elderly Dutch Men and Women”. Archives of General Psychiatry. 61 (11): 1126—35. PMID 15520360. doi:10.1001/archpsyc.61.11.1126 Slobodan pristup. 
  43. ^ Kim, Eric S.; Park, Nansook; Peterson, Christopher (oktobar 2011). „Dispositional Optimism Protects Older Adults From Stroke: The Health And Retirement Study”. Stroke. 42 (10): 2855—2859. PMID 21778446. doi:10.1161/STROKEAHA.111.613448 Slobodan pristup. 
  44. ^ Giltay, Erik J.; Zitman, Frans G.; Kromhout, Daan (mart 2006). „Dispositional optimism and the risk of depressive symptoms during 15 years of follow-up: The Zutphen Elderly Study”. Journal of Affective Disorders. 91 (1): 45—52. PMID 16443281. doi:10.1016/j.jad.2005.12.027. 
  45. ^ Patton, George C.; Tollit, Michelle M.; Romaniuk, Helena; Spence, Susan H.; Sheffield, Jeannie; Sawyer, Michael G. (februar 2011). „A Prospective Study of the Effects of Optimism on Adolescent Health Risks”. Pediatrics. 127 (2): 308—16. PMID 21220404. doi:10.1542/peds.2010-0748 Slobodan pristup. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

External links[uredi | uredi izvor]

Vikicitat ima citate vezane za članak Optimizam.
Positive thinking na Vikiverzitetu.
Optimizam na Vikiverzitetu.
Optimizam na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Оптимизам&oldid=27556938”