Osmanski slovenski jezik
Osmanski slovenski jezik (ili osmanlijski slovenski jezik), ili raški jezik, je jezik osmanske sultanove kancelarije od vremena Mehmeda Osvajača do kraja 16. veka s mletačkim Valide (Sultanija Nurbanu i Sultanija Safija) i gradnjom luke u Splitu.[1]
Prema bugarskoj istoriografiji, to je srednjobugarski jezik, koji je ujedno i jezik vlaške kneževske vlade Basarabe (starorumunski jezik) u ovom periodu, ili jezik vlaškobugarskih povelji.[2]
Zapravo, pitanje etničke pripadnosti na ovom jeziku u kontekstu vremena nema nikakvu vrednost. Prosečni bugarski standard u 13. veku — prvoj polovini 14. veka je raško pismo. Onda, kao rezultat takozvane reforme Jevtimija Trnovskog, knjige u Resavskoj školi se popravljaju i ovaj jezik poznat kao raški ili bugarski na Raci. Ovo je izričito zabeleženo u prvoj svetskoj lingvističkoj enciklopediji — „Mithridates: De differentia linguarum, tum veterum, tum que hodie apud diversas nations in toto orbe terrarium in usu sunt” od Konrad Gesner (1555) /Enciklopedija pod Bugarima razume Povolške Prabugare/ kao i „De ratione communi omnium linguarum & literaru(m)” od Teodor Biblijander (1548).[3][4]
Jezik, kao nestandardizovani, poput kancelarije otomanskog sultana i halifa, nestao je tokom dugog rata da bi ga u narednom 17. veku zamenio ilirskim jezikom.
Spomenik na kojem se odražava ovaj jezik, zajedno sa liturgijskim, je čuvena Ostroška Biblija. Drug spomenik je Bukvar Save Inoka Dečanca.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Stilijan Čilingirov; Kakvo e dal bъlgarinъt na drugite narodi; 1938, 1939, 1941, 1991, 2006, str. 60; Jezik je službeni u osmansko sultanskoj kancelariji zajedno s još tri jezika — osmanskim turskim, persijskim (ili farsi) i arapskim.
- ^ D-rъ L. Miletičъ i D. D. Agura, Bѣlѣžki otъ edno naučno pѫtuvanьe vъ Romъniя, Dako-romъnitѣ i tѣhnata slavяnska pismenostь…, str.263, 264, 265
- ^ „BЪLGARSKIЯT EZIK V PREDISTORIЯTA NA KOMPARATIVNATA LINGVISTIKA I V EZIKOVIЯ SVЯT NA RANNIЯ EVROPEЙSKI MODERNIZЪM; str. 11-14; str. 19-20 i str. 81-82” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 21. 06. 2018. g. Pristupljeno 31. 07. 2019.
- ^ Oba rada su nastala tokom Reformacije i tokom Tridentski sabor.