Ostrovski rejon
| Ostrovski rejon Ostrovskiй raйon | |
|---|---|
{{{caption2}}}
| |
.svg) | |
 | |
| Država |  Rusija |
| Federalni okrug | Severozapadni |
| Administrativni subjekt | Pskovska oblast |
| Admin. centar | Ostrov |
| Status | opštinski rejon |
| Osnivanje | 1. avgust 1927. |
| Površina | 2.435,6 km2 |
| Stanovništvo | 2015. |
| — broj st. | 29.739 |
| — gustina st. | 12,21 st./km2 |
| Vremenska zona | UTC+3 |
| Registarske tablice | 60 |
| Zvanični veb-sajt | |
.png)
Ostrovski rejon (rus. Островский район) administrativno-teritorijalna je jedinica drugog nivoa i opštinski rejon smešten u zapadnom i centralnom delu Pskovske oblasti, odnosno na zapadu evropskog dela Ruske Federacije.
Administrativni centar rejona je grad Ostrov. Prema procenama nacionalne statističke službe Rusije za 2015, na teritoriji rejona je živelo 29.739 stanovnika ili u proseku oko 12,2 st/km².
Geografija[uredi | uredi izvor]
Ostrovski rejon smešten je u zapadnim delovima Pskovske oblasti. Obuhvata teritoriju površine 2.435,6 km², i po tom parametru nalazi se na 11. mestu među 24 rejona u oblasti. Graniči se sa Pskovskim rejonom na severu, na severoistoku je Porhovski, a na jugoistoku Novorževski rejon. Na jugu su Puškinogorski i Krasnogorodski rejon, na jugozapadu je Pitalovski i na severozapadu Palkinski rejon.
Celokupna rejonska teritorija nalazi se u prostranoj i niskoj Pskovskoj niziji čijim centralnim delom dominira reka Velikaja, najvažnija pritoka jezerskog sistema Čudsko-pskovskog jezera. Velikaja protiče preko centralnih delova Ostrovskog rejona i u tom delu toka teče u smeru jugoistok-severozapad. Najvažnije pritoke Velikaje na području rejona su reke Utroja sa Lžom, Sinjaja sa Veršom i Kuhva sa leve, te Čerjoha koja započinje svoj tok na jugu rejona kao otoka jezera Čerešno, sa desne strane.
Istorija[uredi | uredi izvor]
Ostrovski rejon kao administrativna opštinska jedinica uspostavljen je 1. avgusta 1927. godine i prvobitno je bio deo Pskovskog okruga Lenjingradske oblasti. U granicama Pskovske oblasti je od njenog osnivanja 23. avgusta 1944. godine. U sadašnjim granicama je od 1959. godine kada mu je pripojena teritorija raspuštenog Sošihinskog rejona.
Demografija i administrativna podela[uredi | uredi izvor]
Prema podacima sa popisa stanovništva iz 2010. na teritoriji rejona je živelo ukupno 31.096 stanovnika,[1] dok je prema proceni iz 2015. tu živelo 29.739 stanovnika, ili u proseku 12,2 st/km².[2] Po broju stanovnika Ostrovski rejon je druga najnaseljenija rejonska jedinica na području cele oblasti.
| 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. | 2015. |
|---|---|---|---|---|---|---|
| 54.300 | 47.712 | 44.780 | 42.976[3] | 36.685[4] | 31.096[1] | 29.739* |
Napomena:* Prema proceni nacionalne statističke službe.
Prema podacima sa popisa iz 2010. na području rejona postoji ukupno 459 sela (od kojih je njih 91 bilo bez stanovništva) međusobno podeljenih u 5 trećestepenih opština (jednu gradsku i četiri seoske). Jedino gradsko naselje u rejonu je grad Ostrov, administrativni centar rejona u kojem živi oko 70% od ukupne rejonske populacije.
Privreda i saobraćaj[uredi | uredi izvor]
Industrijska proizvodnja Ostrovskog rejona bazira se na pogonima prehrambene industrije koji su skoncentrisani u Ostrovu. U ruralnim delovima rejona jedina privredna aktivnost je poljoprivreda, naročito mesno i mlečno stočarstvo.
Najznačajniji saobraćajni pravci koji prolaze preko teritorije rejona su autoput M20 koji povezuje Sankt Peterburg i Vitepsk (Belorusija). Železnica od Sankt Peterburga ka Pskovu dalje se nastavlja preko teritorije Ostrovskog rejona ka gradu Rezekne u Letoniji.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b "Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1". Архивирано на сајту Wayback Machine (15. март 2013)
- ^ Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2015 года Архивирано на сајту Wayback Machine (23. септембар 2015)
- ^ „Vsesoюznaя perepisь naseleniя 1989 g. Čislennostь naličnogo naseleniя soюznыh i avtonomnыh respublik, avtonomnыh oblasteй i okrugov, kraёv, oblasteй, raйonov, gorodskih poseleniй i sёl-raйcentrov.”. Vsesoюznaя perepisь naseleniя 1989 goda (na jeziku: ruski). Demoscope Weekly. 1989. Pristupljeno 4. 9. 2012.
- ^ Federalьnaя služba gosudarstvennoй statistiki (21. 5. 2004). „Čislennostь naseleniя Rossii, subъektov Rossiйskoй Federacii v sostave federalьnыh okrugov, raйonov, gorodskih poseleniй, selьskih naselёnnыh punktov – raйonnыh centrov i selьskih naselёnnыh punktov s naseleniem 3 tыsяči i bolee čelovek”. Vserossiйskaя perepisь naseleniя 2002 goda (na jeziku: ruski). Federalni zavod za statistiku. Pristupljeno 4. 9. 2012.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
| Gradski okruzi (2) | |
|---|---|
| Opštinski rejoni (24) | |
.svg){kind=small}
