Otkrovenje Petrovo

Fragmen papirusa Petrove apokalipse

Otkrovenje Petrovo ili Petrova apokalipsa (Otkrovenje Petrovo) je hrišćanski apokrif napisan u prvoj polovini 2. veka.

Otkrivenje Petrovo je jedan od važnih ranohrišćanskih tekstova, koji datira iz 125-150. godine. Spominje se kao biblijska knjiga u najstarijem poznatom spisku knjiga Novog Zaveta - Muratorijevom kanonu, gde je postavljen odmah iza Otkrivenja Jovanovog, sa napomenom da „mnogi naši ljudi ne žele da se čita u crkvi”. Fragment originalnog teksta čuva se u muzeju u Kairu, Egipat. Pronađen je krajem 19. veka (1886-1887. godine) u pustinji blizu mesta Ahmim u severnom Egiptu, u grobu monaha koji datira iz 8. ili 9. veka.

U 20. veku otkriven je kompletan tekst ovog apokrifa na etiopskom jeziku .

Sadržaj

Tekst je zbirka od 4 priče - Preobraženje Hristovo na gori Tavor, i sledeći opis raja, kao i Maslinska propoved Hristova, i sledeći opis pakla. Istovremeno, etiopska i grčka verzija se veoma razlikuju jedna od druge, konvergirajući uglavnom u 2 ideje - mudraci (paganski sveštenici) nakon smrti odlaze u pakao, i izjava da su svi ostali grešnici i grešnici u paklu viši od žene koje su izbacivale decu iz materice.

Autorstvo se pripisuje apostolu Petru. Kliment Aleksandrijski i Metodije Olimpski su tekst smatrali autentičnim i bogonadahnutim . U Poeziji patrijarha Nikifora, Petrova apokalipsa je klasifikovana kao kontroverzno delo. Kanon Muratori (jedan od najstarijih prepisa kanonskih knjiga Novog zaveta, druga polovina 2. veka) izveštava sledeće o Petrovoj apokalipsi :Mi prihvatamo samo apokalipsu Jovana i Petra, iako neki od nas ne žele da se ova poslednja čita u crkvi.

Makarije Veliki i Jevsevije Cezarejski pripisuju Petrovo Otkrovenje falsifikovanim delima.

Petrova apokalipsa je mešavina raznih jevanđelskih priča sa eshatološkim motivima. Istovremeno, esej se ne fokusira na drugi Hristov dolazak, posvećujući svu pažnju opisima pakla, raja, posthumnih muka i nagrada, pri čemu ima pastirski cilj.