Pređi na sadržaj

Oto Diks

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Oto Diks
Oto Diks 1957. godine
Lični podaci
Datum rođenja(1891-12-02)2. decembar 1891.
Mesto rođenjaUntermhaus, Nemačko carstvo
Datum smrti25. jul 1969.(1969-07-25) (77 god.)
Mesto smrtiZingen, Zapadna Nemačka

Oto Diks (nem. Otto Dix; Untermhaus, 2. decembra 1891 — Zingen, 25. jul 1969) je bio nemački slikar i grafičar.[1] Značajni predstavnik društveno- kritičkog verizma.

Počeci i obrazovanje[uredi | uredi izvor]

Oto Diks, Portet novinara Silivije fon Harden, 1926

Rodio se u Utremhausa u Nemačkoj što je sadašnji deo grada Gera kao prvorođeni sin Franca i Lujze Diks radnika u fabrici gvožđa i krojačice[2] koja je u mladosti pisala poeziju i bio je odmalena u kontaktu sa umetnošću.[3] Provodio je mnogo vremena u ateljeu svoje sestričine Fric Aman koja je bila slikarka i koja je podupirala njegove slikarske ambicije. 1906—1910. bio je šegrt slikara Karla Senfa i tu počeo da radi svoje prve pejzaže. 1910. je počeo studije na Drezdenskoj akademiji lepih umetnosti.

Život i delo[uredi | uredi izvor]

Diks je apsolvirao kao slikar dekoracija (dekorativno slikarstvo) i u periodu između 1919. i 1925. godine studirao je slikarstvo na Akademiji u Drezdenu i Diseldorfu. Od 1927. pa sve dok ga 1933. nacisti nisu oterali iz službe predavao je na Drezdenskoj akademiji.[4] Diks je u svome stvaranju u presudnoj meri ekspresionizmom i dadaizmom ali je ipak slikao verističke slike u stilu starih majstora.[5] Svoje vojničke doživljaje iz Prvog svetskog rata pokušao je da razradi na slikama kao što su Streljački rov (naslikana 1920. a nestala 1923) ili Rat (naslikano 1929. a nestala 1933) kao i istoimenom serijom bakropisa. Suočen sa problemima sa kojima su se suočavale socijalne grupe na rubu društva (invalidi rata, prosjaci, prostitutke), oštro je kritikovao ondašnje društvo. Njegovi portreti (među kojima i autoportret) na upečatljiv način kroz surovi realizam razotkrivaju bedu i siromaštvo. U svojim delima od 1936. posvetio se u većoj meri religioznoj tematici (npr. slike na staklu 1959, litografije za Jevanđelje po Mateji oko 1960), daleko umerenijim portretima i pejzažima.

Umro je 25. jula 1969. u Zingenu u Nemačkoj.[6]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Otto Dix | German artist”. Encyclopedia Britannica (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-01-19. 
  2. ^ York, Neue Galerie New. „Neue Galerie New York”. www.neuegalerie.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-01-19. 
  3. ^ Karcher 1988, str. 21–24
  4. ^ „Otto Dix | German artist”. Encyclopedia Britannica (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-01-28. 
  5. ^ „Otto Dix - 128 artworks - painting”. www.wikiart.org. Pristupljeno 2021-01-28. 
  6. ^ „Otto Dix | artnet”. www.artnet.com. Pristupljeno 2021-01-28. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Marion Ackermann (ed): Getroffen. Otto Dix und die Kunst des Porträts.. Texte: Daniel Spanke, Ausstellungs-Katalog Kunstmuseum Stuttgart Dumont, Köln 2007. 2007. ISBN 978-3-8321-9057-6.
  • Rainer Beck (Kunsthistoriker)|Rainer Beck: Otto Dix. 1891–1969. Zeit, Leben, Werk. Stadler, Konstanz 1993.
  • Rainer Beck: Otto Dix. Die kosmischen Bilder. Zwischen „Sehnsucht“ und „Schwangerem Weib“.. Verlag der Kunst (Philo Fine Arts), Dresden. 2003. ISBN 978-3-364-00389-4.
  • Ralf Georg Czapla: Verismus als Expressionismuskritik. Otto Dix’ „Streichholzhändler I“, Ernst Tollers „Hinkemann“ und George Grosz’ „Brokenbrow“-Illustrationen im Kontext zeitgenössischer Kunstdebatten. In: Stefan Neuhaus, Rolf Selbmann, Thorsten Unger (ed): Engagierte Literatur zwischen den Weltkriegen. Schriften der Ernst-Toller-Gesellschaft, 4; Königshausen & Neumann, Würzburg 2002. S. 338–366.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Oto Diks na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ото_Дикс&oldid=26689698”