Oto Robert Friš

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Oto Robert Friš
ID značka nuklearnog fizičara Ota Roberta Friša iz projekta Menhetn
Lični podaci
Datum rođenja(1904-10-01)1. oktobar 1904.
Mesto rođenjaBeč, Austrougarska
Datum smrti22. septembar 1979.(1979-09-22) (74 god.)
Mesto smrtiKembridž, Ujedinjeno Kraljevstvo
ObrazovanjeUniverzitet u Beču
Naučni rad
Poljefizika
Nagradečlan Kraljevskog društva
Potpispotpis_alt}}}

Oto Robert Friš, član Kraljevskog društva (1. oktobar 1904 – 22. septembar 1979) je bio britanski fizičar rođen u Austriji koji je radio na nuklearnoj fizici. Sa Lizom Majtner je unapredio prvo teorijsko objašnjenje nuklearne fisije (skovao termin) i prvi eksperimentalno otkrio nusproizvode fisije. Kasnije je sa svojim saradnikom Rudolfom Pajerlsom dizajnirao prvi teorijski mehanizam za detonaciju atomske bombe 1940.[1]

Mladost[uredi | uredi izvor]

Friš je rođen u Beču 1904. godine u jevrejskoj porodici, sin Justinijana Friša, slikara, i Ogiste Majtner Friš, koncertne pijanistkinje. I sam je bio talentovan za slikarstvo i klavir, ali je takođe delio ljubav svoje tetke Lize Majtner prema fizici i započeo je period studija na Univerzitetu u Beču, gde je diplomirao 1926. godine sa radom o uticaju novootkrivenog elektrona na soli.

Nuklearna fizika[uredi | uredi izvor]

Nakon nekoliko godina rada u relativno neuglednim laboratorijama u Nemačkoj, Friš je dobio poziciju u Hamburgu kod naučnika Ota Šterna, dobitnika Nobelove nagrade. Ovde je radio na difrakciji atoma (koristeći kristalne površine) i takođe dokazao da je magnetni moment protona mnogo veći nego što se ranije pretpostavljalo.[2]

Dolazak Adolfa Hitlera na mesto kancelara Nemačke 1933. naterao je Ota Roberta Friša da donese odluku da se preseli u London, gde se pridružio osoblju na Birkbek koledžu[3] i radio sa fizičarem Patrikom Majnardom Stjuartom Bleketom na tehnologiji maglene komore i veštačke radioaktivnosti. Usledio je petogodišnji boravak u Kopenhagenu kod Nilsa Bora gde se sve više specijalizovao za nuklearnu fiziku, posebno za fiziku neutrona.

Nuklearna fisija[uredi | uredi izvor]

Oto Friš, Liza Majtner i Glen Siborg

Tokom božićnih praznika 1938. posetio je svoju tetku Lizu Majtner u Kungelvu, u Švedskoj. Dok je bila tamo, primila je vest da su Oto Han i Fric Štrasman u Berlinu otkrili da sudar neutrona sa jezgrom uranijuma proizvodi element barijum kao jedan od nusproizvoda. Han je u pismu Majtnerovoj ovu novu reakciju nazvao „pucanjem“ jezgra uranijuma. Friš i Majtner su pretpostavili da se jezgro uranijuma podelilo na dva dela, objasnili su proces i procenili oslobođenu energiju, a Friš je skovao termin fisija, usvojen iz procesa fisije u biologiji.[4][5]

Politička ograničenja nacističke ere primorala su timove Hana i Štrasmana, i Friša i Majtnerovu (oboje su bili Jevreji) da objavljuju odvojeno. Hanov rad opisuje eksperiment i nalaz nusproizvoda barijuma.[6] Rad Majtnerove i Friša objasnio je fiziku koja stoji iza ovog fenomena.[7]

Friš se vratio u Kopenhagen, gde je brzo uspeo da izoluje delove nastale u reakcijama fisije.[8] Kako se kasnije sećao sam Friš, osnovnu ideju direktnog eksperimentalnog dokaza nuklearne fisije predložio mu je Džordž Plaček.[9][10] Mnogi smatraju da su Majtner i Friš zaslužili Nobelovu nagradu za svoj doprinos razumevanju fisije.[11]

Sredinom 1939. Friš je napustio Dansku na, kako je očekivao, kratko putovanje u Birmingem, ali je izbijanje Drugog svetskog rata sprečilo njegov povratak. On i fizičar Rudolf Pajerls su izradili Friš-Pajerlsov memorandum na Univerzitetu u Birmingemu, koji je bio prvi dokument koji je izložio proces kojim bi se mogla generisati atomska eksplozija. Njihov proces bi koristio odvojeni uranijum-235, koji je zahtevao prilično malu kritičnu masu i mogao bi da postigne tu kritičnost korišćenjem konvencionalnih eksploziva za stvaranje izuzetno snažne detonacije. Memorandum je dalje predviđao efekte takve eksplozije — od početne eksplozije do nastalih padavina. Ovaj memorandum je bio osnova britanskog rada na izgradnji atomskog uređaja (projekat Tube Alloys) i projekta Menhetn na kome je Friš radio kao deo britanske delegacije. Friš i Rudolf Pajerls su radili zajedno na Odseku za fiziku na Univerzitetu u Birmingemu 1939–1940.[12] Otišao je u Ameriku 1943. godine pošto je na brzinu dobio britansko državljanstvo.

Projekat Menhetn[uredi | uredi izvor]

Uređaj Godiva u Los Alamosu

Godine 1944. u Los Alamosu, jedan od Frišovih zadataka kao vođe grupe Critical Assemblies bio je da tačno odredi količinu obogaćenog uranijuma koja bi bila potrebna za stvaranje kritične mase, mase uranijuma koja bi izdržala nuklearnu lančanu reakciju.[13] To je učinio tako što je složio nekoliko desetina šipki od 3 cm obogaćenog uranijum hidrida istovremeno i merio rastuće neutronske aktivnosti kako se kritična masa približava. Vodonik u metalnim šipkama je povećao vreme potrebno za ubrzanje reakcije. Jednog dana Friš je umalo izazvao reakciju naginjući se nad gomilu, koju je nazvao „uređaj Ledi Godiva“.[14] Telo uređaja je odbijalo neutrone nazad u gomilu. Krajičkom oka video je da crvene lampe koje su povremeno treperile kada se emituju neutroni, „neprekidno svetle“. Shvativši šta se dešava, Friš je brzo rukom razbacao rešetke. Kasnije je izračunao da je doza zračenja bila "prilično bezopasna", ali da je "oklevao još dve sekunde pre nego što je uklonio materijal... doza bi bila fatalna".[14] „Za dve sekunde dobio je, po velikodušnim standardima tog vremena, celodnevnu dozvoljenu dozu neutronskog zračenja.[15] Na taj način su njegovi eksperimenti utvrdili tačne mase uranijuma potrebne za ispaljivanje bombe Mališa iznad Hirošime.

Takođe je dizajnirao eksperiment "zmajev rep" ili "giljotinu" u kojem je uranijum ispušten kroz rupu u većoj fiksnoj masi uranijuma, dostižući nešto iznad kritične mase (0,1%) za delić sekunde.[16] Na sastanku za odobravanje eksperimenta, Ričard Fajnman, komentarišući prolaznu opasnost koja je uključena, rekao je da je to „kao da golicate rep zmaju koji spava“. U periodu od oko 3 milisekunde temperatura je porasla brzinom od 2000 °C u sekundi i emitovano je preko 1015 viška neutrona.[17]

Povratak u Englesku[uredi | uredi izvor]

S leva na desno: Vilijam Peni, Oto Friš, Rudolf Pajerls i Džon Kokroft 1946.

Godine 1946. vratio se u Englesku da bi preuzeo mesto šefa odeljenja za nuklearnu fiziku u Institutu za istraživanje atomske energije u Harvelu, mada je takođe proveo veći deo narednih trideset godina predajući na Kembridžu gde je bio Džeksonijanski profesor prirodne filozofije[3] i stipendista Triniti koledža.

Pre nego što je otišao u penziju, dizajnirao je[18] uređaj, SWEEPNIK, koji je koristio laser i kompjuter za merenje tragova u komorama sa mehurićima. Videvši da ovo ima širu primenu, pomogao je da se osnuje kompanija Laser-Skan Limited, sada poznata kao 1Spatial, da iskoristi tu ideju.

Penzionisanje[uredi | uredi izvor]

Univerzitet u Birmingemu - zgrada fizike Pointing - plava ploča

Penzionisao se 1972. godine, prema propisima Univerziteta.[19] Preminuo je 22. septembra 1979.[20]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Bethe, H. A.; Winter, George (januar 1980). „Obituary: Otto Robert Frisch”. Physics Today. 33 (1): 99—100. Bibcode:1980PhT....33a..99B. doi:10.1063/1.2913924. Arhivirano iz originala 28. 9. 2013. g. 
  2. ^ Frisch, Otto R.; Stern, Otto (1933). „Über die magnetische Ablenkung von Wasserstoffmolekülen und das magnetische Moment des Protons”. Zeitschrift für Physik (na jeziku: nemački). 85 (1–2): 4—16. Bibcode:1933ZPhy...85....4F. S2CID 120793548. doi:10.1007/BF01330773. 
  3. ^ a b Gribbin, J. (2000). Q is for Quantum: An Encyclopedia of Particle Physics. Simon & Schuster. str. 150. ISBN 978-0-684-86315-3. Pristupljeno 2021-12-04. 
  4. ^ Sullivan, Neil J. (2016). The Prometheus Bomb: The Manhattan Project and Government in the Dark. Lincoln: University of Nebraska Press. str. 19. ISBN 978-1-61234-890-2. 
  5. ^ Rhodes, Richard (1986). The Making of the Atomic BombNeophodna slobodna registracija. New York: Simon & Schuster. str. 263. ISBN 978-0-684-81378-3. OCLC 13793436. 
  6. ^ Hahn, O.; Strassmann, F. (1939). „Über den Nachweis und das Verhalten der bei der Bestrahlung des Urans mittels Neutronen entstehenden Erdalkalimetalle [On the detection and characteristics of the alkaline earth metals formed by irradiation of uranium without neutrons]”. Naturwissenschaften (na jeziku: nemački). 27 (1): 11—15. Bibcode:1939NW.....27...11H. S2CID 5920336. doi:10.1007/BF01488241. 
  7. ^ Meitner, Lise; Frisch, O. R. (1939). „Disintegration of Uranium by Neutrons: a New Type of Nuclear Reaction”. Nature. 143 (3615): 239—240. Bibcode:1939Natur.143..239M. S2CID 4113262. doi:10.1038/143239a0. 
  8. ^ Frisch, O. R. (1939). „Physical Evidence for the Division of Heavy Nuclei under Neutron Bombardment”. Nature. 143 (3616): 276. Bibcode:1939Natur.143..276F. doi:10.1038/143276a0 Slobodan pristup. 
  9. ^ Otto R. Frisch, "The Discovery of Fission – How It All Began", Physics Today, V20, N11, pp. 43-48 (1967).
  10. ^ J. A. Wheeler, "Mechanism of Fission", Physics Today V20, N11, pp. 49-52 (1967).
  11. ^ „Fame without a Nobel Prize”. 5. 11. 2015. 
  12. ^ „Culture trails – Blue Plaque Guide” (PDF). University of Birmingham. Pristupljeno 2021-12-04. 
  13. ^ Rhodes, Richard (1986). The Making of the Atomic BombNeophodna slobodna registracija. Simon and Schuster. str. 612–613. 
  14. ^ a b Frisch, Otto Robert (1980). What Little I Remember. Cambridge University Press. str. 161—162. ISBN 0-52-128010-9. „We were building an unusual assembly, with no reflecting material around it; just the reacting compound of uranium-235 ... For obvious reasons we called it the Lady Godiva assembly.” 
  15. ^ Rhodes, Richard (1986). The Making of the Atomic BombNeophodna slobodna registracija. Simon and Schuster. str. 610–11. ISBN 9780671441333. 
  16. ^ „Here Be Dragons”. 
  17. ^ r.e. Malenfant (2005). „Experiments with the Dragon Machine”. OSTI 876514. S2CID 108799363. doi:10.2172/876514. 
  18. ^ Otto Frisch, "What Little I Remember", Cambridge University Press. . 1979. ISBN 0-521-40583-1.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  19. ^ Otto Frisch, "What Little I Remember", Cambridge University Press. . 1979. ISBN 0-521-40583-1.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  20. ^ Gribbin, J. (2000). Q is for Quantum: An Encyclopedia of Particle Physics. Simon & Schuster. str. 150. ISBN 978-0-684-86315-3. Pristupljeno 2021-12-04. 

Bibliografija[uredi | uredi izvor]

  • Atomic Physics Today (1961)
  • Working with ATOMS (1965)
  • What Little I Remember (1979)

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ото_Роберт_Фриш&oldid=27699170”