Pavel Jabločkov

Pavel Jabločkov
Datum rođenja	(1847-09-14)14. septembar 1847.
Mesto rođenja	Serdobsk, Ruska Imperija
Datum smrti	19. mart 1894.(1894-03-19) (46 god.)
Mesto smrti	Saratov, Ruska Imperija

Pavel Nikolajevič Jabločkov (rus. Павел Николаевич Яблочков, 14. septembar 1847 – 31. mart 1894) bio je ruski inženjer elektrotehnike, biznismen i pronalazač.

Biografija

Jabločkov je diplomirao 1866. godine kao vojni inženjer na Nikolajevskom inženjerskom institutu, sadašnjem Vojnom inženjersko-tehničkom univerzitetu (Voennый inženerno-tehničeskiй universitet), a 1869. godine na Tehničkoj galvanskoj školi u Sankt Peterburgu. Posle odsluženja vojnog roka, Jabločkov se nastanio u Moskvi 1873, gde je postavljen za šefa Telegrafske kancelarije na železničkoj pruzi Moskva- Kursk. Otvorio je radionicu za eksperimente u elektrotehnici, koja je postavila temelje za njegove buduće pronalaske u oblasti električnog osvetljenja, električnih mašina, galvanskih ćelija i akumulatora.

Jabločkovljev glavni pronalazak bio je prvi model lučne lampe koji je eliminisao mehaničku složenost konkurentskih svetala koja su zahtevala regulator za upravljanje naponskim lukom. Iste godine je otišao u Pariz gde je napravio industrijski uzorak „električne sveće“ (francuski patent № 112024, 1876). U Parizu je svoju ideju lučnog svetla razvio u kompletan sistem električnog osvetljenja koji je pokretao dinamo jednosmerne struje opremljen invertorom za snabdevanje jednofaznom naizmeničnom strujom. Prva javna upotreba Jabločkovljevog sistema bila je u oktobru 1877. godine u Parizu. Do 1880. godine, sistem je narastao na 120 lampi sa 84 upaljene istovremeno pokretane parnom mašinom od 100 konjskih snaga i radio je svake noći dve i po godine.

Izložba u Parizu 1878. godine pružila je Jabločkovu jedinstvenu priliku da napravi spektakularnu demonstraciju za svetsku publiku, a zbog promocije koju je radio Grame, uspeo je da postavi 6 lučnih svetala duž 0,8 km Avenue de l'Opéra. Prvi put je upaljen u februaru 1878. Uticaj demonstracija u Parizu 1878. bio je pad vrednosti akcija gasnih kompanija koje se nisu oporavile sve do 1880. Francuski, engleski i američki biznismeni brzo su osnovali kompanije koje su licencirale Jabločkovove patente.

Od sredine 1880-ih, Jabločkov se uglavnom bavio problemima proizvodnje električne energije. Konstruisao je takozvanu „magnetnu dinamo električnu mašinu“, koja je imala većinu karakteristika savremenog induktora. Jabločkov je izvršio opsežna istraživanja o transformaciji energije goriva u električnu energiju, predložio je galvansku ćeliju sa alkalnim elektrolitom i napravio regenerativnu ćeliju (tzv. autoakumulator).

Jabločkov je učestvovao na izložbama elektrotehnike u Rusiji (1880. i 1882.), Parizu (1881. i 1889.) i Prvom međunarodnom kongresu električara (1881).

Za učešće na izložbi i kongresu odlikovan je francuskim Ordenom Legije časti.

Lični život

Jabločkov je bio aktivni mason. Iniciran je 1876. u Vrhovni savet Francuske škotskog obreda. Osnovao je novu ložu pod Vrhovnim savetom poznatu kao „Kosmos“ 25. juna 1887. Time se nadao da će privući mlade i bogate ruske emigrante u Pariz. Jedan od članova njegove lože bio je Maksim Kovalevski, koji će kasnije pomoći da se masonstvo vrati u Rusiju.

Nasleđe

SSSR je 1947. uveo Jabločkovovu nagradu za najbolji rad u oblasti elektrotehnike.

Po njemu je nazvan krater Jabločkov na Mesecu.

Vidi još

• Tomas Edison
• Mediji vezani za članak Pavel Jabločkov na Vikimedijinoj ostavi

Dodatna literatura

• Biografsko istraživanje o životu Pavla Nikolajeviča Jabločkova prof. Lev Davidovič Belkind