Pavle I Petrovič
 | Ovaj članak sadrži spisak literature, srodne pisane izvore ili spoljašnje veze, ali njegovi izvori ostaju nejasni, jer nisu uneti u sam tekst. |
| Pavle I Petrovič | |
|---|---|
 Potret, rad Vladimira Borovickoga, oko 1774. | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 1. oktobar 1754. |
| Mesto rođenja | Sankt Peterburg, Ruska Imperija |
| Datum smrti | 23. mart 1801. (46 god.) |
| Mesto smrti | Sankt Peterburg, Ruska Imperija |
| Grob | Petropavlovska Katedrala |
| Porodica | |
| Supružnik | Natalia Alexeievna of Russia, Marija Fjodorovna |
| Potomstvo | Aleksandar I Pavlovič, Konstantin Pavlovič, Nikolaj I Pavlovič, Aleksandra Pavlovna, Elena Pavlovna, Marija Pavlovna, Katarina Pavlovna, Olga Pavlovna, Ana Pavlovna, Grand Duke Michael Pavlovich of Russia |
| Roditelji | Petar III Katarina Velika |
| Dinastija | Romanov |
| imperator sveruski | |
| Period | 17. novembar 1796 — 23. mart 1801. |
| Prethodnik | Katarina Velika |
| Naslednik | Aleksandar I Pavlovič |
Pavle I Petrovič (rus. Павел I Петрович; Sankt Peterburg, 1. oktobar 1754 — Sankt Peterburg, 23. mart 1801) je bio ruski imperator od 1796. do 1801. godine.
Prožet idejama viteštva, branio je Maltu i od Napoleona i od Velike Britanije i pružio je zaštitu malteškim vitezovima. Postao je i veliki majstor malteških vitezova.
Detinjstvo[uredi | uredi izvor]
Sin je Petra III i Katarine Velike. Nakon što je ubila svoga supruga, Katarina Velika je govorila da njegov otac nije Petar III Fjodorovič, nego njen ljubavnik Sergej Saltikov. Međutim, dečak je bio sličan Petru III. Pavle je prvih sedam godina života proveo pod kontrolom stare carice Jelisavete.
Mladost[uredi | uredi izvor]
Po svoj prilici njegovi odnosi sa majkom nisu bili najbolji, o čemu je svedočio britanski ambasador. Prva supruga mu je umrla pri porođaju. Po drugi put se oženio 1776. godine Sofijom Dorotejom od Virtemberga, koja je dobila rusko ime Marija Fjodorovna. U to vreme je verovao da ga je majka nameravala ubiti kao što je ubila njegovog oca. Katarina Velika ga je na to udaljila iz dvorskog saveta i držala na odstojanju. Sa novom suprugom je tokom života imao desetoro dece. Kada se 1777. godine rodio budući car, Aleksandar I Pavlovič, carica im je poklonila veliki posed Pavlovsk. Pavle i njegova supruga su mnogo putovali po Evropi od 1781. do 1782. godine. Carica im je 1783. godine dala veliko imanje Gatčina sa pukom vojnika, koje je Pavle mogao da trenira po pruskom modelu.[traži se izvor]
Imperator[uredi | uredi izvor]
Pavle je postao car nakon što je umrla Katarina Velika 5. novembra 1796. godine. Tada se govorilo da je carica Katarina ostavila testament po kome je Pavla isključila iz linije nasleđivanja i da je odredila da car bude njegov sin, tj. njen unuk Aleksandar I Pavlovič. Čim je carica umrla Pavle je krenuo u potragu da nađe i uništi testament. Carica je dosta dugo držala Pavla u strahu da on neće biti naslednik. Zbog pretrpljenog straha, jedna od prvih mera novog cara je bilo donošenje zakona o nasleđivanju dinastije Romanov.
Za vreme prve godine vlasti poništio je mnoge zakone svoje majke. Dozvolio je najpoznatijem kritičaru Katarine Velike Aleksandru Nikolajeviču Radiščevu da se vrati iz progonstva u Sibiru. S druge strane optuživao je ljude da su jakobinci i proterivao bi ih i zbog nošenja francuske odeće ili čitanja francuskih knjiga. Svoga oca Petra III sahranio je sa velikim počastima. Katarina Velika je pred svoju smrt spremala vojsku za napad na Persiju. Pavle je opozvao i tu odluku svoje majke.
Osim Radiščeva oslobodio je Novikova i Tadeuša Košćuška, ali ovu dvojicu je držao u kućnom pritvoru. Rusko plemstvo je smatrao dekadentnim i korumpiranim. Imao je nameru da stvori viteške ideale i da očisti ruski dvor i plemstvo od nemorala iz doba vladavine njegove majke. Bogato je nagradio one koji su podržali njegova zalaganja za uspostavu viteških ideala u ruskom društvu. Kaznio je one, koji nisu delili njegov viteški pogled na svet. Smenio je 7 feldmaršala i 333 generala.
Izabran je za velikog majstora malteških vitezova. Napoleon je zauzeo Maltu, pa su malteški vitezovi našli utočište u Rusiji. Uspostavio je rusku tradiciju malteških vitezova unutar carskih redova u Rusiji. Sagradio je tri skupa zamka oko Moskve. Sa Anom Lopuhinom je po svoj prilici isto imao odnos blizak platonskom odnosu u njegovom idealu viteškog ponašanja.
Ratovi[uredi | uredi izvor]
Nakon Napoleonova osvajanja Malte 1798, Pavle je bio razljućen i odlučio je da osveti proterivanje malteških vitezova.
Učestvovao je u ratu druge koalicije protiv Napoleona. Rusija je 1798. objavila rat Francuskoj. Poslao je Suvorova da se bori protiv Napoleona. Suvorov je 1799. godine oslobodio severnu Italiju, a kasnije su krenuli na Švajcarsku, gde je Suvorov poginuo. Admiral Fjodor Ušakov i ruska flota su izvodili operacije u Sredozemlju.
Maltu je od Napoleona preotela Velika Britanija. Pavle je zahtevao da se Malti vrati nezavisnost. Pošto je to Britanija odbila Rusija je sklopila mir sa Napoleonom. Tada je razmatrao planove da osvoji Britansku Indiju, bilo sa Francuzima bilo sam.[traži se izvor]
Atentat[uredi | uredi izvor]
Pavle je stekao mnogo neprijatelja. Njegovi pokušaji nametanja viteškog ponašanja odbijali su i mnoge njegove savetnike. Osim toga otkrio je da je carski trezor bio potkradan. Njegova politika je mnogim plemićima predstavljala smetnju.
Zaveru protiv njega su organizovali vojni gubernator Sankt Peterburga Petar fon der Palen, Nikita Panjin i admiral Ribas koji je umro pre izvršenja plana. Zaverenici su 11. marta 1801. ubili cara Pavla. Jedan skup otpuštenih oficira predvodio je general Benigsen. Pokušali su da nateraju cara da potpiše abdikaciju. Car je pružio otpor, pa su ga ubili. Nasledio ga je sin Aleksandar I Pavlovič, koji je bio upoznat da postoji zavera. Zaverenici su bili povezani sa Velikom Britanijom, koja je očekivala da će joj Rusija objaviti rat zbog Malte.
Porodično stablo[uredi | uredi izvor]
Deca[uredi | uredi izvor]
U braku sa suprugom Sofijom Doroteom od Virtemberga, posle udaje poznatom kao Marija Fjodorovna imao je desetoro dece:
- Aleksandar I Pavlovič (1777—1825), nasledio je Pavla kao Aleksandar I Pavlovič (1777—1825), nasledio je Pavla kao imperator sveruski
- Konstantin Pavlovič (1779—1831) odrekao se nasleđivanja 1822.
- Aleksandra Pavlovna (1783—1801) udala se za nadvojvodu Jozefa Antona od Austrije, sina Leopolda II
- Elena Pavlovna (1784—1803)
- Marija Pavlovna (1786—1859) udala se za Karla Fridriha, velikog vojvodu od Zahsena-Vajmara-Ajzenaha
- Katarina Pavlovna (1788—1819) udala se za vojvodu Petra od Oldenburga i za drugog kralja Vilhelma I od Virtemberga
- Olga Pavlovna (1792—1795)
- Ana Pavlovna (1795—1865) udala se za kralja Vilijama II od Holandije
- Nikolaj I Pavlovič (1796—1855) bio je car Rusije od 1825. do 1855.
- Veliki knez Mihail Pavlovič (1798—1849)
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Literatura[uredi | uredi izvor]
- A reasonable and balanced picture of Paul I, can be gained from: Hugh (Ed) Paul I: A reassessment of His Life and Reign, University Center for International Studies, University of Pittsburgh, 1979
- For Paul's early life: K. Waliszewski, Autour d'un trone (Paris, 1894), or the English translation, The Story of a Throne (London, 1895), and P. Morane, Paul I. de Russie avant l'avenement (Paris,) 1907
- For Paul's reign: T. Schiemann, Geschichte Russlands unter Nikolaus I (Berlin, 1904), vol. i. and Die Ermordung Pauls, by the same author (Berlin,) 1902
- Other readings: (in Russian) V.V.Uzdenikov. Monety Rossiyi XVIII-nachala XX veka (Russian coinage from XVIII to the beginning of XX century). Moscow. 1994. ISBN 978-5-87613-001-3.
- Jelačić, Aleksej (1929). Istorija Rusije. Beograd: Srpska književna zadruga.
- Miljukov, Pavel (1939). Istorija Rusije. Beograd: Narodna kultura.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- [1]
- (jezik: ruski) Pavle I - Prince of Gatchina. sažetak & „Bedni, bedni Pavle“ film Vitalija Meljnikova
- Pitanje Pavlovog ludila
- Od Godunova do Nikolaja II
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Umetničke | |
| Ljudi | |
| Ostale | |
