Pad Pjongjanga (1592)

Pad Pjongjanga (1592)
	Deo Japanske invazije Koreje (1592-1598)
	; Osam provincija kraljevine Čoson.
Vreme	16. jun 1592.
Mesto	Pjongjang, Severna Koreja.
Uzrok	Pokušaj Korejanaca da zaustave Japance pred Pjongjangom.
Ishod	Japanska pobeda.
Teritorijalne; promene	Pjongjang pao bez borbe.
Sukobljene strane
Japan;	Čoson; Dinastija Ming
Komandanti i vođe
Koniši Jukinaga; Kuroda Nagamasa	Kim Mjung-vun; Jun Tu-su
Jačina
20.000	10.000
Žrtve i gubici
neznatni	laki

Pad Pjongjanga (engl. Siege of Pyongyang) bio je japanska pobeda tokom japanske invazije Koreje (1592).^[2]

Pozadina[uredi | uredi izvor]

Probivši korejsku odbranu na reci Imđin svojim lukavstvom, japanski generali, među kojima je postojala izražena surevnjivost i takmičarski duh, nisu nastavili napredovanje ka Pjongjangu i Kini zajedno, već su podelili svoje snage, odredivši pravce napredovanja kockom. Koniši je krenuo na sever, u Pjongjang, Kato na severoistok, u provinciju Hamgjong, a Kuroda na zapad, u provinciju Hvanghe.^[1] Na korejskoj strani, general Ji Il je ponovo uspeo da pobegne iz bitke, ovog puta prerušen u nosača, i javio je kralju o porazu, koji ga je smesta postavio za zapovednika preostalih korejskih snaga, koje su zaposele gazove reke Tadong, pod samim zidinama Pjongjanga.^[1]

Anbjon

Hamhung

Sandžu

Uidžu

Najvažnije bitke tokom japanskih invazija Koreje (1592-1598) na mapi Korejskog poluostrva.

Bitka[uredi | uredi izvor]

Japanci su stigli do reke Tadong 8. juna, ali ih je ponovo zadržao nedostatak čamaca za prelaz: sutradan su poslali pregovarače kralju u Pjongjang, bezuspešno nudeći mir u zamenu za slobodan prolaz do Kine. Kralj je 10. juna napustio Pjongjang i pobegao na kinesku granicu, ostavivši u gradu i na gazovima reke Tadong oko 10.000 vojnika pod komandom generala Kim Mjung-vuna i Jun Tu-sua. Nekoliko dana kasnije, korejski generali su pokušali noćni napad na japanski logor, otkrivši tako Japancima gazove za prelaz reke. Japanci su prešli reku u tolikom broju, da su se Korejanci povukli ispalivši svega nekoliko strela. Sam Pjongjang je pao bez borbe, pošto se posada povukla, prethodno potopivši sve topove i teško naoružanje.^[2]

Napomene[uredi | uredi izvor]

^ Po lunarnom kalendaru, koji se u to vreme koristio u Kini, Japanu i Koreji.^[1]

Reference[uredi | uredi izvor]

^ ^a ^b ^v ^g ^d Hulbert, Homer B. (1905). The History of Korea (vol. 1 of 2). Seoul: The Methodist Publishing House. str. 376—380. |access-date= zahteva |url= (pomoć)
^ ^a ^b Hulbert, Homer B. (1905). The History of Korea (vol. 1 of 2). Seoul: The Methodist Publishing House. str. 381—384. |access-date= zahteva |url= (pomoć)

[2] Po lunarnom kalendaru, koji se u to vreme koristio u Kini, Japanu i Koreji.^[1]

[ИК1-1] v ^g ^d Hulbert, Homer B. (1905). The History of Korea (vol. 1 of 2). Seoul: The Methodist Publishing House. str. 376—380. |access-date= zahteva |url= (pomoć)

[ИК2-3] Hulbert, Homer B. (1905). The History of Korea (vol. 1 of 2). Seoul: The Methodist Publishing House. str. 381—384. |access-date= zahteva |url= (pomoć)

[1]

[a]

[2]