Palata Albanija

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Palata Albanija
Palata Albanija, 2022.
Opšte informacije
MestoBeograd
OpštinaStari grad
Država Srbija
Vreme nastanka1939.; pre 85 godina (1939)
Tip kulturnog dobraSpomenik kulture
Nadležna ustanova za zaštituZavod za zaštitu spomenika kulture
beogradskonasledje.rs

Palata „Albanija“ je prvi oblakoder[1] u Beogradu. Nalazi se u središtu grada, na uglu Kolarčeve i Knez Mihailove ulice. Izgrađena je na osnovu konkursnog projekta Branka Bona i Milana Grakalića, iz 1938. godine. Objekat je završen 1939.[2] godine po projektima Miladina Prljevića i konstruktora inž. Đorđa Lazarevića.[3] Dugo je bila najviša zgrada, dominirajući objekat moderne arhitekture na grebenu Beograda i visinski regulator prostorne kompozicije duž čitavog poteza Terazije–Slavija.

Palata „Albanija“ ima 13 nadzemnih i četiri podzemna sprata, visoka je 53 m i ukupne je površine 8.000 m². U vreme izgradnje bio je drugi po visini neboder jugoistočne Evrope, Balkana i Kraljevine Jugoslavije (najviši je bio Nebotičnik, izgrađen 1933. visine 70 m).

Istorija[uredi | uredi izvor]

Kafana[uredi | uredi izvor]

Palata Albanija, Miladin Prljević

Ime je dobila po istoimenoj kafani „Albanija“ iz 1860. godine, koja se nalazila na mestu današnje palate. Beograd su u 19. veku sačinjavale pretežno prizemne i neke jednospratne građevine, dok su uticaji sa zapada tek počinjali da se osećaju, kao i svest o stvaranju nacionalnog stila u arhitekturi. Tako je nastala i kafana „Albanija“, koja se sastojala od podruma, prizemlja i jednog sprata. Sredinom tridesetih godina 20. veka, prilikom inspekcijskog pregleda, ostao je zapisan izveštaj u kome je izražen opšti utisak o njenom zapuštenom stanju, kao i zaključak da se ona popravkom neće moći dovesti u red. Ljigava masa od blata, organskih materija i raznih tečnosti prekrivale su pod kafane. Kuhinja je bila teskobna, niska, mračna i nesigurna protiv požara, dok se na jednom prozoru nalazio ćevabdžijski roštilj, a u podrumu su noseći zidovi bili od lomljenog kamena sa blatom. I pored lošeg stanja u kome se kafana nalazila, ona je predstavljala omiljeno stecište starih Beograđana, većina je svraćala zbog društva, pa im nije smetao njen loš spoljašnji, a ni unutrašnji izgled. Jedan od čestih gostiju tada, bio je i Branislav Nušić, koji je, uveren da će kafana zauvek ostati na svom mestu, jednom prilikom zapisao[2]:

Palata Albanija noću

Počev od terazijskog čvora, desnom ulicom koja spaja Terazije i Pozorišni trg (Kolarčeva ulica), nastaje niz kafana, od kojih su mnoge već ranije izumrle. Jedino, na vrhu te ulice, postoji i danas, kao trag staroga Beograda, i postojaće, kako izgleda vekovima, kafana „Albanija“, ruglo Beograda, ali eldorado svih zakupaca te kafane. Ne postoji kafana sa manje režije, a više prometa; niti postoji kafana koju posećuje tako raznolika i tako mešovita publika

— Branislav Nušić 1929.

Kafana je srušena odmah posle ponoći 17. oktobra 1936. godine[4]. Mada je opština još pre toga ukinula vodu i struju, sve do trenutka kada su vatrogasci počeli da skidaju prozore, u kafani su se posluživali gosti. Ceo događaj je pratio veliki broj Beograđana, koji su se vraćali sa večernjih bioskopskih predstava.. Na imanju „Albanije“, osim ove kafane nalazili su se i drugi zakupci: kafanica „Mala kasina“, rakidžinica, duvandžinica, časovničarska, galanterijska i druge radnje, koje su srušene istog, ili nekoliko dana kasnije, a oko pedesetak ljudi je tada ostalo bez posla.[5][6]

Plac[uredi | uredi izvor]

Zemljište na kome se nekada nalazila "Albanija", površine 575 m² prodato je u novembru za tadašnjih basnoslovnih 8 miliona jugoslovenskih kraljevskih dinara Hipotekarnoj Banci Trgovačkog fonda. Navedena suma bila je isplaćena direktnim naslednicima (Simići i ostali) originalnog vlasnika ovog placa - Krste Tomanovića koji je isti stekao 1860. g.[7][8]

Tek dve godine kasnije bio je raspisan konkurs za izgradnju višespratnice na tom mestu[2], u međuvremenu je, decembra 1937, podizan reklamni paviljon.[9] Konkurs za idejne skice je raspisala Hipotekarna banka Trgovačkog fonda u Beogradu 14. januara 1938. godine, rok za predaju radova bio je do 28. februara , a izveštaj komisije je urađen 6. aprila iste godine. Na konkurs su se prijavile 84 arhitekte, ali niko nije dobio prvu nagradu.[10] Dodeljena su druga i dve treće nagrade, dva rešenja su predviđala konkavni oblik prema Terazijama. Nagrada rešenju koje je na kraju sprovedeno je povučena jer autori nisu imali školske kvalifikacije.[11]

Građevinski odsek je odobrio planove za zidanje 26. jula 1938, ali zbog premašene visine planovi su podneseni Ministarstvu građevina. Preduzimači su mogli podnositi ponude do 10. avgusta.[12]

Gradnja[uredi | uredi izvor]

Gradnja je započela 16. jula 1938, trajala je do 20. oktobra 1939. godine[13] Do februara 1939. se stiglo do trećeg sprata, zahvaljujući blagoj zimi,[14] skele su skidane u decembru.[15] Zgrada je građena u stilu srpskog modernizma: bezornamentalna fasada, slobodna osnova, vertikalna naglašenost, ravno završena peta fasada, ali poseduje i izvesne dekorativne i funkcionalne specifičnosti u stilu ar dekoa.[16]

Osnova građevine razvijena je u skladu sa njenom pozicijom na uglu ulica. Monumentalni gabarit sa konveksnim ugaonim rešenjem kule od 11 spratova i nižim krilima, oslonjen je na svojevrsni postament sa konkavnim ugaonim delom koga čine nivoi prizemlja i mezanina. U harmoničnu ukomponovanu fasadu unete su određene inovacije poput aluzije na stvaranje efekta armirano-betonske konstrukcije, nadstrešnice organski povezane sa mezaninom koja pored dekorativne ima i funkcionalnu ulogu, kao i stepenasto kaskadiranje masa, što daje dekorativni efekat svojstven arhitekturi ar dekoa. Posebnu vrednost palate čine konstruktivni sistem od visokokvalitetnog materijala i oplata fasade, prvobitno obložena zelenkastim italijanskim mermerom „ćipolinom“, a nakon rata plavičasto-sivim mermerom.

Iako najviša zgrada, Albanija nije bila i najviši objekat u Beogradu. Tu titulu je od 2. juna 1938. godine nosio Škodin toranj, toranjska konstrukcija za egzibiocione padobranske skokove podignuta na Beogradskom sajmu. Tek kada je u novembru 1945. godine srušen 74 metra visok toranj, 21 metar niža Albanija postaje i najviši objekat u gradu.[17][18]

Palata[uredi | uredi izvor]

Palata Albanija 1944.

Palata je 1944. godine bila pogođena bombom teškom pola tone tokom savezničkog bombardovanja u Drugom svetskom ratu, jer se u njoj tada nalazio glavni štab Organizacije Tot - podzemlje pretvoreno u protivavionsko sklonište za visoke nemačke funkcionere. Tom prilikom u skloništu su izginuli svi Nemci, ali je armiranobetonska konstrukcija izdržala[19] i nije pretrpela veće oštećenje. Dana 20. oktobra 1944. godine, na zgradi je istaknuta jugoslovenska zastava sa petokrakom kao znak da su Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije i Crvena armija oslobodile Beograd od nemačkih okupacionih snaga.[20]

Palata „Albanija“, u vreme podizanja smatrana je jednim od najuspelijih arhitektonskih, urbanističkih i skulptoralnih rešenja u graditeljskoj praksi Beograda, koja je odmah po izgradnji stekla priznanje stručne javnosti. Kao jedno od najznačajnijih ostvarenja jugoslovenske moderne arhitekture, 1984. godine je utvrđena za spomenik kulture.[21]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Politika & 28. 5. 1939., str. 22.
  2. ^ a b v Vujović, Branko (1994). Beograd u prošlosti i sadašnjosti'. Beograd: Draganić. str. 215—216. ISBN 978-86-441-0014-0. 
  3. ^ Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, Katalog nepokretnih kulturnih dobara na području grada Beograda (05.04.2016)
  4. ^ Politika & 18. 10. 1936., str. 11.
  5. ^ Politika & 17. 10. 1936., str. 11.
  6. ^ "Vreme", 30. okt. 1936
  7. ^ "Politika", 28. novembar 1936, pp. 9 Arhivirano na sajtu Wayback Machine (17. jul 2020), "Najskuplji plac u Beogradu", članak o prodaji zemljišta na kome su se nalazile, do njihovog rušenja, kafane "Albanija" i "Mala Kasina";
  8. ^ Peruničić, dr Branko "Uprava Varoši Beograda 1820-1912”, Muzej Grada Beograda, 1970, pp. 442 i 488/40.
  9. ^ Vreme, 7. dec. 1937, str. 5. digitalna.nb.rs
  10. ^ Milica Ceranić 2005, str. 148.
  11. ^ "Politika", 6. april 1938
  12. ^ "Politika", 27. jul 1938
  13. ^ Milica Ceranić 2005, str. 151.
  14. ^ "Politika", 22. feb. 1939
  15. ^ Vreme, 8. dec. 1939, str. 16. digitalna.nb.rs
  16. ^ Milica Ceranić 2005, str. 155.
  17. ^ Goran Vesić (29. jul 2022). „Padobranski toranj”. Politika. str. 14. 
  18. ^ Kaldrma (11. januar 2022). „"Škodin" toranj - najviša građevina Beograda do 1974.”. Kaldrma. 
  19. ^ Milica Ceranić: Lepotica na čelu ulice („Politikin zabavnik“, 10. avgust 2007)
  20. ^ Kako je oslobođena Palata „Albanija“ („Politika“, 19. oktobar 2015)
  21. ^ Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, dosije spomenika kulture Palata „Albanija“

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Palata Albanija na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Палата_Албанија&oldid=27548774”