Palata Vlaherna
Palata Vlaherna (grč. τὸ ἐν Βλαχέρναις Παλάτιον)[1] bila je carska rimska rezidencija u predgrađu Vlaherna, koja se nalazi u severozapadnom delu Konstantinopolja (danas se nalazi u četvrti Ajvansaraj u Fatihu, Istanbul, Turska). Područje palate je sada većim delom preziđeno, a o njegovom opisu dostupni su samo literarni izvori.
Istorija[uredi | uredi izvor]
Palata je izgrađena na severnim padinama Šestog brda grada oko 500. godine.[2] Samo brdo je delimično preuređeno, posebno u kasnijim vremenima, a stvoren je niz terasa za podršku različitim zgradama koje čine kompleks palate.[3] Iako je glavna carska rezidencija tokom 4.–11. veka bila Velika palata na istočnom kraju grada, povremeno je korišćena palata Blahernae, što je potvrđeno u ceremonijalnim protokolima sadržanim u De Ceremonis iz 10. veka.[2] U to vreme obuhvatala je nekoliko objekata: salu (triklinos) Anastasija ili Anastasijaka (Τρίκλινος Ἀναστασιακός), nazvana po caru Anastasiju I (r. 491–518) koji ju je sagradio, salu Okeana ili Okeanos (Τρίκλινος Ὠκεανός, portik Josifa ili Josifijaka (Πόρτικας Ἰωσηφιακός), i dvorana Dunava ili Danoubios (Τρίκλινος Δανουβιός), koja je nizom stepeništa bila povezana sa obližnjim svetilištem grčke pravoslavne Vlahernske crkve.[1][2]
U Palatu je krajem 11. veka car Aleksije I Komnin (r. 1081–1118) preselio svoju glavnu rezidenciju, a on i njegov unuk Manojlo I Komnin (r. 1143–1180) su preduzeli velike radove, utvrđujući područje palate i podizanje novih sala.[2] Manojlo I je posebno zaslužan za izgradnju složenog spoljašnjeg zida[4] i nekoliko sjajnih novih sala, kao što je jedna nazvana po carici Piroški Ugarskoj i Polytimos Oikos („Kuća časti /Poštovanje"). U to vreme kompleks palate postao je poznat kao "Nova palata".[5] Među građevinama tog vremena, još je opstao samo takozvani Zatvor Anemas, koji je činio deo podstrukture palate.[6] Posle Četvrtog krstaškog rata, latinski carevi su favorizovali palatu Bukeleon, ali nakon ponovnog zauzimanja grada 1261. godine, carevi Paleolozi su obnovili kompleks Vlaherna kao svoju glavnu rezidenciju.[2][7] Palata Konstantina Porfirogenita, koja verovatno datira iz kasnog 13. veka, iako malo južnije od glavnog kompleksa palate Vlaherna, obično se vezuje uz Vlahernu. To je jedini relativno netaknuto sačuvan primer vizantijske arhitekture palata u Carigradu.[8]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b van Millingen 1899, str. 128.
- ^ a b v g d Kazhdan 1991, str. 293.
- ^ van Millingen 1899, str. 129–130.
- ^ van Millingen 1899, str. 122–123.
- ^ van Millingen 1899, str. 128–129.
- ^ van Millingen 1899, str. 131–153.
- ^ van Millingen 1899, str. 129.
- ^ Kazhdan 1991, str. 2021–2022.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Kazhdan, Alexander, ur. (1991). The Oxford Dictionary of Byzantium. Oxford and New York: Oxford University Press. ISBN 0-19-504652-8.
- van Millingen, Alexander (1899). Byzantine Constantinople: The Walls of the City and Adjoining Historical Sites. London, United Kingdom: John Murray.
Dodatna literatura[uredi | uredi izvor]
- Asutay-Effenberger, Neslihan (2013). „The Blachernai Palace and its Defence”. Ur.: Redford, Scott; Ergin, Nina. Cities and Citadels in Turkey: From the Iron Age to the Seljuks (Bardback). Leuvin: Peeters. str. 253—276. ISBN 978-9-04292-712-4.
- Simeonov, Grigori (2016). „Die Brachialion-Anlegestelle”. Ur.: Daim, Falko. Die byzantinischen HäfenKonstantinopels (na jeziku: German). Mainz: Römisch-Germanischen Zentralmuseums. str. 139—146. ISBN 978-3-88467-275-4.
