Palata invalida

Centralni deo Palate invalida

Napoleonov sarkofag

Palata invalida (franc. Hôtel des Invalides) je barokno-klasicistička građevina u centru Pariza, nastala u periodu 1679-1708. Arhitekta ove palate je bio Žil Arden Mansar. Palata obuhvata i vojničku crkvu sa kupolom (St. Louis-des-Invalides). Ovaj kompleks građevina je izgrađen po nalogu kralja Luja XIV, a primarna funkcija je bila zbrinjavanje ranjenih i osakaćenih vojnika. Kralj je imao i viziju da ovo bude memorijalni spomenik svim herojima ratova u okviru koga bi se nalazila crkva velikog kapaciteta.

Palata iz vazduha

Palata invalida ima jednu od najimpresivnijih kupola u svetskoj arhitekturi, ispod koje se nalazi Napoleonov sarkofag. Zvanično ime centralne građevine sa kupolom je „Kraljevska kapela invalida“ (Chapelle Royale des Invalides). Crkva je sagrađena 1679, a kupola dovršena tek 1690.

Francuska država je 1840, posle teških pregovora, postigla sporazum da se Napoleonovo telo ovde prebaci sa Svete Jelene. Polaganje njegovih zemnih ostataka je obavljeno 15. decembra 1840, 19 godina posle smrti. Napoleon je u testamentu izrazio želju da bude sahranjen na obalama Sene. Sarkofag se sastoji od pet kovčega koji su smešteni jedan u drugi.

Ovde su sahranjena i Napoleonova braća Žozef i Žerom, kao i sin Napoleon Franc Bonaparta. Francovi zemni ostaci su preneseni iz Beča po nalogu Adolfa Hitlera, što je predstavljalo gest dobre volje prema francuskom narodu.

Druge znamenite ličnosti koje su sahranjene u Palati invalida su Ferdinand Foš, Ruže de Lil i drugi (uglavnom generali).

I danas ova palata vrši funkciju zbrinjavanja ratnih veterana, dok reprezentativni deo građevine ima funkciju muzeja i mauzoleja.

Istorija

Luj XIV je pokrenuo projekat naredbom 24. novembra 1670. godine, kao dom i bolnicu za stare i invalide. Početni arhitekta palate bio je Liberal Brajant. Izabrano mesto se nalazilo u tadašnjoj prigradskoj ravnici Grenel. U vreme kada je prošireni projekat završen 1676. godine, fasada koja se nalazi ispred Sene je bila 196 metara široka, a kompleks je imao petnaest dvorišta, od kojih je najveći bio dizajniran za vojne parade.

Kompleks crkve i palate dizajnirao je Žil Arden-Mansar 1676. godine, uzimajući inspiraciju iz dizajna njegovog praujaka Fransoa koji će biti izgrađen iza priprate bazilike Sen Deni, nekropole francuskog monarha od davnina. Nekoliko projekata su podneli sredinom 1660-ih i Mansar i Đovani Lorenco Bernini koji je u to vreme boravio u Parizu. Mansarov drugi projekat je veoma blizak Arden-Mansarovom konceptu Kraljevske kapele ili Kupolaste crkve, kako po svojoj arhitekturi, tako i po odnosu sa susednom crkvom. Istoričar arhitekture Alan Braham pretpostavio je da je kapela s kupolom prvobitno bila zamišljena da bude novo mesto za sahranu dinastije Burbon, ali taj projekat nije realizovan. Umesto toga, masivna zgrada je određena kao privatna kapela monarha, iz koje je mogao da prisustvuje crkvenoj službi bez potrebe da se druži sa veteranima invalidima. Jedva je korišćen u tu svrhu. Palata invalida ostaje jedan od najboljih primera francuske barokne arhitekture, na 107 metara visine, a takođe i kao ikonski simbol francuske apsolutne monarhije.