Panarhizam

Panarhizam je politička filozofija podrazumeva mirnu koegzistenciju svih političkih sistema, to jest oblik vladavine koji svakom pojedincu daje slobodu da izabere kome će biti podređen i koji će oblik vladavine prihvatiti.

Termin je 1860. godine prvi put upotrebio belgijski botaničar, ekonomista i romanopisac Paul-Emil De Puidt.

Panarhisti tvrde da je panarhizam apolitičan, jer podrazumeva da sve političke sile (obavezni porezi, nametnuti propisi, vladina i administrativna vlast) nestanu, kako bi ostavili prostor za dobrovoljne odnose među ljudima.

Panarhija ima mnogo zajedničkog sa mnogim oblicima anarhizma.

Paul Emil de Puidt, je panarhiju predstavio kao oblik političke tolerancije, koja bi mogla da dovede i do verske tolerancije.

Uobičajena kritika je da je panarhija već danas na određen način prisutna: ako neko nije zadovoljna uređenjem, može napustiti tu državu i preseliti se u neku drugu. Međutim, panaharizam zagovara integralni ateritorijalizam (a ne eksteritorijalizam koji trenutno priznaje pozitivan zakon u diplomatiji).

Upravljanje u panarhizmu ne bi bilo vezano za određenu teritoriju, nekoliko vlada može upravljati istom teritorijom, što ne sprečava konfederacije ili saveze za teritorijalna pitanja koja su suverene funkcije, kao što je odbrana. Ljudi bi bili slobodni da biraju koju će vladu prihvatiti, dok bi vlade morale da se bore za podršku građana.

Na Paula-Emila De Puidta je svakako uticao njegov sunarodnik Gistav de Molinari koji je u 1849. godini uveo pojam konkurentske vlade, koji je opisao u svom članku "Proizvodnja sigurnosti" u časopisu Ekonomist 15. februara 1849. godine.