Pandeizam

Pandeizam (od grčkog παν – sve, svako i latinskog deus – bog) je filozofska doktrina koja kombinuje panteizam i deizam. Odnosno, priznavanje božanstva za početak i osnovu svega (sve je Bog), oboženje Vaseljene, prirode, ali negiranje ličnog Boga, Otkrovenja i Promisao, i uopšte teološkog, dogmatskog učenja^[1]. Najobimniju knjigu o pandeizmu napisao je Maks Bernhard Vajnštajn 1910. godine.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Antika[uredi | uredi izvor]

Prve preduslove za nastanak pogleda pogodnih za pandeizam otkrio je Maks Vajnštajn u učenju starogrčkog filozofa Ksenofana, koje datira iz 6. veka pre nove ere, koji je tvrdio da Bog, iako se ne kreće, ipak sve čuje i vidi. To su bili prvi preduslovi za nastanak monoteizma, kao i prvi pokušaj udaljavanja od Boga kao konkretne ličnosti. Takođe, određene crte pandeizma su pronađene u učenju kineskog filozofa Lao Cea, iako su pripadale taoizmu i u indijskoj Bhagavad Giti^[2].

Ideje u duhu pandeizma mogu se pratiti ne samo u učenju Ksenofana, već i kod drugih starogrčkih filozofa. Mogu se uočiti kod stoika, u učenju Heraklita i u delima platonista i pitagorejaca. Stav da je sam Univerzum sveobuhvatni Bog odrazio se i na Krisipa, filozofa iz 3. veka pre nove ere^[3].

Srednji vek[uredi | uredi izvor]

Vajnštajn je otkrio teoriju da je Bog stvorio svet od sebe u učenju teologa iz 9. veka Jovana Skota Eriugene. On piše da se Univerzum sastoji od nekoliko elemenata: Boga kao prvog principa, platonskog sveta ideja, fizičke komponente Univerzuma i Boga kao cilja svih stvari, onoga čemu se na kraju vraća^[4].

Vajnštajn je takođe primetio pandeističke motive u rasuđivanju nekoliko drugih srednjovekovnih filozofa. Na primer, mislilac Frensis Merkjuri van Helmont je pisao da su duh i materija neraskidivo povezani i da je materija manifestacija duha najvišeg božanstva. Po mišljenju Đordana Bruna, Bog nije bio nešto specifično, jasno ograničeno, nije fizičko biće, već je bio nešto sveprisutno i sveobuhvatno, u čemu se, prema Vajnštajnu i nizu drugih istraživača, mogu uočiti očigledne ideje pandeizma^[5].

Reference[uredi | uredi izvor]

^ Payne, Seth R. (2010). „Mormonism and Same-Sex Marriage: Towards a Mormon Theology of Gender”. SSRN Electronic Journal. ISSN 1556-5068. doi:10.2139/ssrn.1951992.
^ DRITTER ABSCHNITT. KUNST, RELIGION UND PHILOSOPHIE ALS FORMEN DER WELT- UND LEBENSANSCHAUUNG, Vandenhoeck & Ruprecht, 1991-05-23, str. 26—42, Pristupljeno 2024-05-04
^ M. TULLI CICERONIS DE NATURA DEORUM, DE GRUYTER, 1980-12-31, str. 1—160, ISBN 978-3-11-020843-6, Pristupljeno 2024-05-04
^ Gaullier-Bougassas, Catherine (2015), Révélation hermétique et savoir occulte de l’Orient dans leSecretum secretorumet lesSecrets des secretsfrançais, Brepols Publishers, str. 57—106, ISBN 978-2-503-55415-0, Pristupljeno 2024-05-04
^ Revяkina, N.V. (2020). „A.H. GORFUNKELЬ – ISSLEDOVATELЬ FILOSOFII VOZROŽDENIЯ, "Srednie veka"”. Srednie veka (4): 170—185. ISSN 0131-8780. doi:10.7868/s013187802004008x.

[1] Payne, Seth R. (2010). „Mormonism and Same-Sex Marriage: Towards a Mormon Theology of Gender”. SSRN Electronic Journal. ISSN 1556-5068. doi:10.2139/ssrn.1951992.

[2] DRITTER ABSCHNITT. KUNST, RELIGION UND PHILOSOPHIE ALS FORMEN DER WELT- UND LEBENSANSCHAUUNG, Vandenhoeck & Ruprecht, 1991-05-23, str. 26—42, Pristupljeno 2024-05-04

[3] M. TULLI CICERONIS DE NATURA DEORUM, DE GRUYTER, 1980-12-31, str. 1—160, ISBN 978-3-11-020843-6, Pristupljeno 2024-05-04

[4] Gaullier-Bougassas, Catherine (2015), Révélation hermétique et savoir occulte de l’Orient dans leSecretum secretorumet lesSecrets des secretsfrançais, Brepols Publishers, str. 57—106, ISBN 978-2-503-55415-0, Pristupljeno 2024-05-04

[5] Revяkina, N.V. (2020). „A.H. GORFUNKELЬ – ISSLEDOVATELЬ FILOSOFII VOZROŽDENIЯ, "Srednie veka"”. Srednie veka (4): 170—185. ISSN 0131-8780. doi:10.7868/s013187802004008x.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]