Panko Brašnarov

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
panko brašnarov
Spomenik Panka Brašnarova u Velesu
Lični podaci
Datum rođenja(1883-08-09)9. avgust 1883.
Mesto rođenjaVeles,  Osmansko carstvo
Datum smrti17. jul 1951.(1951-07-17) (67 god.)
Mesto smrtiGoli otok, NR Hrvatska, Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija FNR Jugoslavija
Profesijaučitelj, političar
Delovanje
Član KPJ od1919.
Učešće u ratovimaPrvi svetski rat
Narodnooslobodilačka borba
SlužbaBugarska vojska
NOV i PO Jugoslavije

Panko Brašnarov (poznat i kao Panko Brašnar; Veles, 9. avgust 1883 — Goli otok, 17. jul 1951) bio je učitelj, makedonski i bugarski[traži se izvor] politički aktivist i učesnik socijalističkog i komunističkog pokreta u Vardarskoj Makedoniji.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rođen je 1883. godine u Velesu. Osnovnu školu završio je u rodnom gradu, a Pedagošku školu u Skoplju 1901. godine. Bio je učitelj u više makedonskih gradova od 1901. do 1912. godine. Godine 1914, došao je na čelo novoformirane Socijaldemokratske organizacije u Velesu, gde je počeo da sarađuje sa Vasilom Glavinovim u novinama „Klasno soznanie“. Po ulasku Bugarske u Prvi svetski rat i okupaciji Vardarske Makedonije 1915. godine, bio je prisilno mobilizovan u bugarsku vojsku i učestvovao u borbama na Dojranu.[1]

Međuratno razdoblje[uredi | uredi izvor]

Po završetku rata i osnivanju Kraljevine SHS, Brašnarov je 1919. godine postao član novoformirane Socijalističke radničke partije Jugoslavije (komunista). Tokom 1920-ih, učestvovao je na više konferencija i kongresa KPJ. Godine 1920, bio je izabran za delgata veleške organizacije KPJ na Drugom kongresu KPJ u Vukovaru. Godine 1922, učestvovao je na Prvoj u Beču i Trećoj zemaljskoj konferenciji KPJ u Beogradu 1924. godine. Godine 1926, bio je delegat na Trećem kongresu KPJ u Beču.[1]

Po osnivanju VMRO (ujedinjene) 1925. godine u Beču, bio je izabran za člana njenog Centralnog komiteta. Bio je uhapšen avgusta 1926. godine i aprila 1927. osuđen na dvogodišnju robiju. Iz zatvora je izašao februara 1928. godine. Krajem maja 1929. godine, bio je ponovno uhapšen na jugoslovensko-austrijskoj granici na putu za kongres VMRO (ujedinjene) u Beču. Posle velike provale organizacija VMRO (ujedinjene) 5. jula 1929. godine u Vardarskoj Makedoniji, bio je sproveden u rodni Veles. Na suđenju je u junu 1930. godine, bio osuđen na pet godina robije i doživotni gubitak građanskih prava. Robiju je služio u zatvoru u Sremskoj Mitrovici. Po izlasku iz zatvora, povukao se iz politike. Godine 1939, izašao je iz članstva KPJ.[1]

Drugi svetski rat[uredi | uredi izvor]

Nakon bugarske okupacije Makedonije 1941. godine, Brašnarov je ponovno dobio posao učitelja, a 1943. se povezao s Narodnooslobodilačkim pokretom. Maja 1944. godine, prešao je na slobodnu teritoriju i postao član Inicijativnog odbora za sazivanje zasedanja ASNOM-a. kao najstariji delegat, otvorio je Prvo zasedanje ASNOM-a 2. avgusta 1944. godine. Dana 6. avgusta, bio je izabran za poverenika za informacije u Prezidijumu ASNOM-a.

Po oslobođenju Makedonije, 26. novembra 1944. godine, u Skoplju je na Prvoj konferenciji Narodnooslobodilačkog fronta Makedonije bio izabran za njegovog predsednika. Bio je izabran za člana prezidijuma ASNOM-a na njegovom Drugom zasedanju decembra 1944. i Trećem zasedanju aprila 1945. godine.[1]

Informbiro i Goli otok[uredi | uredi izvor]

Po objavljivanju Rezolucije Informbiroa 28. juna 1948. godine, Brašnarov se odmah opredelio za Rezoluciju. Dana 1. oktobra 1948, zajedno sa Pavelom Šatevim, uputio je pismo Centralnom komitetu SKP(b) u kojem je objasnio „kako je pitanje ujedinjenja makedonskog naroda od početka bilo potkopano od strane CK KPJ stajalištem da se ujedinjena Makedonija nalazi u granicama FNRJ, ne vodeći računa o posebnim uslovima i interesima bratskih susednih zemalja…“[2]

Brašnarov je bio uhapšen 11. decembra 1950. i 29. juna 1951. godine osuđen na prisilan rad na Golom otoku u trajanju od 24 meseca. Početkom jula je došao na ostrvo, ali je ubrzo umro, 17. jula, pod uticajem iscrpljenosti i starosti.[1] Do tada je bio najstariji robijaš na Golom otoku.[3]

Njegov grob nije bio poznat 60 godina, sve dok u septembru 2011. godine, novinarska ekipa iz emisije KOD nije otkrila da je Brašnarov sahranjen u zajedničkoj grobnici na zagrebačkom groblju Mirogoj. Severna Makedonija najavila je pokretanje inicijative za vraćanjem njegovih posmrtnih ostataka u rodnu zemlju.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d Makedonska enciklopedija (knjiga prva). „MANU“, Skoplje 2009. godina, 207. str.
  2. ^ „Panko Brašnarov i Pavel Šatev za obstanovkata vъv Vardarska Makedoniя prez 1944-1948 g. — izloženie do VKP(b)“, Pristupljeno 17. 4. 2013.
  3. ^ Pregled broja "informbirovaca" koji su u zatvorima izgubili život po godinama rođenja, Pristupljeno 17. 4. 2013.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Panko Brašnarov - život i delo (zbornik na trudovi), 1992. godina.
  • Pero Korobar. Panko Brašnar, 1992 i 2004. godina.
  • Vera Veskoviќ - Vangeli. Dosie Brašnarov, 2003. godina.
  • Makedonska enciklopedija (knjiga prva). „MANU“, Skoplje 2009. godina.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Панко_Брашнаров&oldid=27245539”