Paolo Nutini

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Paolo Nutini
Nutini na festivalu „Montreux Jazz” 2015.
Lični podaci
Puno imePaolo Đovani Nutini
Datum rođenja(1987-09-01)1. septembar 1987. (36 god.)
Mesto rođenjaPejsli, Ujedinjeno Kraljevstvo
Zanimanje
  • pevač
  • tekstopisac
  • muzičar
Muzički rad
Aktivni period2005—danas
Žanr
Instrumenti
  • vokal
  • gitara
Izdavačke kuće„Atlantic Records”
Ostalo
Veb-sajtpaolonutini.com

Paolo Đovani Nutini (rođen 9. januara 1987.[1]) je škotski pevač, tekstopisac, i muzičar iz Pejslija (engl. Paisley), grada u Škotskoj. Nutinijev prvi album, „These Streets”, dospeo je na mesto broj tri na britanskoj top listi albuma (engl. UK Albums Chart), dok je njegov sledeći album, „Sunny Side Up” dostigao i na prvo mesto. Oba albuma su sertifikovani četvorostrukom platinom od strane organizacije „British Phonographic Industry”.[2]

Posle 5 godina od izdavanja njegovog drugog albuma, Nutini je izdao svoj treći studio album, „Caustic Love”, u aprilu 2014. Album je većinom imao pozitivne kritike od strane muzičkih kritičara. Album „Caustic Love” je dospeo na prvo mesto britanske top liste albuma i organizacija „British Phonographic Industry” ga je sertifikovala platinom u junu 2014.[2]

U drugom delu juna 2014. godine Bi-Bi-Si je Paola nazvao zasigurno najvećim škotskim muzičarem trenutno[3]. Do februara 2017. sva tri njegova albuma zajedno prodata su u više od 5 miliona kopija.[4]

Detinjstvo i mladost[uredi | uredi izvor]

Nutini je rođen u Pejsliju, Škotska, i ima mlađu sestru, Frančesku. Njegov otac, Alfredo, je iz Italije, poreklom iz Toskane, dok je njegova majka škotskog porekla.[5] On njega je bilo očekivano da nastavi koracima svoga oca u porodičnom poslu prodavnice ribe i pomfrita[6]. On nije imao nikakvo muzičko obrazovanje. Prvi put je bio ohrabljen da peva od strane njegovog dede, uživaoca muzike, Đovanija (Džekija) Nutini, kao i od strane profesora u njegovoj školi, „St. Andrews Academy”, koji je prepoznao njegov talenat. Paolo je izjavio da je jedna od njegovih najvećih tuga u životu to što ga njegov deda, Džeki, nikada nije video kako peva.[6]

Nutini je napustio školu kako bi radio kao pomoćnik na putu i prodavao majice za škotski bend „Speedway”. Proveo je tri godine učeći muzički biznis i nastupajući uživo. Nakon što je napravio nekoliko svojih pesama uz pomoć svog nastavnika iz škole, radio je kao pomoćnik u „Park Lane” studiju u Glazgovu. Tu je počeo da se ozbiljnije bavi pisanjem pesama, a pisao je sa Džimom Duguidom i bubnjarom benda „Speedway”.[6]

Njegova velika šansa je došla kada ga je mlađi član njegove porodice prijavio na njegov prvi uživo nastup na „102.5 Clyde 1” radiju za povratak Dejvida Snedona (engl. David Sneddon) u svoj rodni grad Pejsli početkom 2003. godine. Snedon je odložen, i kao pobednik improvizovanog pop kviza, petnaestogodišnjem Nutiniju je pružena prilika da izvede nekoliko pesama na sceni tokom čekanja. Povoljna reakcija publike posebno je impresionirala jednog člana publike, Brendona Muna, koji je ponudio da postane njegov menadžer zajedno sa svojim poslovnim partnerom Majkom Baudenom (engl. Mike Bawden). Majk Bauden nastavlja da bude menadžer Nutiniju.[7]

Novinar dnevnog lista „Daily Record”, Džon Dingval, ga je pozvao da svira na radiju zvanom Radio Škotska. Sa 17 godina, Nutini se preselio u London i redovno nastupao u pabu „Bedford” u Balhemu sa lokalnim pevačem/tekstopiscem Čarlijem Valisom.[8] Usledili su i drugi nastupi na radijima i uživo nastupi, uključujući dva akustična uživo nastupa na radiju zvanom Radio London, i nastupe u kafiću Hard Rok Kafe, nastupe za podršku za bend Rolingstounsi i pevačice Ejmi Vajnhaus i „KT Tunstall”. Nutini je postao poznat po tome što je pevao sa zatvorenim očima tokom čitavih nastupa, navika koju je dobio gledajući svog dedu kako svira klavir.[6]

Karijera[uredi | uredi izvor]

These Streets (2005–2007)[uredi | uredi izvor]

Nutini je napravio svoj prvi album, koji je potpisao za „Atlantic Records” u maju 2005. godine, nedugo nakon njegovog 18. rođendana. Nutinijev prvi album „These Streets”, koji je producirao Ken Nelson (koji je radio sa bendovima kao što su Koldplej i Gomez), objavljen je 17. jula 2006. i odmah je ušao u britanske top liste albuma na treće mesto. „These Streets” je, kako sam Nutini kaže na svom zvaničnom sajtu: „Ovaj album je mali pogled na neka od iskustava kroz koja sam prošao u poslednje tri godine”. Prvi singl albuma je bila istoimena pesma „These Streets”, koju je objavio u maju 2006. Zatim je usledio njegov sledeći singl „Last Request”, koji je objavljen 4. jula 2006. i dospeo je na peto mesto u britanskoj top listi singlova (engl. UK Singles Chart). U spotu za „Last Request”, Nutini igra ulogu pljačkaša - iako se to ne otkriva do kraja. Nutinijev treći singl, „Jenny Don't Be Hasty”, objavljen je 25. septembra 2006. i dostigao je mesto broj dvadeset na britanskoj top listi singlova. „Rewind” je bio Nutinijev četvrti singl. Objavljen je 4. decembra 2006. i dostigao je broj dvadeset sedam na britanskoj top listi singlova. Do 2011. godine, broj prodatih kopija albuma u Evropi je prestigao 2 miliona.

Mnoge pesme na albumu, uključujući „Last Request” i „Rewind”, inspirisane su burnim odnosom sa njegovom bivšom devojkom Teri Brogan. „Last Request” je pesma koja opisuje poslednju zajedničku noć jednog para, „Rewind” pesma koja predstavlja želju za povratkom nazad kroz vreme u doba pre završetka ljubavne priče, dok je pesma „Jenny Don't Be Hasty” istinita priča o starijoj ženi koja ga je odbila zbog njegovih godina.[9] U pesmi „New Shoes” Nutinijevo pitanje je bilo da li bi rešavanje problema moglo biti lako kao kupovina novih cipela. [10]

Krajem 2007. godine Nutini je obradio pesmu od kolege zvanog Labi Sifre (engl. Labi Siffre) „It Must Be Love” za Bi-Bi-Si Radio 1, koji je osnovan 1967. godine. Marisa Braun, koja radu za sajt „AllMusic”, je pohvalila Nutinijevu sposobnost da prenese zrelu iskrenost izradom pesama koje nose efektivne tekstove i privlačne melodije, kao i da izrazi iskrenu emociju, i zaključivši da: „Album nikoga neće oduševiti svojom kreativnošću ili domišljatošću, ali je dobro odrađen i direktan i otvoren i ugodan za slušati, što je i više nego dovoljno”.[11] Nik Levajn iz dnevnog lista „The Observer” je primetio kako Paolo ima lice modela i glas pedesetogodišnjaka, rekavši da: „Trenutno postoji prezasićenje pevača-tekstopisaca, ali je osamnaestogodišnji polu-Italijan zasigurno talentovaniji nego većina njih”.[12]

Tokom 2006. godine, Nutini je imao brojne rasprodate koncerte širom Britanije i nastupao na raznim lokacijama širom sveta, uključujući „King Tut's Wah Wah Hut” u Glazgovu, televizijski nastup na „Later with Jools Holland”, nastup u Karnedži Holu (engl. Carnegie Hall) u Njujorku i nastupe na festivalima kao što su „The Montreux Jazz Festival”, „The Wireless Festival” i „Oxegen”. U maju 2006, Nutini je takođe svirao za veliki vikend u Dandiju koji je organizovao Bi-Bi-Si Radio 1. Podržao je Rolingstounse u Beču i bio je pozvan da se ponovo pojavi sa njima na stadionu „Don Valley” u avgustu 2006. godine, a takođe je nastupao na festivalima kao što su „V Festival” i „Austin City Limits Music” festival u Teksasu. Na jesen 2006. godine. imao je turneju po Evropi.

Dana 10. januara 2007. je objavljeno da Paolo započinje turneju po Americi i Kanadi, koja počinje koncertom u Čikagu 25. januara[13]. Nutini je nastupao na festivalu u Glastonberiju (engl. Glastonbury) u junu 2007. na čuvenoj pozornici zvanoj Piramida u toku drugog dana događaja. Nutini je takođe nastupao na Vembli stadionu 7. jula 2007. godine, sa svojim setom koji je obuhvatio i pesmu „What A Wonderful World”, klasičnu pop melodiju koju pevaju Bob Tijel, Džordž Dejvid Vajs i Džordž Daglas. Sutradan je nastupao u „T in The Park”, u Škotskoj.[14] Nastupao je na tributnom koncertu za mladića po imenu Ahmet Ertegin 10. decembra 2007. godine, događaj koji je privukao veliku međunarodnu pažnju jer je to bio prvi koncert benda Led Zepelin u 27 godina. Škotska nezavisna TV kompanija „Volt MediaFix” napravila je dokumentarac o Nutinijevoj američkoj turneji. Dokumentarac je bio zakazan za emitovanje u četvrtak, 7. juna na kanalu Bi-Bi-Si-2 za Bi-Bi-Si u Škotskoj, a širom ostatka Britanije na kanalu „Sky 990”.

Sunny Side Up (2009–2011)[uredi | uredi izvor]

Članovi benda
Trenutni članovi
  • Doni Litl (engl. Donny Little) – gitara, prateći vokali
  • Majkl Mekdejd (engl. Michael McDaid) – bas, klavijatura
  • Džej Sikora (engl. Jay Sikora) – bubnjevi
  • Dejv Nelson (engl. Dave Nelson) – gitara, klavijatura, prateći vokali, udaraljke
Duvačka sekcija. Duvačka sekcija je poznata kao "Rogovi od munje" (ime koje je Paolo smislio)
  • Gevin Ficdžon (engl. Gavin Fitzjohn) – truba, saksofon
  • Ben Edvards (engl. Ben Edwards) – truba
  • Tom Pinder (engl. Tom Pinder) – trombon, horna.

1. juna 2009. Nutini je izdao svoj drugi studio album „Sunny Side Up”, koji je dospeo na prvo mesto britanske top liste albuma. Prvi singl sa albuma „Candy” objavljen je 25. maja. U julu se pojavio u emisiji „Friday Night with Jonathan Ross”, nastupajući pesmom sa nazivom „Coming up Easy”. Ova pesma je objavljena kao drugi singl na albumu 10. avgusta, a dospela je na broj 62 u britanskoj top listi singlova 16. avgusta 2009. godine.[15] 10. septembra 2009. godine, Nutini je izveo „Coming Up Easy” u emisiji „The Tonight Show with Conan O'Brien”. Treći singl sa albuma je bio „Pencil Full Of Lead” koji je bio najveći uspeh albuma, zadržavajući se 21 nedelju na listi 75 najboljih singlova. „10/10” je bio četvrti singl ovog albuma, izdat 10. januara 2010. godine, koji je dospeo do mesta broj 51 i uspeo da se zadrži na listi 75 najboljih singlova šest nedelja. Album je dobio dve nominacije za „Brit Awards” zajedno sa nominacijom za nagradu „Ivor Novello” za najbolji album, koju je album i osvojio 20. maja 2010. godine.[16] Sva priznanja i reklamni uspesi su se postarali sve većem porastu broja ljudi na koncertima i sve češćim nastupima na raznim festivalima.[17]

Album je dobio pomešane kritike. Neki su primetili da se udaljava od zvuka prvog albuma.[18] Nil MekKornik iz dnevnog lista „The Daily Telegraph” je bio pozitivan, tvrdeći da: „Paolov drugi radosni album organski spaja dušu, zemlju, folk i drsku, uspaljenu energiju regtajm svinga”.[19] Neki kritičari su bili manje impresionirani. Karolajn Salivan iz dnevnog lista Gardijan opisala je album sa rečima da nije loš, s početnom pesmom „10/10” koju je opisala „dovoljno jakom da vas vrati ponovo”, i kako je ovim albumom Nutini dokazao da je više od samo dobrog izgleda.[20] Gardijan takođe navodi da je ovaj album znatno manje negovan poduhvat od Nutinijevog veoma uspešnog prvog albuma, kako u ovom nema poliranja ili politeza, i u kom Nutini „glumi očajnog duševnog dečka na njegovom povratku kući”, raspodeljujući tople reči mudrosti i iskrene hipi sentimente svojim najbližima. Takođe se pominje to da se nekoliko pesama čini embrionim, kako im nedostaje pravac, ali da Paolov glas ne prestaje da briljira.[21] Andi Gil iz dnevnog lista „The Independent” prokomentarisao je Nutinijev napredak od njegovog prvog albuma, naglašavajući da se u ovom albumu vidi kako pevač pravi ogromne korake u nekoliko pravaca, i ističući kako je Paolo: „Jedna jednostavna duša sa toplim, darežljivim duhom koja zvoni za ogromnom publikom”, i dodaje kako se ne treba iznenaditi ako, u decembru, ovo bude jedan od najprodavanijih albuma godine.[22]

Album se plasirao na prvo mesto u britanskoj top listi albuma sa prodajom od preko 60.000 kopija, boreći se protiv jake konkurencije, albuma „Love & War”, prvog albuma muškog kolege soliste Danijela Merivedera. Album se plasirao na slično mesto i na irskoj listi albuma, pozicionirajući se na drugo mesto, odmah iza novog albuma repera Eminema, pre nego što je izašao na vrh liste nedelju dana kasnije. Album je bio jedan od najboljih britanskih albuma godine. Na britanskoj top listi albuma u ponedeljak, 19. oktobra, album je prešao sa broja 31 na broj 5, tako da je album bio prodavaniji od drugog albuma britansko-irske grupe Saturdejs (engl. The Saturdays).[23] Na britanskoj top listi naprodavanijih albuma 2009. godine „Sunny Side Up” se našao na 8. mestu. 3. januara 2010. „Sunny Side Up”, koji je do tada proveo 31 uzastopnu nedelju na listi, je po drugi put nadmašio britansku top listu albuma, čime je album postao prvi album koji se nalazio na prvom mestu u ​​Velikoj Britaniji u 2010. godini, a i u deceniji. U isto vreme, prvi album, „These Streets”, se tri godine nakon premijere vraća ponovo na top liste, dostižući mesto broj 26. [24][25][26][27][28]

Caustic Love (2013–sad)[uredi | uredi izvor]

U decembru 2013. otkriveno je da je Nutini snimio treći album pod nazivom „Caustic Love”, koji je objavljen tek 14. aprila 2014. godine. Prvi singl albuma „Scream (Funk My Life Up)” objavljen je 27. januara 2014. godine. Pesma je dospela na mesto broj 12 u britanskoj top listi singlova i broj 5 u škotskoj top listi. Već u aprilu te godine, Gardijan je objavio da je „Caustic Love” prodao oko 109 hiljada primeraka, postavljajući rekord za najviše prodanih primeraka albuma u jednoj nedelji u tekućoj godini.[29] Paolov treći album i posle 2 nedelje ostaje na listi najprodavanijih albuma sa 162 hiljade kopija prodatih za samo 14 dana, dok je posle tri nedelje i dalje držao rekord, sa skoro 200 hiljada prodatih kopija.[30][31] „Caustic Love” je nominovan za najbolji album u Škotskoj 2014.[32] „The Independent” opisao je album kao: „Bezuslovan uspeh: „Caustic Love” može biti najbolji britanski R&B album od 1970-ih godina i pesama žanra „blue-eyed-soul” koga su pevali Rod Stjuard i Džo Koker”.[33] Izabran je 8. decembra 2014.[34] od strane Epla kao najbolji album u Ajtjuns-ovim albumima 2014. godine.[35] 18-mesečna turneja nakon objavljivanja albuma obezbedila je Nutiniju nastupe u Severnoj Americi, Evropi, Južnoj Africi, Australiji i Novom Zelandu.[36] Imao je bend od 8 članova tada, i nije se puno pomerao od stalka mikrofona za vreme svojih koncerata.[37] U oktobru 2014. Nutini je bio prisiljen da se povuče sa koncerata u svom rodnom gradu, Glazgovu, Kardifu i Londonu zbog tonzilitisa.[38] U avgustu 2015. godine Nutini je svirao za 35.000 ljudi u parku u Glazgovu, na potpuno rasprodatom koncertu.

Nakon opsežnih turneja 2015. godine u znak podrške albumu, Nutini je uzeo pauzu 2016. godine, iako je održao koncert kako bi odao počast u znak sećanja na majku velškog fana u Njuportu, Vels 20. jula. [39] Već 6. juna 2016. godine rasprodate su bile sve karte za salu kapaciteta od 20 hiljada mesta za humanitarni koncert u Njuportu. Karte za ovaj poseban koncert su bile raspodate u prvim minutima nakon puštanja u prodaju, a Nutinijevi fanovi iz Velsa i šire koji nisu dobili priliku da kupe karte su uplaćivali donacije na fond koji je osnovao Paolo.[40] 20. septembra 2016. najavljeno je da će Nutini na novogodišnje veče 2016/2017. godine započeti koncert na vodećem događaju na uličnoj zabavi u Edinburgu.[41] Ulaznice su rasprodate u rekordnih tri sata, što je dovelo do jedinstvene druge emisije (pod nazivom „The Night Before”) koja je najavljena za 30. decembar.[42][43] U februaru 2017. godine, objavljeno je da će turneja po Južnoj Americi početi u aprilu iste godine, sa nastupima u Meksiku, Čileu, Argentini i Brazilu.[44]

Mediji[uredi | uredi izvor]

Poslednjeg dana 2006. godine, Nutini se pojavio na televiziji Bi-Bi-Si Škotska u uživo nastupima, nakon što su koncerti u javnim parkovima Edinburga bili otkazani u kratkom roku zbog lošeg vremena. Izveo je nekoliko pesama u dvorani dvorca u Edinburgu za TV publiku sa malo ili bez probe. U sredu 11. aprila 2007. godine, Nutini je nastupao na koncertu koji je prenosio uživo preko sajta „MSN Music”.

Nutinijeve pesme su se infiltrirale i u američke TV emisije. „Last Request” je puštena na kraju epizode pod nazivom ​​„My Words of Wisdom” iz šeste sezone serije Stažisti, u prvoj epizodi serije Gevin i Stejsi (engl. Gavin & Stacey) i u seriji ​​Tri Hil sezoni 4, u epizodi pod nazivom „The Birth and Death of the Day”. Pesma „Million Faces” se može čuti na kraju serije ​​Uvod u Anatomiju epizode „Testing 1–2–3” iz treće sezone i nalazi se na trećem izdanju liste pesama iz serije. Pesma „Rewind” je puštena na kraju epizode serije Istražitelji iz Majamija pod nazivom „Broken Home”. Pesma „Jenny Don't Be Hasty” je takođe bila predstavljena u još jednom članu istražiteljske franšize kada je puštena u seriji Mesto zločina: Njujork u finalu treće sezone u epizodi koja se zove „Snow Day”. „New Shoes” puštena u filmu pod nazivom Čitalački klub Džejn Ostin i na Puma AG TV reklami tokom leta 2008. godine. Pesma „One Day” puštena je pri kraju En-Bi-Si-jeve serije „State of Affairs” u sedmoj epizodi prve sezone u januaru 2014. godine. Pesma „Iron Sky” je puštena u epizodi „End of Watch” u trećoj sezoni serije „Elementary”.

Dana 24. jula 2007. godine, Nutini je dobio nagradu zvanu „The Golden St Christopher medal” od grada Barge u Italiji, što je najveća čast koju grad može dati, kako bi proslavio Nutinijeve izuzetne doprinose Bargi i njenom narodu.[45] 18. septembra, Nutini je izveo „Last Request” u emisiji „The Tonight Show with Jay Leno”. U septembru 2007. godine, Nutini je snimio kratku radio emisiju sa muzičkim ogrankom kompanije Majspejs gde je naveo 10 svojih omiljenih numera i razloge iza svojih izbora.[46] U oktobru 2007. godine, Nutini je nastupio na godišnjem festivalu, „Voodoo Fest”, održanom u Nju Orleansu, Luizijana. Nutinijeva muzika je 2008. godine predstavljena u filmskoj adaptaciji najbolje prodavanog romana Irvina Velša pod nazivom „Ecstasy: Three Tales of Chemical Romance”.

Na Novu godinu 2008/09, Nutini je nastupao na uličnim zabavama u Edinburgu i Glazgovu u Škotskoj, postajući prvi čovek koji je svirao na obe lokacije istog dana tog događaja. U albumu benda „The View” iz 2009. godine, on se pojavljuje u pesmi „Covers”. Nutini se pojavio u dokumentarnom filmu „Reggae Got Soul: The Story of Toots and the Maytals” koji je objavljen na televiziji Bi-Bi-Si i opisan kao da je neispričana priča o nekim od najuticajnijih umetnika ikada izašlih iz Jamajke.[47][48]

Dana 27. jula 2012. godine, Nutini je pevao na ceremoniji otvaranja Olimpijskih igara u Londonu u londonskom Hajd Parku, zajedno sa izvođačima kao što su Đuran Đuran, Snou Patrol i „Stereophonics”.

Privatan život[uredi | uredi izvor]

Nutini je osam godina imao nestabilnu vezu sa Teri Brogan, škotskim diplomcem marketinga i modelom.[6] Par se upoznao u Pejsliju i počeli su da se zabavljaju kada je Nutini imao 15 godina. Nakon razdvajanja, bio je u vezi sa irskim TV voditeljem i modelom Laurom Vitmore. Nutini je imao vezu sa engleskom glumicom i modelom Amber Anderson od 2014. do 2016.[49] Paolo je naveo da bi voleo da se oženi i ima decu, kada bude mogao da izgradi dobre temelje.[6]

Posle drugog albuma, Paolo uzima pauzu kako bi „pronašao sebe” i kako bi naučio više veština. „Počeo sam da kuvam malo više i da učim da popravljam stvari u kući”, kaže Paolo za magazin El. Takođe dodaje kako je uvek mogao sebe bolje i iskrenije da izrazi kroz svoju muziku i da mu je tada bila potrebna pauza da bi upoznao sebe.[50]

Nutini je u intervjuu u junu 2014. izjavio da je pušio kanabis svaki dan svog života od šesnaeste godine, tvrdivši da mu je droga pomogla da se izbori sa slavom i da ona nije ništa lošija nego alkohol, dok je takođe izneo stav da kanabis zaista može biti problem za neke od konzumatora. Podržao je i svoje kolege, Van Direkš i Majli Sajrus kada su se dogodili njihovi skandali. [51] Nutini ima počasni doktorat na svom univerzitetu u gradu Pejsli, na Univerzitetu Zapada Škotske.[52]

Dana 22. februara 2015. godine objavljena je biografija o Nutiniju pod nazivom „Paolo Nutini: Coming Up Easy”. Biografiju je napisao autor i biografije pevača poznatog kao Tom Džouns, Kolin MekFarlejn.[53][54]

Kako bi pomogao fondaciji Simončeli sa njihovim novim projektom koji je započet 2011. godine i koji je planirao izgradnju ustanove za decu sa smetnjama u Korijanu, Italiji, Paolo je zajedno sa svojim ocem napravio unikatnu Fender stratokaster gitaru i donirao je. Gitara, dizajnirana od strane Nutinija i potpisana od strane Valentino Rosija, nalazila se na aukciji povodom petogodišnjice smrti motoriste u usponu, Marka Simončelija, koji je poginuo u tragičnoj nesreći tokom trke MotoGP-a u oktobru 2011. godine.[55]

U 2017. godini, 21. februara, on je bio optužen za vožnju u pijanom stanju, sa dozom alkohola u krvi nešto više od dva puta većom nego što je dozvoljeno. Naime, njemu je nađeno 48 miligrama alkohola u 100 mililitara daha, gde je dozvoljena granica 22 miligrama. Ta optužba je nakon dvodnevnog suđenja odbačena.[56]

Od 2017. godine, Nutini živi u svom rodnom gradu Pejsliju, od čijih se korena Nutini nije nikad odvojio i u kom je 20. oktobra odsvirao koncert za koji se, za 550 karata, prijavilo 50 hiljada ljudi, rekavši da se tim koncertom trudi „da vrati nadu” u Pejsli.[57] Jedan od Nutinijevih omiljenih muzičara, koga je, po njegovim rečima „imao sreće” da upozna i da sa njim peva, je Siksto Rodrigez.[57] Paolo je u svom rodnom mestu izveo i iznenadne karaoke 2019. godine, gde je pevao poznati hit od Frenka Sinatre.[58]

Diskografija[uredi | uredi izvor]

Diskografija Paola Nutinija, škotskog pop/rok pevača, sadrži tri studio albuma, jedan uživo album, šest produženih svirki, osam singlova i deset muzičkih spotova. Nutinijev prvi album „These Streets” objavljen je u julu 2006. godine sa singlovima „Last Request”, „Jenny Don't Be Hasty”, „Rewind” i „New Shoes”, od kojih je najuspešniji bio „Last Request”.[59] U maju 2009, Nutini je izdao svoj drugi album, „Sunny Side Up”, koji sadrži singlove: „Candy”, „Coming Up Easy”, „Pencil Full Of Lead” i „10/10”. Nutinijev najnoviji album, „Caustic Love”, objavljen je u aprilu 2014. Jedini singl „Scream (Funk My Life Up)” objavljen je u januaru 2014. godine. Taj album takođe sadrži kolaboraciju sa Džanel Mone (engl. Janelle Monae) u pesmi pod nazivom „Fashion”.

Nutini je poznat i po svojim uživo nastupima i brojnim produženim snimcima nekih njegovih pesama. Njegova prva sesija uživo, objavljena je u septembru 2006. godine i sadržala je ekskluzivne uživo verzije četiri omiljene pesme fanova snimljene uglavnom u Londonu.[60]

Studio albumi[uredi | uredi izvor]

  • „These Streets” (2006)
  • „Sunny Side Up” (2009)
  • „Caustic Love” (2014)

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „My Secret Life: Paolo Nutini, singer-songwriter, 22”. The Independent (na jeziku: engleski). 18. 07. 2009. Pristupljeno 28. 04. 2019. 
  2. ^ a b Retrieved 24 June 2014. Type Paolo Nutini in the "Search BPI Awards" field and then press Enter. „British certifications – Paolo Nutini”. 
  3. ^ Holden, Steve (31. 07. 2014). „Paolo Nutini still has 'questions' over independence”. BBC Newsbeat (na jeziku: engleski). Pristupljeno 28. 04. 2019. 
  4. ^ Ferguson, John; Newman, Vicki (23. 02. 2017). „Paolo Nutini charged with drink-driving after being pulled over in Scotland”. mirror. Pristupljeno 03. 05. 2019. 
  5. ^ Holmes, Jeff (24. 03. 2014). „Paolo Nutini's dad tells why he'd love his son to inherit family chippie but admits it's unlikely to happen”. dailyrecord. Pristupljeno 28. 04. 2019. 
  6. ^ a b v g d đ „Paolo Nutini interview: There’s a guy works down the chip shop...”. The Independent (na jeziku: engleski). 07. 06. 2014. Pristupljeno 28. 04. 2019. 
  7. ^ „Stars back plans to stage T in the Park at Strathallan Castle”. HeraldScotland (na jeziku: engleski). Pristupljeno 28. 04. 2019. 
  8. ^ „Paolo Nutini age, hometown, biography”. Last.fm (na jeziku: engleski). Pristupljeno 28. 04. 2019. 
  9. ^ Pareles, Jon (02. 02. 2007). „Paolo Nutini - Music - Review”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 03. 05. 2019. 
  10. ^ „BBC SPORT | Olympics blog blog”. www.bbc.co.uk. Pristupljeno 03. 05. 2019. 
  11. ^ „These Streets - Paolo Nutini | Songs, Reviews, Credits”. AllMusic (na jeziku: engleski). Pristupljeno 03. 05. 2019. 
  12. ^ „CD: Paolo Nutini, Paolo Nutini | OMM | The Observer”. web.archive.org. 13. 03. 2007. Arhivirano iz originala 13. 03. 2007. g. Pristupljeno 03. 05. 2019. 
  13. ^ „Paolo Nutini - - Coming To America”. www.paolonutini.com. Arhivirano iz originala 05. 08. 2020. g. Pristupljeno 04. 05. 2019. 
  14. ^ „Paolo Nutini performs on stage at the T in the Park music festival at...”. Getty Images (na jeziku: engleski). Pristupljeno 28. 04. 2019. 
  15. ^ „The Official UK Charts Company : TOP 100 SINGLES CHART”. web.archive.org. 14. 03. 2009. Arhivirano iz originala 10. 07. 2007. g. Pristupljeno 28. 04. 2019. 
  16. ^ „Ivor Novello Awards 2010: A good day for Lily Allen, a bad day for Dappy | Celebrity News | Holy Moly!”. web.archive.org. 24. 05. 2010. Arhivirano iz originala 24. 05. 2010. g. Pristupljeno 03. 05. 2019. 
  17. ^ „Paolo Nutini”. Songkick (na jeziku: engleski). Pristupljeno 03. 05. 2019. 
  18. ^ „AllMusic | Record Reviews, Streaming Songs, Genres & Bands”. AllMusic (na jeziku: engleski). Pristupljeno 28. 04. 2019. 
  19. ^ McCormick, Neil (29. 05. 2009). „Paolo Nutini: Sunny Side Up, CD review” (na jeziku: engleski). ISSN 0307-1235. Arhivirano iz originala 28. 04. 2019. g. Pristupljeno 28. 04. 2019. 
  20. ^ Sullivan, Caroline (28. 05. 2009). „Pop review: Paolo Nutini: Sunny Side Up”. The Guardian (na jeziku: engleski). ISSN 0261-3077. Pristupljeno 28. 04. 2019. 
  21. ^ Thomson, Graeme (16. 05. 2009). „CD: Pop review: Paolo Nutini, Sunny Side Up”. The Observer (na jeziku: engleski). ISSN 0029-7712. Pristupljeno 03. 05. 2019. 
  22. ^ „Album: Paolo Nutini, Sunny Side Up (Atlantic)”. The Independent (na jeziku: engleski). 29. 05. 2009. Pristupljeno 03. 05. 2019. 
  23. ^ „UK Music Charts | The Official UK Top 75 Albums: Week of Mon 16 May - Yahoo! Music UK”. web.archive.org. 15. 05. 2011. Arhivirano iz originala 09. 04. 2012. g. Pristupljeno 28. 04. 2019. 
  24. ^ „Music Library for Professionals - Broadcasters, Schools & DJ's”. I Like Music (na jeziku: engleski). Pristupljeno 28. 04. 2019. 
  25. ^ „Lady GaGa & Paolo Nutini Top Charts | Lady GaGa | News | MTV UK”. web.archive.org. 12. 02. 2010. Arhivirano iz originala 12. 02. 2010. g. Pristupljeno 28. 04. 2019. 
  26. ^ „Paolo Nutini tops album chart again”. Digital Spy (na jeziku: engleski). 03. 01. 2010. Pristupljeno 28. 04. 2019. 
  27. ^ Reporter, News (03. 01. 2010). „Lady Gaga scores first Number One single of 2010”. NME (na jeziku: engleski). Pristupljeno 28. 04. 2019. 
  28. ^ „Paolo Nutini - - Paolo Returns To Number One”. web.archive.org. 11. 01. 2010. Arhivirano iz originala 11. 01. 2010. g. Pristupljeno 28. 04. 2019. 
  29. ^ Music, Guardian (20. 04. 2014). „Kiesza and Paolo Nutini top singles and albums charts with new entries”. The Guardian (na jeziku: engleski). ISSN 0261-3077. Pristupljeno 03. 05. 2019. 
  30. ^ Michaels, Sean (28. 04. 2014). „Paolo Nutini stays at No 1 with year's fastest selling album”. The Guardian (na jeziku: engleski). ISSN 0261-3077. Pristupljeno 03. 05. 2019. 
  31. ^ Michaels, Sean (05. 05. 2014). „Paolo Nutini tops UK album chart for third consecutive week”. The Guardian (na jeziku: engleski). ISSN 0261-3077. Pristupljeno 03. 05. 2019. 
  32. ^ „Paolo Nutini - - 'Caustic Love' Nominated For Scotland's Album Of The Year Award 2014”. www.paolonutini.com. Arhivirano iz originala 23. 09. 2020. g. Pristupljeno 03. 05. 2019. 
  33. ^ „Paolo Nutini, Caustic Love: The best UK R&B album since the 1970s”. The Independent (na jeziku: engleski). 11. 04. 2014. Pristupljeno 28. 04. 2019. 
  34. ^ „Apple Posts “Best of 2014” App Store and iTunes Store Lists” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 28. 04. 2019. 
  35. ^ Records, Gondwana (09. 12. 2014). „Matthew Halsall iTunes Jazz Album of the Year 2014”. Gondwana Records (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 12. 01. 2015. g. Pristupljeno 28. 04. 2019. 
  36. ^ „News, music and shop at the official Paolo Nutini UK website | shows”. www.paolonutini.com. Arhivirano iz originala 16. 11. 2018. g. Pristupljeno 28. 04. 2019. 
  37. ^ Jack, Malcolm (28. 05. 2014). „Paolo Nutini review – just frayed at the edges enough to believe”. The Guardian (na jeziku: engleski). ISSN 0261-3077. Pristupljeno 03. 05. 2019. 
  38. ^ „Unwell Nutini cancels more UK gigs” (na jeziku: engleski). 29. 10. 2014. Pristupljeno 28. 04. 2019. 
  39. ^ Owens, David (20. 07. 2016). „Paolo Nutini set to play memorial concert in Newport”. walesonline. Pristupljeno 28. 04. 2019. 
  40. ^ „Paolo Nutini - - Newport Show Sold Out - Donation Page Now Launched”. www.paolonutini.com. Arhivirano iz originala 27. 05. 2019. g. Pristupljeno 03. 05. 2019. 
  41. ^ Dingwall, John (20. 09. 2016). „Paolo Nutini and The Charlatans announced as Edinburgh Hogmanay headliners”. dailyrecord. Pristupljeno 28. 04. 2019. 
  42. ^ „Paolo Nutini smashes Edinburgh's Hogmanay box office records”. www.scotsman.com (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 28. 04. 2019. g. Pristupljeno 28. 04. 2019. 
  43. ^ „Paolo Nutini adds second Edinburgh Hogmanay show due to demand”. www.edinburghnews.scotsman.com (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 28. 04. 2019. g. Pristupljeno 28. 04. 2019. 
  44. ^ „Paolo Nutini - - Two New Shows ADDED to South American Tour - April 2017”. www.paolonutini.com. Arhivirano iz originala 27. 05. 2019. g. Pristupljeno 03. 05. 2019. 
  45. ^ „San Cristoforo patrono di Barga | barganews.com v 3.0”. www.barganews.com. Pristupljeno 28. 04. 2019. 
  46. ^ „Paolo Nutini”. imusic.am. Pristupljeno 28. 04. 2019. 
  47. ^ „BBC Four - Toots and the Maytals: Reggae Got Soul”. BBC (na jeziku: engleski). Pristupljeno 28. 04. 2019. 
  48. ^ Toots and the Maytals (15. 08. 2013), Toots & The Maytals - Reggae Got Soul - Documentary Trailer, Pristupljeno 28. 04. 2019 
  49. ^ Rainbird, Ashleigh (01. 03. 2016). „Paolo Nutini is singing the blues after splitting from girlfriend Amber Anderson”. mirror. Pristupljeno 28. 04. 2019. 
  50. ^ Hyman, Dan (15. 09. 2014). „Paolo Nutini Returns to Music After Years of Self-Discovery”. ELLE (na jeziku: engleski). Pristupljeno 04. 05. 2019. 
  51. ^ „Paolo Nutini blasted after cannabis confession”. www.scotsman.com (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 28. 04. 2019. g. Pristupljeno 28. 04. 2019. 
  52. ^ „UWS News”. | UWS | University of the West of Scotland (na jeziku: engleski). 20. 02. 2017. Arhivirano iz originala 28. 04. 2019. g. Pristupljeno 28. 04. 2019. 
  53. ^ MacFarlane, Colin (31. 01. 2015). Paolo Nutini: Coming Up Easy (na jeziku: engleski). Createspace Independent Pub. ISBN 9781507803073. 
  54. ^ „Paolo Nutini”. www.goodreads.com. Pristupljeno 28. 04. 2019. 
  55. ^ „Paolo Nutini - - ONE OFF PAOLO NUTINI DESIGNED GUITAR - COULD BE YOURS…”. www.paolonutini.com. Arhivirano iz originala 27. 05. 2019. g. Pristupljeno 03. 05. 2019. 
  56. ^ Moore, Ron; Toner, Lisa (28. 06. 2017). „Paolo Nutini has been cleared of drink-driving in his Scottish hometown”. mirror. Pristupljeno 03. 05. 2019. 
  57. ^ a b „Paolo Nutini: New music, new ideas and how Paisley "shaped my life"”. The Big Issue (na jeziku: engleski). 16. 10. 2017. Pristupljeno 28. 04. 2019. 
  58. ^ Keyden, Nicholas (03. 02. 2019). „Watch Paolo Nutini wow pub-goers with surprise karaoke performance in Paisley”. dailyrecord. Pristupljeno 28. 04. 2019. 
  59. ^ „PAOLO NUTINI - The Official Charts Company”. web.archive.org. 15. 06. 2011. Arhivirano iz originala 15. 06. 2011. g. Pristupljeno 04. 05. 2019. 
  60. ^ „Paolo Nutini - - The Live Sessions EP”. www.paolonutini.com. Arhivirano iz originala 03. 03. 2016. g. Pristupljeno 04. 05. 2019. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Паоло_Нутини&oldid=26969636”