Pređi na sadržaj

Papa Jovan X

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Papa Jovan X
Papa Jovan X
Lični podaci
Mesto rođenjaBorgo Tosinjano, Papska država
Datum smrtijun 928.
Mesto smrtiRim, Papska država
Mesto ukopaBazilika Svetog Petra
NarodnostItalijan
Papa
Pontifikat914-928
PrethodnikPapa Lando
NaslednikPapa Lav VI

Papa Jovan X (umro 928.) je bio 122. papa rimokatoličke crkve od 914. do 928. godine.

Mladost[uredi | uredi izvor]

Jovanov otac takođe se zvao Jovan[1]. Rođen je u Borgo Tosinjanu na reci Santerno[2]. Bolonjski biskup Petar IV postavio ga je za đakona. Privukao je pažnju Teodore, supruge Teofilakta I od Tuskuluma, tada najmoćnije ličnosti u Rimu. Liutprand od Kremone navodi da je Jovan bio njen ljubavnik.[3][4] Papa Sergije III postavio ga je 905. godine za arhiepiskopa Ravene, takođe pristalice Teofilakta i Teodore[5]. Kao ravenski arhiepiskop, Jovan je tokom osam godina sa papom Sergijem pomagao Berengaru Furlanskom da se kruniše za svetorimskog cara i da svrgne Luja Slepog. Takođe se morao braniti od uzurpatora koji su pokušali da preuzmu njegovu arhiepiskopsku stolicu. Nakon smrti pape Landa (o čijem kratkom pontifikatu, 913-4, gotovo da i nema podataka), Teofilakt je pozvao Jovana u Rim da preuzme upražnjeno papsko mesto. Liutprand piše da je Teodora lično intervenisala da njen ljubavnik postane papa. Još jedan od razloga zbog kojih je Jovan došao na presto jeste neprijateljski stav koga je zauzeo prema politici pape Formoza[6][7]. Zbog toga je kritikovan od strane savremenika, ali je njegov položaj bio siguran tokom Teofilaktove vladavine.

Pontifikat[uredi | uredi izvor]

Prvi zadatak sa kojim se novi papa suočio bila je pretnja Arabljana koji su iz svog uporišta na reci Gariljano preduzimali napade ka severu. Landulf I od Beneventa savetovan je od pape da traži pomoć od Vizantijskog carstva[8]. Sam papa radio je na stvaranju koalicije protiv Arabljana. Slao je pozive u pomoć Berengaru, raznim italijanskim knezovima, pa čak i Carigradu. Rezultat je stvaranje hrišćanskog saveza, preteče krstaških ratova koji su izbili u narednom veku. Vođe koalicije bili su: Landulf, strateg Barija Nikola Epiginglis, Jovan I i Docibil I od Gaete, Grgur i Jovan II Napuljski, Gaj II od Salerna. Berengar je doveo trupe iz severne Italije. Papa Jovan lično je učestvovao u ratu, uz vojvodu Alberta I od Spoleta[9]. U bici na Gariljanu hrišćanska koalicija odnela je veliku pobedu i otklonila je opasnost od Saracena[10].

Trupe su potom pružile pomoć Berengaru u njegovoj borbi protiv Luja Svetog. Berengar je 915. godine ušao u Rim gde je imao podršku Teofilakta i pape Jovana. Krunisan je za rimskog cara 3. decembra u bazilici Svetog Petra. Međutim, Berengar je zbačen od strane koalicije italijanskih prinčeva 923. godine[11]. Dve godine kasnije umrli su Teofilakt i Albert od Spoleta. U roku od tri godine papa Jovan je izgubio najmoćnije zaštitnike. Jovan je ostao nezaštićen od Teofilaktove ćerke, Marozije, koja je prema rečima Liutpranda iz Kremone bila ljuta zbog Jovanove veze sa njenom majkom[12][3]. Jovan je stao pod zaštitu Iga od Provanse. Ubrzo po krunisanju Iga za italijanskog kralja došlo je do sastanka pape i Iga u Mantovi. Zaključena je neka vrsta ugovora kojim se Igo obavezao da brani papske interese u Rimu. Međutim, zbog sukoba sa Rudolfom II od Burgundije, Igo nije bio u poziciji da pomogne Jovanu. Usledio je period anarhije u Italiji koji je trajao nekoliko godina[13][12]. Marozija se u međuvremenu udala za Gaja od Toskane. Otpočela je borba za vlast u Rimu između njih i pape Jovana i Petra, novog vojvode Spoleta, naslednika Alberta. Petar je primoran da se povuče iz Italije i traži pomoć Mađara. Oni su mu pomogli da se vrati u Rim.

Odnos sa Carigradom[uredi | uredi izvor]

Iako zauzet problemima u samoj Italiji, Jovan je aktivno učestvovao u crkvenim pitanjima širom Evrope. On je 920. godine od vizantijskog cara Romana I Lakapina i njegovog štićenika Konstantina Porfirogenita, kao i od carigradskog patrijarha Nikole Mistika, tražio da se okonča crkveni raskol koji je nastao još tokom pontifikata pape Sergija III koji je dozvolio sklapanje petog braka vizantijskog cara Lava Mudrog[14]. Istu titulu nosio je i srpski vladar Zahumlja, Mihailo Višević. Stoga je on prvi srpski vladar koji je nosio kraljevsku titulu. Nije poznato da li ju je dobio od pape, ali ju je sigurno dobio od nekoga sa zapada. Papa Jovan je nastojao da vrati jurisdikciju papstva nad Dalmacijom koja nije postojala od vremena vladavine vizantijskog cara Lava III (717-741). Rezultat njegovih težnji je sabor u Splitu iz 926. godine kojim je papa ispunio svoje namere. Zabranjena je misa na slovenskom jeziku uspostavljena tokom delatnosti Ćirila i Metodija (glagoljaši). Odluke sabora poslae su u Rim Jovanu na potvrdu. Papa je potvrdio sve odluke sem onom kojom se postavlja hrvatski biskup Nina od strane nadbiskupa Spalatra. Ovaj problem rešio je Jovanov naslednik Lav[13][15]. Papa Jovan X godine 914, pismima upućenim humskom županu Mihailu i podanicima, savetuje da se deca uče na latinskom jeziku i da se u crkve uvodi latinska liturgija umesto slovenske.[16]


Papi Jovanu obratio se bugarski car Simeon I nudeći mu da se odrekne vrhovne crkvene vlasti carigradskog patrijarha i da svoju državu stavi pod crkvenu jurisdikciju papstva. Jovan mu je poslao dva legata. Papa je Simeonu potvrdio carsku titulu, a njegovi legati krunisali su Simeonovog naslednika Petra I za cara (927). Jovan je poslao izaslanike koji su delovali kao posrednici u izmirenju Bugara i Hrvata. Dogovor nije postignut što je dovelo do neuspešnog pohoda Alogobotura[13][17].

Zapadna Evropa[uredi | uredi izvor]

Jovan je bio aktivan i u zapadnoj Evropi. Još na početku svog pontifikata dao je podršku Konradu I Nemačkom u borbama protiv nemačkih knezova. Poslao je papskog legata koji je naredio protivnicima Konrada da izađu pred papu Jovana u Rim pod pretnjom ekskomunikacije. Papa Jovan je 920. godine pozvan od strane Karla Prostog da interveniše u Liježu jer se Karlov kandidat, biskup Hilduin, okrenuo protiv njega i podržao Gilberta od Lorene u pobuni protiv kralja. Karlo je pokušao da Hilduina zameni drugim kandidatom. Jovan je ovojicu pozvao u Rim gde je doneo odluku da Hilduina zameni Rišer.[18] Jovan je protestovao kada je Herbert II od Vermandoa zarobio Karla Prostog. Herbert je njegove proteste ignorisao[19][20]. Jovan je slao savete normanskom vladaru Rolonu koji je tokom pontifikata njegovog prethodnika prešao u hrišćanstvo[21]. Podržavao je monaški pokret opatije Klini intervenišući u korist opatije kod francuskog kralja Rudolfa[22]. Jovan je 924. godine poslao legata Zanela u Španiju da istraži mozarapski obred. Papa je odobrio novi hrišćanski obred[23]. Tokom Jovanovog pontifikata veliki broj hodočasnika je iz Engleske došao u Rim. Među njima je i nadbiskup Kenterbertija, Vulfhelm. Godine 924. kralj Etelstan Sjajni je poslao jednog od svojih plemića, Alfreda, u Rim pod optužbom za zaveru da se kralj oslepi. Alfred je pred papom trebalo da da zakletvu kojom bi se oslobodio optužbe. Umro je u Rimu[24].

Svrgavanje i smrt[uredi | uredi izvor]

Borba sa Marozijom i Gajem od Toskane dostigla je vrhunac 928. godine. Gaj je izvršio napad na Lateransku palatu u kome je Petar od Spoleta zarobljen. Isečen je na komade pred očima svog brata. Papa Jovan bačen je u tamnicu gde je proveo ostatak života. Postoje dve verzije o njegovoj smrti. Prva je da je udavljen u tamnici u roku od par meseci. Druga je da je umro 929. godine prirodnom smrću[25][26].

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Mann 1910, str. 152
  2. ^ Levillain 2002, str. 838
  3. ^ a b Norwich 2011, str. 75.
  4. ^ Mann 1910, str. 151.
  5. ^ McBrien, Richard P. (2000). Lives of the Popes. HarperCollins. str. 152. 
  6. ^ Mann 1910, str. 153.
  7. ^ Levillain 2002, str. 838.
  8. ^ Mann 1910, str. 154
  9. ^ Mann 1910, str. 155
  10. ^ Mann 1910, str. 155–156
  11. ^ Mann 1910, str. 159–160
  12. ^ a b Mann 1910, str. 161.
  13. ^ a b v Levillain 2002, str. 839.
  14. ^ Norwich 1993, str. 209.
  15. ^ Mann 1910, str. 167–168.
  16. ^ Farlati, Danijele. Illyricum sacrum, III, pp. 94. 
  17. ^ Mann 1910, str. 171–173
  18. ^ Mann, str. 174–175
  19. ^ Levillain, str. 839.
  20. ^ Mann, str. 175–176.
  21. ^ Levillain, str. 839
  22. ^ Mann, str. 178–179
  23. ^ Mann, str. 182–183
  24. ^ Mann, str. 184
  25. ^ Norwich, str. 75.
  26. ^ Mann, str. 163–164.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Papa
914-928
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Папа_Јован_X&oldid=27756069”