Parsek

Parsek
Parsek
	Parsek je rastojanje od Sunca do astronomskog objekta koji ima ugao paralakse od jedne lučne sekunde (prikaz nije u razmeri)
Informacije o jedinici
Sistem	Astronomske jedinice
Jedinica	dužina/rastojanje
Simbol	pc
Jedinična pretvaranja
1 pc u ...	... je jednak sa ...
metričke (SI) jedinice	3,0857×1016 m ; ~31 petametara
imperial & US jedinice	1,9174×1013 mi
Astronomske jedinice	2,06265×105 au; 3,26156 ly

Parsek (simbol: pc) predstavlja jedinicu dužine koja se koristi za merenje velikih udaljenosti do astronomskih objekata van Sunčevog sistema, približno jednaka 3,26 svetlosnih godina ili 206,000 astronomskih jedinica (au), odnosno 30,9 biliona kilometara (19,2 biliona milja).^[a] Parsek se dobija korišćenjem paralakse i trigonometrije, a definiše se kao rastojanje na kojem 1 au pokriva ugao od jedne lučne sekunde^[1] (1/3600 stepena). Ovo odgovara 7005648000000000000♠648000/ $π$ astronomskih jedinica, tj. $1\,\mathrm {pc} =1/\tan \left({1}\ \mathrm {arcsec} \right)\,\mathrm {au}$ .^[2] Najbliža zvezda, Proksima Kentauri, udaljena je oko 1.3 parseka (4.2 svetlosne godine) od Sunca.^[3] Većina zvezda vidljivih golim okom nalazi se unutar nekoliko stotina parseka od Sunca, a najudaljenije na nekoliko hiljada.^[4]

Iz osenčenog pravouglog trougla možemo izvući relaciju parseka. Poznata nam je jedna stranica i naspramni ugao, tako da traženu stranicu trougla možemo izračunati kao:

1\,\mathrm {pc} ={1\,\mathrm {a.j.}  \over \,\mathrm {tg} \,1^{\prime \prime }}={149597870691\,\mathrm {m}  \over \mathrm {tg} \,\left({2\pi  \over 360\cdot 60\cdot 60}\right)}=3,0856775812815532\cdot 10^{16}\,\mathrm {m}

ili

1\,\mathrm {pc} =3,261563\,\mathrm {sv.\,g.} =206264,806245\,\mathrm {a.j.}

gde su upotrebljene oznake za svetlosnu godinu sv.g. i za astronomsku jedinicu a.j.

Reč parsek je portmanto izraz „paralakse jedne sekunde“, koji je skovao britanski astronom Herbert Hol Tarner je 1913. godine^[5] da bi astronomima olakšao proračunavanje astronomskih rastojanja iz samo neobrađenih podataka posmatranja. Delimično iz tog razloga, to je jedinica koja se preferira u astronomiji i astrofizici, iako svetlosna godina ostaje istaknuta u popularnim naučnim tekstovima i uobičajenoj upotrebi. Iako se parseci koriste za kraće udaljenosti unutar Mlečnog puta, potrebni su višestruki parseci za veće razmere u svemiru, uključujući kiloparseke (kpc) za udaljenije objekte unutar i oko Mlečnog puta, megaparseke (Mpc) za srednje galaksije na daljinu i gigaparseci (Gpc) za mnoge kvazare i najudaljenije galaksije.

U avgustu 2015. godine, Međunarodna astronomska unija (IAU) donela je Rezoluciju B2 u kojoj se, kao deo definicije standardizovane apsolutne i prividne bolometrijske skale magnituda, pominje postojeća eksplicitna definicija parseka kao tačno 7005648000000000000♠648000/ $π$ au, ili otprilike 7016308567758149136♠3,0856775814913673×10¹⁶ metara (na osnovu IAU 2012 tačne SI definicije astronomske jedinice). Ovo odgovara definiciji parseka pod malim uglom koja se nalazi u mnogim astronomskim referencama.^[6]^[7]

Istorija i izvođenje[uredi | uredi izvor]

Parsek se definiše kao jednak dužini susednog kraka (suprotni krak je 1 AJ) izuzetno izduženog zamišljenog pravouglog trougla u prostoru. Dve dimenzije na kojima se zasniva ovaj trougao su njegov kraći krak, dužine jedne astronomske jedinice (prosečna udaljenost Zemlja-Sunce), i spušteni ugao temena nasuprot tom kraku, koji meri jednu lučnu sekundu. Primenom pravila trigonometrije na ove dve vrednosti, može se izvesti jedinična dužina drugog kraka trougla (parsek).

Jedna od najstarijih metoda koje koriste astronomi za izračunavanje udaljenosti do zvezde je određivanje razlike uglova između dva merenja položaja zvezde na nebu. Prvo merenje se vrši sa Zemlje na jednoj strani Sunca, a drugo otprilike pola godine kasnije, kada se Zemlja nalazi na suprotnoj strani Sunca. Rastojanje između dva položaja Zemlje kada su oba merenja obavljena je dvostruko veće od rastojanja između Zemlje i Sunca. Razlika u uglu između dva merenja je dvostruko veća od ugla paralakse, koji se formira od linija od Sunca i Zemlje do zvezde na udaljenom vrhu. Tada bi se rastojanje do zvezde moglo izračunati pomoću trigonometrije.^[8] Prva uspešna objavljena direktna merenja objekta na međuzvezdanim rastojanjima izvršio je nemački astronom Fridrih Vilhelm Besel 1838. godine, koji je koristio ovaj pristup za izračunavanje udaljenosti od 3,5 parseka od 61 Labuda.^[9]

Razdaljine u parsecima[uredi | uredi izvor]

Jedan kiloparsek (kpc) iznosi hiljadu parseka, a jedan megaparsek (Mpc) iznosi milion parseka.

Parsek je inače zgodna jedinica za izražavanje rastojanja u vasioni. Naime, prosečno rastojanje između susednih zvezda u Galaksiji je približno 1 parsek. Nama najbliža zvezda, Proksima Kentauri je udaljena od Zemlje 1.3 parseka. Rastojanja unutar galaksije se računaju u kiloparsecima, dok se međugalaktička rastojanja izražavaju u megaparsecima. Kosmološki velika rastojanja se najčešće mere drugačije. Izmeri se koliki je Doplerov crveni pomak određenog objekta, to se obeležava slovom z i govori nam kolika brzina kojom se objekat udaljava od Mlečnog puta usled širenja svemira. Primeri za rastojanja koja se mere parsecima:

Od Zemlje do Proksime Kentauri - 1.3pc
Od Zemlje do središta Mlečnog puta - 8.6kpc
Od Zemlje do galaksije M100 - 17Mpc*

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Napomene[uredi | uredi izvor]

^ One trillion here is short scale, ie. 10¹² (one million million, or billion in long scale).

Reference[uredi | uredi izvor]

^ „Cosmic Distance Scales – The Milky Way”. Pristupljeno 24. 9. 2014. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
^ B. Luque; F. J. Ballesteros (2019). „To the Sun and beyond”. Nature Physics. 15 (12): 1302. doi:10.1038/s41567-019-0685-3 .
^ Benedict, G. F.; et al. „Astrometric Stability and Precision of Fine Guidance Sensor #3: The Parallax and Proper Motion of Proxima Centauri” (PDF). Proceedings of the HST Calibration Workshop. str. 380—384. Pristupljeno 11. 7. 2007. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
^ „Farthest Stars”. StarDate. University of Texas at Austin. 15. 5. 2021. Pristupljeno 5. 9. 2021. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
^ Dyson, F. W. (mart 1913). „The distribution in space of the stars in Carrington's Circumpolar Catalogue”. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. 73 (5): 342. Bibcode:1913MNRAS..73..334D. doi:10.1093/mnras/73.5.334 . „[paragraph 14, page 342] Taking the unit of distance R* to be that corresponding to a parallax of 1″·0 [… Footnote:]
* There is need for a name for this unit of distance. Mr. Charlier has suggested Siriometer, but if the violence to the Greek language can be overlooked, the word Astron might be adopted. Professor Turner suggests Parsec, which may be taken as an abbreviated form of "a distance corresponding to a parallax of one second".” CS1 održavanje: Format datuma (veza)
^ Cox, Arthur N., ur. (2000). Allen's Astrophysical Quantities (4th izd.). New York: AIP Press / Springer. Bibcode:2000asqu.book.....C. ISBN 978-0387987460.
^ Binney, James; Tremaine, Scott (2008). Galactic Dynamics (2nd izd.). Princeton, NJ: Princeton University Press. Bibcode:2008gady.book.....B. ISBN 978-0-691-13026-2.
^ High Energy Astrophysics Science Archive Research Center (HEASARC). „Deriving the Parallax Formula”. NASA's Imagine the Universe!. Astrophysics Science Division (ASD) at NASA's Goddard Space Flight Center. Pristupljeno 26. 11. 2011. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
^ Bessel, F. W. (1838). „Bestimmung der Entfernung des 61sten Sterns des Schwans” [Determination of the distance of the 61st star of Cygnus]. Astronomische Nachrichten. 16 (5): 65—96. Bibcode:1838AN.....16...65B. doi:10.1002/asna.18390160502. Arhivirano iz originala 24. 6. 2007. g. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

Literatura[uredi | uredi izvor]

Buchheim, Robert (4. 10. 2007). The Sky is Your Laboratory. ISBN 978-0-387-73995-3. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
Bessel, FW, "Bestimmung der Entfernung des 61sten Sterns des Schwans Arhivirano 2007-06-24 na sajtu Wayback Machine" (1838) Astronomische Nachrichten, vol. 16, pp. 65–96.
Habison, Peter (1998). „Astrometry and early astrophysics at Kuffner Observatory in the late 19th century”. Acta Historica Astronomiae. 3: 93—94. Bibcode:1998AcHA....3...93H. ISSN 0003-2670.
Harrington, J.D.; Villard, Ray (10. 4. 2014). „NASA's Hubble Extends Stellar Tape Measure 10 Times Farther into Space”. NASA. Pristupljeno 17. 10. 2014. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
Riess, Adam G.; Casertano, Stefano; Anderson, Jay; Mackenty, John; Filippenko, Alexei V. (2014). „Parallax Beyond a Kiloparsec from Spatially Scanning the Wide Field Camera 3 on the Hubble Space Telescope”. The Astrophysical Journal. 785 (2): 161. Bibcode:2014ApJ...785..161R. arXiv:1401.0484 . doi:10.1088/0004-637X/785/2/161.
Talbert, Tricia (2020-06-10). „New Horizons Conducts the First Interstellar Parallax Experiment”. NASA. Pristupljeno 2021-05-20.
Henney, Paul J. „ESA's Gaia Mission to study stars”. Astronomy Today. Arhivirano iz originala 17. 03. 2008. g. Pristupljeno 8. 3. 2008. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
Popowski, Piotr; Gould, Andrew (29. 1. 1998). „Mathematics of Statistical Parallax and the Local Distance Scale”. Bibcode:1997astro.ph..3140P. arXiv:astro-ph/9703140 . CS1 održavanje: Format datuma (veza)
Layden, Andrew C; Hanson, Robert B; Hawley, Suzanne L; Klemola, Arnold R; Hanley, Christopher J (1996). „The Absolute Magnitude and Kinematics of RR Lyrae Stars Via Statistical Parallax”. The Astronomical Journal. 112: 2110. Bibcode:1996AJ....112.2110L. arXiv:astro-ph/9608108 . doi:10.1086/118167.
Hirshfeld, Alan w. (2001). Parallax: The Race to Measure the Cosmos. New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-3711-6.
Whipple, Fred L. (2007). Earth Moon and Planets. Read Books. ISBN 978-1-4067-6413-0. .
Zeilik, Michael A.; Gregory, Stephan A. (1998). Introductory Astronomy & Astrophysics (4th izd.). Saunders College Publishing. ISBN 0-03-006228-4. .
Dyson, F. W. (1915). „Measurement of the distances of the stars”. The Observatory. 38: 292. Bibcode:1915Obs....38..292D.
Ash, M. E.; Shapiro, I. I.; Smith, W. B. (1967). „Astronomical constants and planetary ephemerides deduced from radar and optical observations”. The Astronomical Journal. 72: 338. Bibcode:1967AJ.....72..338A. doi:10.1086/110230.
Perryman, M. A. C.; et al. (1999). „The HIPPARCOS Catalogue”. Astronomy and Astrophysics. 323: L49—L52. Bibcode:1997A&A...323L..49P.
Harrington, J. D.; Villard, R. (10. 4. 2014). „NASA's Hubble Extends Stellar Tape Measure 10 Times Farther Into Space”. NASA. Arhivirano iz originala 17. 2. 2019. g. Pristupljeno 17. 10. 2014. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
Riess, A. G.; Casertano, S.; Anderson, J.; MacKenty, J.; Filippenko, A. V. (2014). „Parallax Beyond a Kiloparsec from Spatially Scanning the Wide Field Camera 3 on the Hubble Space Telescope”. The Astrophysical Journal. 785 (2): 161. Bibcode:2014ApJ...785..161R. S2CID 55928992. arXiv:1401.0484 . doi:10.1088/0004-637X/785/2/161.
B., Baidyanath (2003). An Introduction to Astrophysics. PHI Learning Private Limited. ISBN 978-81-203-1121-3.
„Hubble finds Universe may be expanding faster than expected”. Arhivirano iz originala 11. 9. 2018. g. Pristupljeno 3. 6. 2016. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Guidry, Michael. „Astronomical Distance Scales”. Astronomy 162: Stars, Galaxies, and Cosmology. University of Tennessee, Knoxville. Arhivirano iz originala 12. 12. 2012. g. Pristupljeno 26. 3. 2010. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
Merrifield, Michael. „pc Parsec”. Sixty Symbols. Brady Haran for the University of Nottingham.

[trillion-1] One trillion here is short scale, ie. 10¹² (one million million, or billion in long scale).

[2] „Cosmic Distance Scales – The Milky Way”. Pristupljeno 24. 9. 2014. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[au_parsec-3] B. Luque; F. J. Ballesteros (2019). „To the Sun and beyond”. Nature Physics. 15 (12): 1302. doi:10.1038/s41567-019-0685-3 .

[4] Benedict, G. F.; et al. „Astrometric Stability and Precision of Fine Guidance Sensor #3: The Parallax and Proper Motion of Proxima Centauri” (PDF). Proceedings of the HST Calibration Workshop. str. 380—384. Pristupljeno 11. 7. 2007. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[5] „Farthest Stars”. StarDate. University of Texas at Austin. 15. 5. 2021. Pristupljeno 5. 9. 2021. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[dyson-6] Dyson, F. W. (mart 1913). „The distribution in space of the stars in Carrington's Circumpolar Catalogue”. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. 73 (5): 342. Bibcode:1913MNRAS..73..334D. doi:10.1093/mnras/73.5.334 . „[paragraph 14, page 342] Taking the unit of distance R* to be that corresponding to a parallax of 1″·0 [… Footnote:]
* There is need for a name for this unit of distance. Mr. Charlier has suggested Siriometer, but if the violence to the Greek language can be overlooked, the word Astron might be adopted. Professor Turner suggests Parsec, which may be taken as an abbreviated form of "a distance corresponding to a parallax of one second".” CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[7] Cox, Arthur N., ur. (2000). Allen's Astrophysical Quantities (4th izd.). New York: AIP Press / Springer. Bibcode:2000asqu.book.....C. ISBN 978-0387987460.

[8] Binney, James; Tremaine, Scott (2008). Galactic Dynamics (2nd izd.). Princeton, NJ: Princeton University Press. Bibcode:2008gady.book.....B. ISBN 978-0-691-13026-2.

[NASAparallax-9] High Energy Astrophysics Science Archive Research Center (HEASARC). „Deriving the Parallax Formula”. NASA's Imagine the Universe!. Astrophysics Science Division (ASD) at NASA's Goddard Space Flight Center. Pristupljeno 26. 11. 2011. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[10] Bessel, F. W. (1838). „Bestimmung der Entfernung des 61sten Sterns des Schwans” [Determination of the distance of the 61st star of Cygnus]. Astronomische Nachrichten. 16 (5): 65—96. Bibcode:1838AN.....16...65B. doi:10.1002/asna.18390160502. Arhivirano iz originala 24. 6. 2007. g. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[a]

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]