Partizanska akcija u Karlovcu novembra 1941.

Bolnica u Karlovcu iz koje su partizani preobučeni u domobranske uniforme pod komandom Većeslava Holjevca novembra 1941. pokušali osloboditi Marijana Čavića.

Partizanska akcija u Karlovcu predstavlja upad grupe od 24 partizana, preobučenih u domobranske uniforme, pod komandom Većeslava Holjevca, političkog komesara Komande NOP odreda Korduna i Banije u Karlovac, 17. novembra 1941. godine sa ciljem da iz bolnice oslobode Marijana Čavića, sekretara MK i člana OK KPH za Karlovac, koji je bio uhapšen polovinom oktobra. Akcija je dobro izvedena, ali nije uspela, jer je ustaška policija dan ranije Čavića vratila u zatvor. Prilikom ove akcije partizani su ubili šestoricu italijanskih vojnika i dvojicu zarobljenih ustaša, dok su oni imali jednog teško ranjenog borca, koji je kasnije preminuo. Iako neuspešna, ova akcija je imala velikog odjeka među stanovnicima Karlovca i okoline.

Vest o ovoj akciji objavila je Radio stanica „Slobodna Jugoslavija”, a potom su je preneli Radio Moskva i Radio London. Po motivima ove akcije 1960. godine je snimljen partizanski film „Signali nad gradom” u režiji Žike Mitrovića.

Hapšenje Marjana Čavića

U jesen 1941. godine na Baniji i Kordunu su se rasplamsavale ustaničke borbe, a centar ustanka se nalazio u Karlovcu, gde je bilo sedište Okružnog komiteta KPH za Karlovac. Među glavnim organizatorima ustanka bili su Josip Kraš i Ivan Marinković, članovi CK KP Hrvatske i Okružnog komiteta KPH za Karlovac i Marijan Čavić, sekretar Mesnog komiteta KPH za Karlovac i član OK KPH. Kako bi suzbile partizanski pokret, ustaše su znale da moraju najpre uništiti partijsku organizaciju u Karlovcu. Ivan Betlehem, šef ustaškog redarstva u Karlovcu, ulagao je velike napore da izvrši ovaj zadatak. Agenti i doušnici su motrili na sve sumnjive punktove u gradu, a posebno na kuće i stanove Karlovčana koji su otišli u partizane. Jedna od zgrada na koju su motrili bila je i zgrada u kojoj su stanovali roditelji omladinke Mace Majstorović, koja je otišla u partizane. U ovaj stan je početkom oktobra 1941. godine svratio jedan mladić na biciklu. Jedan penzionisani žandar primetio je mladića i pošto mu se učinio sumnjivim on je zapisao registracioni broj bicikla i potom ga odneo šefu policije. Pregledom policijske kartoteke utvrđeno je da je biciklo vlasništvo Matije Grgurića, službenika Državnog električnog preduzeća. Pošto je policija od ranije imala prijavu da iz skladišta ovog preduzeća nestaje eksploziv, šef ustaškog redarstva je izdao nalog da se odmah uhapse Matija Grgurić i poslovođa preduzeća.

Matija Grgurić je bio član SKOJ-a, a bicikli koji je bio registrovan na njegovo ime nabavio je Mesni komitet KPH za Karlovac i koristili su ga ilegalci i članovi Mesnog komiteta. Neretko su taj bicikli vozili Marijan Čavić i Josip Kraš. Pored Grgurića, u Državnom električnom preduzeću radio je i inženjer Bartol Petrović, koji je bio član Okružnog komiteta KPH za Karlovac. Na saslušanju u policiji, Grgurić se branio da njegov bicikli povremeno voze svi službenici preduzeća i ljudi sa terena i da ne zna ko ga je sve vozio. Poslovođa preduzeća nije policiji mogao ništa više da kaže o biciklu pa je od strane policije bio upozoren da obrati pažnju gde odlazi eksploziv iz skladišta i ko sve navraća u preduzeće. Na saslušanje je bio pozvan i inženjer Petrović, koji se branio da mu nije poznato ništa o biciklu i bio je pušten. Osetivši da mu preti opasnost, inženjer Petrović je napustio Karlovac i otputovao je u Gorski kotar, ne uspevši da o svemu obavesti partijsku organizaciju. Po dolasku u Gorski kotar, pokušao je da partijsku organizaciju obavesti o policijskoj provali, ali je već bilo kasno.

Šef ustaškog redarstva Ivan Betlehem, osećao je da je na dobrom tragu i lično je vodio potragu za biciklom. Policajci i agenti su na sve strane širom Karlovca tragali za biciklom, a dana 16. oktobra 1941. godine Betlehem je sa prozora svoje kancelarije video dvojicu ljudi kako prolaze ulicom na biciklima ka karlovačkoj pijaci. Pošto je jedan od bicikala imao traženu registraciju, on je odmah naredio policajacima da ih uhapse. Nesluteći ništa, dvojica ljudi na biciklima — Marijan Čavić i Petar Matajić, su se zaustavili ispred knjižare „Fogina” i razgovarali. Ovo je policajcima dodatno olakšalo sam čin hapšenja. Istog dana, policija je na karlovačkoj železničkoj stanici uspela da uhapsi ilegalku Maricu Pataki, koja se upravo tada vraćala iz Zagreba. Kontrolorima na železničkoj stanici, njena legitimacija se učinila sumnjivom, pa su pretresli njene stvari i među njima našli paket s lekovima. Svega dva dana kasnije, 18. oktobra 1941. godine policijaci su na ulici ubili Josipa Kraša. On je bio otkriven usled izdaje jednog zaposlenog u Državnom električnom preduzeću, a prilikom hapšenja je policijacima pružio otpor. Savladao ga je i ubio jedan ustaša, koji se našao slučajno na ulici. Nedugo potom policija je uspela da uhapsi još nekoliko karlovačkih ilegalaca, među kojima su bili — Ljubica Milašinović, Franjo Stegl, Štefica Marak i dr.

Prilikom hapšenja Marijana Čavića kod njega je nađena lažna iskaznica na ime Zvonimir Držić pa je tokom čitave istrage vođen pod tim imenom, iako je policija sumnjala da mu je to pravo ime. Takođe, kod njega je bio ilegalni partijski materijal, pa su agenti pretpostavljali da je on jedan od funkcionera Okružnog komiteta Komunističke partije u Karlovcu. U izveštaju koji je karlovačka policija poslala Ravnateljstvu za javni red i sigurnost u Zagreb, novembra 1941. godne iznete su pojedinosti o tvrdoglavom držanju uhapšenih i o tome kako ih pod nikakvim uslovima ne mogu prisiliti da govore o svom radu i drugim saradnicima.

Planiranje akcije

Nakon hapšenja Marijana Čavića na mesto sektretara Mesnog komiteta KPH za Karlovac došao je Stevo Gojak, ali pošto je i on ubrzo bio uhapšen, na funkciju sekretara je bio postavljen Ivica Tomšić. Velikim brojem hapšenja, partijska organizacija u Karlovcu je bila desetkovana. Neoktriveni ilegalci su nastavili da održavaju veze sa Zagrebom i Petrovom gorom izvršavaju samo najnužnije zadatke. Sekretar Okružnog komiteta KPH za Karlovac Ivan Marinković Slavko, usled opasnosti od hapšenja morao se skloniti na Petrovu goru. Vest o hapšenju Marijana Čavića na partizanima na Petrovoj gori donela je Nada Dimić, koja je održavala vezu između partijske organizacije i partizana. Od hapšenja Čavića, Nada je razmišljala kako bi ga organizacija mogla osloboditi i taj predlog je iznela rukovodstvu na Petrovoj gori.

Bista Vece Holjevca u Karlovcu.

Uhapšeni komunisti, među kojima i Marijan Čavić, svakodnevno su bili tučeni i maltretirani u karlovačkom zatvoru. Policija je na njima iskaljivala bes zbog akcija koje su partizanski odredi vršili širom Korduna. Teško izmučeni Čavić je polovinom novembra 1941. godine odlučio da izvrši samoubistvo i prerezao je vene na rukama. Agenti su ga odmah potom preneli u karlovačku bolnicu, kako bi ostao u životu i kako bi od njega u daljoj istrazi eventualno došli do nekog saznanja. Vest da je Čavić prebačen u bolnicu došla je i do partijske organizacije. Nada Dimić je ovo videla kao idealnu priliku za njegovo oslobođenje i odmah potom je u dogovoru sa sekretarom Mesnog komiteta Ivicom Tomšićem otišla na Petrovu goru i o ovome izvestila rukovodstvo. Na sastanku Glavnog štaba NOP odreda Hrvatske predloženo je da grupa partizana upadne u karlovačku bolnicu i oslobodi Marijana Čavića. Ovaj zadatak bio je poveren Većeslavu Holjevcu, političkom komesaru Grupe NOP odreda Banije i Korduna. Zadatak je bio ocenjen kao veoma važan i za njega je znalo svega nekoliko osoba — Vlado Popović, Ivan Marinković, Nada Dimić, Srećko Manola i Holjevac.

Nakon dogovora o akciji Holjevac je ostao na Petrovoj gori gde je radio na odabiru i pripremi boraca, dok je Nada otišla u Karlovac sa zadatkom da rukovodi pripremama akcije. Njen zadatak je bio da preko partijske organizacije utvrdi tačnu lokaciju neprijateljskih straža u Karlovcu, kao i najpogodniji put kojim će partizani ući i izaći iz grada. Za svega nekoliko dana Nada je na Petrovu goru uputila pismo u kome se nalazila karta Karlovca sa označenim putem kojim treba ići i kuda se vratiti. Ona je predložila da u grad uđu preko mosta na Korani iz pravca Kamenskog, jer na njemu stražu čuvaju Italijani. Obavestila ih je i da se Čavić nalazi na drugom spratu bolnice u sobi broj dva.

Izvođenje akcije

Nakon primanja pisma od Nade Dimić, sve pripreme za akciju na Petrovoj gori su bile završene. Većeslav Holjevac je iz Prvog kordunaškog bataljona odabrao 24 borca. Birao ih je po hrabrosti i snalažljivosti, ali je prvenstveno tražio one koji su bili iz Karlovca jer su dobro poznavali grad. Svi borci su bili obučeni u zaplenjene domobranske uniforme, sa fesovima na glavi i bili su dobro naoružani. Svaki borac je imao pušku, bombu i nož, a grupa je imala i jedan puškomitraljez. Holjevac je kao vođa grupe bio obučen u uniformu domobranskog oficira sa činom poručnika. Grupa je 14. novembra 1941. godine krenula u pravcu sela Tušilovića, gde su prenoćili. Sutradan su nastavili ka selu Cerovac, gde su ostali sve do 17. novembra, koji je bio određen za dan izvršenja akcije.

Na dan izvršenja akcije 17. novembra 1941. godine, Holjevac je na domaku Karlovca borcima održao kraći govor i tek onda im saopštio u kakav zadatak idu. Zatim je pozvao sve one koji misle da se u toj akciji neće snaći da slobodno izađu iz stroja, ali niko nije odustao. Nakon toga im je objasnio sve pojedinosti akcije i svakom borcu odredio ulogu u akciji. Oko 18.30 časova partizanska grupa je došla do mosta na Korani, gde ih je sačekao partijski vodič. Nakon kraćeg razgovora s njim, vodič je prešao preko mosta, a ubrzo za njim je preko mosta prošla grupa partizana preobučenih u domobrane. Čvrstim vojničkim korakom borci su prešli preko mosta, a italijanski stražari su pozdravili „domobranskog poručnika” koji je bio na njihovom čelu. Partizanska grupa je oko 19.30 časova došla do bolnice. Holjevac je pozvonio na vrata, a nakon što ih je vratar otvorio partizani su ušli u bolnicu. Tog časa otpočela je njihova akcija. Svi borci su odmah krenuli na svoje zadatke. Pred bolnicom je bila postavljena straža, prekinuta je telefonska veza i otpočela je potraga za Marijanom Čavićem. Svo bolničko osoblje je bilo okupljeno u jednu prostoriju, gde im je objašnjeno da ne smeju izlaziti iz zgrade, a partizanske straže su bile u svim hodnicima. Pošto je Holjevac razbio Pavelićevu sliku, osoblje bolnice je mislilo da je u pitanju državni udar i prevrat domobrana.

Drveni most preko Korane (iza pontonskog) na kojem su se Holjevčevi partizani u povlačenju iz Karlovca sukobili s italijanskom stražom.

Partizan Grga Milašinović, koji je imao zadatak da pronađe Čavića, sa nekoliko boraca se popeo na drugi sprat, ali u sobi broj 2 nije pronašao Čavića već dvojicu ranjenih ustaša iz Pavelićeve telesne bojne. On je o ovome odmah izvestio Holjevca, koji je i sam došao u sobu da proveri stanje. Nakon toga Holjevac je u razgovoru sa bolničkim osobljem i pregledom bolničkih knjiga, saznao da je policija uhapšenika Čavića vratila u zatvor i da je tog dana bio samo na previjanju. Bolnica je još jednom bila pretražena i nakon što je utvrđeno da Čavića nema, Holjevac je naredio da se bolnica napusti. Nakon izlaska svih boraca, koji su sa sobom poveli dvojicu ranjenih ustaša, bolnica je bila zaključana. Zarobljene ustaše nisu shvatale o čemu se radi i uporno su ponavljali da su oni odani poglavniku. Partizanska grupa je krenula nazad istim pravcem. U blizini mosta, Holjevac je izdao naređenje nekolicini boraca da razoružaju italijansku stražu. Iz neposredne blizini razoružana su trojica stražara, dok su ostala trojica pružila otpor, ali su bila savladana. U ovom okršaju bio je teško ranjen Ivica Gojak (1923—1942), bivši skojevski rukovodilac u karlovačkoj gimnaziji. Nakon pucnjave na mostu, počinju da pucaju i druge italijanske straže u blizini mosta. Partizanska grupa je uspešno prešla most, noseći ranjenog Gojaka, vodeći dvojicu zarobljenih ustaša, kao i zaplenjeno naoružanje italijanske straže. Nakon toga u Karlovcu je nastala opšta uzbuna, a partizanska grupa je u toku noći stigla u selo Cerovac, gde je preminuo ranjeni Gojak, a dvojica zarobljenih ustaša streljana. Preko Cerovca i Tušilovića grupa je sutradan stigla na Petrovu goru.

Učesnici akcije

Orden narodnog heroja

Spisak dvadesetčetvorice partizana, koji su pod vođstvom Većeslava Holjevca učestvovali u „karlovačkoj akciji”:

1. Veljko Blažević
2. Mišan Bukva
3. Pajo Bukva
4. Drago Vukić
5. Ivica Gojak
6. Dušan Đurić
7. Vinko Eremić
8. Miloš Kovač
9. Nikola Kovačević
10. Branko Kresojević
11. Stevica Lukačić
12. Đuro Magarac
13. Vojo Martinović
14. Grga Milašinović
15. Đorđe Momčilović
16. Marko Mrkić
17. Uroš Opačić
18. Dušan Pekić
19. Miloš Petrović Pek
20. Pero Peurača
21. Rade Savić
22. Nikola Stipić
23. Miloš Todorović
24. Milan Šaula

Nakon završetka rata, dvojica učesnika ove akcije — Većeslav Holjevac i Dušan Pekić su odlikovani Ordenom narodnog heroja, a Ordenom narodnog heroja je posmrtno odlikovan i Marijan Čavić, čije je neuspelo oslobođenje bio cilj akcije. Takođe, trojica učesnika akcije su bili generali Jugoslovenske narodne amrije — Dušan Pekić general-pukovnik, Većeslav Holjevac general-potpukovnik (demobilisan 1948. kada je prešao na društveno-političke funkcije) i Branko Kresojević general-major.

Nakon akcije

Nakon pucanjeve na mostu u Karlovcu je nastala opšta uzbuna. Iz bacača mina i artiljerije je bila otvorena vatra na šumu Kozjaču i prema selu Donje Mekušje. Svi ljudi koji su se nalazili na ulici su bili uhapšeni, a kod bolnice su bili dovedeni tenkovi i pojačana je straža. Iako neuspela, akcija je imala ogroman značaj jer su svi građani Karlovca saznali za nju. Sutradan nakon akcije uvedene su nove mere bezbednosti. U centru grada je bilo zabranjeno kretanje ulicom nakon 22 časa, a na preiferiji nakon 20 časova. Lepnjeni su plakati u kojima je građanstvo bilo obaveštavana da će se svako ko se nađe na ulici u slučaju napada na grad biti streljan. U svim delovima grada su bile pojačane straže, a pri ulasku i izlasku iz grada su bile tražene duple propusnice — italijanske i ustaške, pa je grad nakratko bio u potpunoj blokadi.

Komanda NOP odreda Korduna i Banije 2. decembra 1941. godine je pohvalila partizane koji su učestvovali u „karlovačkoj akciji”, a četvoricu njih je nagradila. Uroš Opačić je bio nagrađen zlatnim satom, Grga Milašinčić pištoljem, Drago Vukić naliv perom i Miloš Petrović džepnim satom. Ove nagrade su bile plen od neprijatelja i dodeljene su borcima u znak sećanja i zahvalnost na učešće u akciji. O akciji je izdao saopštenje i Glavni štab NOP odreda Hrvatske u kome se između ostalog kaže:

„ Čestitamo na herojskom podvigu grupe partizana koja je izvela akciju u Karlovcu. Kao i naši drugovim partizani u Srbiji, pokazali ste ovom akcijom da se okupatori i njegove sluge ni na jednom mestu ne mogu osećati sigurnim pred pravednom osudom naših partizana... Neka naši komesari i partizani slijede vaš junački čin u Karlovcu. Ovu pohvalu treba pročitati pred svim jedinicama vašeg odreda... ”

U „Biltenu Vrhovnog štaba“ broj 12—13 (za decembar 1941 i januar 1942) u rubrici „Iz Narodnooslobodilačke borbe” o karlovačkoj akciji je pisalo:

„ Grupa od 26 partizana ušla je u Karlovac, razbila telefon u bolnici i zarobila 2 ustaša. Pri izlasku iz grada ubili su, na mostu premaj Sjeničaku, 7 Italijana i zaplenili njihove puške i puškomitraljez. ”

Vidi još

• Karlovac u Narodnooslobodilačkoj borbi
• Akcija spasavanja Aleksandra Rankovića iz zatvora 1941.
• Napad na ustašku sveučilišnu četu avgusta 1941. u Zagrebu

Literatura

• Zbornik dokumenata i podataka o narodnooslobodilačkom ratu jugoslovenskih naroda, tom II, knjiga I — Bilten Vrhovnog štaba Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije 1941—1945. Beograd: Vojno-istorijski institut Jugoslovenske armije. 1949. 
• Bekić, Milan; Butković, Ivo; Goldštajn, Slavko (1965). Okrug Karlovac 1941. Zagreb: Institut za istoriju radničkog pokreta. 
• Marčeta, Gojko (1979). Nada Dimić — životni put i revolucionarno delo. Gornji Milanovac: „Dečje novine”. 
• Narodni heroji Jugoslavije tom I. Beograd: Narodna knjiga. 1982. 
• Narodni heroji Jugoslavije tom II. Beograd: Narodna knjiga. 1982. 
• Matovina, Miroslav (1984). Nada Dimić. Beograd: „Narodna armija”. 

Spoljašnje veze

• Signali nad gradom skdprosvjeta.com Arhivirano na sajtu Wayback Machine (7. januar 2018)
• „Mladi, ludi i hrabri” portalnovosti.com
• Tribina „Karlovački signali nad gradom” sabh.hr