Parusija

Hristov drugi i slavni dolazak

Parusija (grč. η παρουσια) teološki je termin koji označava prisustvo, pojavu i dolazak Isusa Hrista u svet, kao i njegov drugi dolazak u slavi na kraju vremena. U toku vremena, termin parousija uglavnom je razmatran u eshatološkom smislu, odnosno kao drugi i slavni dolazak Isusa Hrista nakon apokalipse, a mistična komponenta izraza je bila u drugom planu.

Etimologija

U Novom zavetu termin parusija se koristi da označi prisustvo Gospoda u vremenu tadašnjem, sadašnjem i budućem.

Termin parusija se koristio i kao tehnički termin koji označava zvanične posete kraljevske porodice.

Parusija u crkvi

Crkva svoju veru u Drugi Hristov dolazak ispoveda i u 7. članu Nikejsko-carigradskog Simvola Vere: "I Koji će opet doći sa slavom da sudi živima i mrtvima..."

Drugi Hristov dolazak je predviđen još u Starom zavetu. Prorok Joil (2,10-11) govori o sili u kojoj će Sin Božiji da se pojavi na dan Suda. U Novom zavetu je Isus na više mesta govori o Svom ponovnom dolasku: (Mt 16,27; 24,27; 25,31), (Mk 8,38), (Lk 12,40); kao i apostoli (1 Jv 2,28; 1 Kor 4,5; 1 Sol 5,2-6). Po ovim opisima drugi dolazak će biti vidljiv svima, sa jasnim znakom Sina Čovečijega na nebu; a i On sam će biti jasno vidljiv svima.

Parusija se u Pravoslavnoj crkvi smatra vrhunskim događajem poslednje stvarnosti, koji će biti ispunjenje trijumfalne Hristove pobede nad zlom. Taj događaj obuhvata nekoliko dramatičnih eshatoloških zbivanja:

• Pojavu Isusa Hrista
• Vaskrsenje mrtvih
• Sveopšti Sud
• Preobražaj prirode
• Kraj vremena

Parusija ima više značenja: Hristos je po pravoslavnom učenju svetotajinski već prisutan: "evo, ja sam sa vama u sve dane do svršetka vijeka" (Mt 28,20). Njegova večna prisutnost u Crkvi i svetu je već ostvarena. Pored toga, on će javno i slavno, vidljivo svima, ponovo doći: "Ovaj Isus koji se od vas uzneo na nebo, tako će isto doći kao što ga vidjeste da odlazi na nebo" (Dap 1,11). Drugi Hristov dolazak, ma koliko bio odlučujući, nerazdvojiv je od realnosti Prvog dolaska, i ne znači isključivo vremensku blizinu na koju je Isus Hristos upozorio, jer "o danu tome ili ο času niko ne zna, ni Anđeli na nebu, ni Sin, do jedino Otac" (Mk 13,32), nego je reč ο suštinskoj blizini Parusije.

Hrišćani žive s čvrstom i nepokolebljivom nadom u buduće spasenje (1 Pet 1,3-4), a ta eshatološka nada pretpostavlja aktivno iskupljenje istorijskog vremena, a ne "strašno očekivanje suda" (Jev 10,27).