Patriotski front Ruande

Patriotski front Ruande (PFR) (fr. Front patriotique rwandais, FPR) je vladajuća politička partija u Ruandi. Na čelu sa predsednikom Polom Kagameom stranka je upravljala zemljom od trenutka kada je njeno oružanog krilo okončalo genocid u Ruandi 1994. godine.

Istorija

Savez ruandskog nacionalnog jedinstva

Nakon zbacivanja u Idi Amina 1979. godine, Tutske izbeglice intelektualaca u Ugandi osnovale su prvu organizaciju političkog azila Ruandski savez za nacionalno jedinstvo, radi mogućeg povratka u Ruandu. Iako je primarno osnovan u tu svrhu, pokretz je postao militantan nakon što je Milton Obotesa lažirao izbore 1980. godine. Kao rezultat toga, mnoge tutske izbeglice počinju da podržavaju Joveri Mucevijevu borbu u Ugandskom ratu. Neuspešan pokušaj da se nateraju sve tutske izbeglice u izbegličke kampovime u februaru 1982. godine rezultiralo je masovnim čišćenjem podrčuja kada je 40 000 izbeglica prebačeno nazad u Ruandu. Zvanična Ruanda je rekla da oni priznaju samo 4000 od njih kao građane Ruande, dok su zvaničnici u Ugandi rekli da će oni nazad da prime samo 1000 ljudi. Preostalih 35.000 su bili u stanju pravne neizvesnosti duž granične oblasti, koja je trajala dugi niz godina.

Ruandski Patriotski Front

Dana 1. oktobra 1990. godine RPF napao je Ruandu čime je otpočeo Ruandski građanski rat. Uprkos tome što je komandant Fred Rvigema ubijen 2. oktobra, RPF je izvršio uspešnu invaziju. Međutim Ruandska vojska je dobila pomoć iz Belgije, Francuske i Zaira i u roku od mesec dana je preuzela inicijativu, prisiljavajući RPF da se vrati nazad u Ugandu.

Pol Kagame je zamoljen da se vrati sa njegovih vojnih studija u SAD, kako bi preuzeo komandu nad RPF. Nakon toga RPF je pribegavala gerilskim napadima čime su dobili kontrolu nad većim delom severa zemlje 1992. godine. Na kraju pregovora između RPF i Vlade Ruande, došlo je do potpisivanja Arušskih sporazuma 1993. godine, što je rezultiralo time da pripadnici RPF i druge izbeglice mogu da se vrate u zemlju.

Prekid vatre je završen 6. aprila 1994. godine, kada je predsednik Žuvenal Habijarimana poginuo u obaranju njegovog aviona u blizini aerodroma u Kigali. Tada je poginuo i predsednik Burundija. Još uvek je nepoznato ko je izvršio ovaj teroristički napad, ali RPF optužio Vladu Hutija u Ruandi, dok su oni tvrdili da je RPF bio odgovoran za napad. Ovaj događaj je poslužio kao okidač za genocid u Ruandi koji je otpočeo samo nekoliko sati kasnije. U roku od 100 dana 1.000,000 Tutsija je ubijeno po nalogu privremene vlade.

Pobeda RPF je bila potpuna kada je Kigali bio osvojen 4. jula, dok je ostatak zemlje osvojen 18. jula. Paster Bizimungu je bio postavljen kao predsednik Ruande dok je vKagami imenovan za potpredsednika. RPF je tada podeljen na političko krilo, koje je sačuvalo ime Ruandski patriotski front, dok je vojno krilo nazvano Ruandska patriotska vojska (sada Ruandske odbrambene snage).

U februaru 1998. godine Kagame je izabran za predsednika RPF, zamenjujući Aleksisa Kanjarengvea, da bi u martu 2000. godine postao nacionalni Predsednik. Nakon sprovođenja ustavnog referenduma 2003. godine, Kagami je bio izabran za predsednika sa 95% glasova. RPF je formirao koaliciju sa nekoliko manjih stranaka, osvajajući 74% glasova 2003. godine na parlamentarnim izborima, osvojivši 40 od 53 mesta u domu poslanika. Koalicija je dobila 42 mesta 2008. godine na parlamentarnim izborima, a Kagami je ponovo izabran za predsednika 2010. godine sa 93% glasova. 

Literatura

• Banks, Arthur S.; Miller, Thomas C.; Overstreet, William R.; Isacoff, Judith F. (2009). Political Handbook of the World 2009. CQ Press. str. 1125. 
• Mamdani, Mahmood (2002). When Victims Become Killers: Colonialism, Nativism, and the Genocide in Rwanda. Princeton University Press. str. 168–169.