Patrijarh srpski Nikanor I
Nikanor I, takođe poznat kao Nikanor; Nikanor I, patrijarh srpski ; Nikanor je bio srpski pravoslavni sveštenik.[1]
Karijera[uredi | uredi izvor]
Postao je 17. pećki arhiepiskop i srpski patrijarh kada je 1588. zamenio Savatija Sokolovića. Crkveni zapisi navode da je on ustoličen 1588. godine, ali da mu nedostaju podaci o njegovom mandatu. Sledeće godine nasledio ga je Jerotej Sokolović.
Došao je iz Novog Brda i bio je od presudne važnosti za osnivanje prve štamparije u Srbiji.[2]
Dok je bio u manastiru Gračanica, bio je zaslužan za izradu rukopisa u srpskoj verziji staroslovenskog jezika.[3][4]
Kao mitropolit poklanjao je ikone hramovima.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Burgess, Michael (1995). Lords temporal and lords spiritual : a chronological checklist of the popes, patriarchs, katholikoi, and independent archbishops and metropolitans of the autocephalcus monarchical churches of the Christian East and West (2nd ed., rev. and expanded izd.). San Bernardino, Calif.: Borgo Press. ISBN 0-89370-326-5. OCLC 15318082.
- ^ Bose, K. S.; Sarma, R. H. (1975-10-27). „Delineation of the intimate details of the backbone conformation of pyridine nucleotide coenzymes in aqueous solution”. Biochemical and Biophysical Research Communications. 66 (4): 1173—1179. ISSN 1090-2104. PMID 2. doi:10.1016/0006-291x(75)90482-9.
- ^ Bataković, Dušan T. (2014). The Foreign Policy of Serbia (1844-1867): IIija Garašanin's Načertanije: La politique étrangère de la Serbie (1844-1867): Načertanije d'Ilija Garašanin (na jeziku: engleski). Balkanološki institut SANU. ISBN 978-86-7179-089-5.
- ^ Smith, R. J.; Bryant, R. G. (1975-10-27). „Metal substitutions incarbonic anhydrase: a halide ion probe study”. Biochemical and Biophysical Research Communications. 66 (4): 1281—1286. ISSN 0006-291X. PMID 3. doi:10.1016/0006-291x(75)90498-2.
