Paul Julijus fon Rojter
Paul Julijus fon Rojter | |
|---|---|
 Portret Paula Julijusa fon Rojtera iz 1869. koji je izradio Rudolf Leman | |
| Puno ime | Paul Julijus fon Rojter |
| Datum rođenja | 21. jul 1816. |
| Mesto rođenja | Kasel |
| Datum smrti | 25. februar 1899. (82 god.) |
| Mesto smrti | Nica, Francuska |
Paul Julijus fon Rojter (nem. Paul Julius Freiherr von Reuter; [1] Kasel, 21. jul 1816 — Nica, 25. februar 1899) bio je nemački preduzetnik, novinar, pionir telegrafije i novinskog izveštavanja i osnivač novinske agencije Rojters.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Paul Rojter rođen je u jevrejskoj porodici u gradu Kaselu 21. jula 1816. godine kao Izrael Josafat Ber.[2] U banci svog strica počeo je da radi kao pisar kad je imao samo 13 godina.[3] Posle nekoliko godina zaključio je kako bi predugo trajalo dok postane bankar. Pokrstio se, uvidevši da bi bolje prolazio kad ne bi bio Jevrejin. Nedugo zatim preselio se u Getingen, gde je upoznao Gausa, slavnog matematičara i fizičara, koji se tada bavio telegrafijom.[1] Videvši to „čudo tehnike“, Rojter je počeo da razmišlja kako bi ga upotrebio i zaradio novac.
Godine 1840, preselio se u Berlin gde je upoznao i oženio Idu Mariju Mangus, kćerku jednog bankara.[4] Godine 1848, pune previranja, Pariz je još bio svetska metropola i u političkom smislu, te je odlučio da tamo okuša sreću. Nakon nekog vremena, došao je napokon na pravu ideju: kad je prekinuta telegrafska linija Ahen—Brisel, za prenos informacija organizovao je prenošenje poruka golubovima; međutim, to je ipak završilo neuspehom.[5] Rojter se tada uputio u London i u središtu grada otvorio telegrafsku kancelariju. Napokon je dobro zarađivao prenoseći komercijalne informacije, no nekoliko godina nije uspeo da nagovori novine da za razumno malu naknadu, plaćenu unapred, od njega uzimaju vesti iz inostranstva i objavljuju ih. Paul Julijus Rojter je bio uporan i 8. oktobra 1858. objavljena je prva vest s oznakom Rojter. Već sledeće godine usledio je veliki uspeh: agencija Rojters je prenela govor Napoleona III isti dan kad ga je održao u francuskom parlamentu.[6] Od britanske kraljice Viktorije je 1871. godine dobio plemićku titulu.[7]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b Muth 2009, str. 600.
- ^ Arnsberg 1971, str. 105.
- ^ Freedman 2006, str. 13.
- ^ Wintle 2007, str. 1263.
- ^ Vierhaus 2007, str. 348.
- ^ Beauchamp 2001, str. 80.
- ^ Mooney & Simpson 2004, str. 6.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Arnsberg, Paul (1971). Die jüdischen Gemeinden in Hessen: Anfang, Untergang, Neubeginn. Societäts-Verlag.
- Beauchamp, Ken (2001). History of Telegraphy. London: IET. ISBN 978-0-85296-792-8.
- Freedman, Roy S (2006). Introduction to Financial Technology. Burlington: Academic Press. ISBN 978-0-12-370478-8.
- Mooney, Brian; Simpson, Barry (2004). Breaking News: How the Wheels Came off at Reuters. John Wiley & Sons. ISBN 978-1-84112-545-9.
- Muth, Thorsten (2009). Das Judentum: Geschichte und Kultur. Pressel. ISBN 9783937950280.
- Vierhaus, Rudolf (2007). Deutsche biographische Enzyklopädie. Munchen: Walter de Gruyter. ISBN 978-3-598-25038-5.
- Wintle, Justin (2007). New makers of modern culture, Volume 2. Routledge. ISBN 9780415338318.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Paul Julius Reuter Innovation Award Arhivirano na sajtu Wayback Machine (6. april 2008)
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Ljudi | |
| Ostale | |
